KRIZA MUŠKOG POLA U SAD - BIGportal.ba
Ja tako mislim / Posuđeni komentar

KRIZA MUŠKOG POLA U SAD

Piše: Zoran Milošević U SAD se, kako govore suvi statistički podaci, događa kriza muškog pola: američki muškarci ne samo da se povlače pred ženama praktično na svim frontovima nego čak doživljavaju fiziološke promene, uključujući snižavanje nivoa testosterona, ističe Taker Karlson, vodeći analitičar „Foks njuza“. O „degradaciji muškaraca“ ne govori se…

Piše: Zoran Milošević

U SAD se, kako govore suvi statistički podaci, događa kriza muškog pola: američki muškarci ne samo da se povlače pred ženama praktično na svim frontovima nego čak doživljavaju fiziološke promene, uključujući snižavanje nivoa testosterona, ističe Taker Karlson, vodeći analitičar „Foks njuza“. O „degradaciji muškaraca“ ne govori se javno, a američki političari nastavljaju da šire ideju o tome da je ženama u SAD daleko teže nego muškarcima

Dokaze o degradaciji muškaraca u SAD možete videti svuda. Ako se radi o muškarcu srednjih godina, verovatno je već upoznao najmanje jednog muškarca koji je tokom poslednjih nekoliko godina izvršio samoubistvo, a ako ima decu, može da primetiti da ćerki nekako sve bolje polazi za rukom nego sinu. Devojčice imaju bolje ocene u školi i na studijama, manje puše marihuanu, manje igraju video-igre i upisuju se u prestižnije koledže češće nego dečaci.
Ako je u SAD čovek poslodavac, onda primećuje da zaposleni stižu na vreme, dok se mladi često ne mogu pohvaliti time. I ako čovek živi u SAD, postoji mogućnost da je bio svedok niza strašnih masovnih ubistava uz upotrebu vatrenog oružja – mnogo češće nego ranije – i ona nisu dela žena: u svakom slučaju ispostavlja se da je ubica muškarac. Nešto alarmantno se dešava sa Amerikancima i svako ko prati situaciju to razume.
Začuđuje da se o tome vrlo retko govori u javnosti. Američki političari obećavaju da će stvoriti povoljnije okruženje za žene i devojčice, koje, kažu, žive u veoma teško vreme za njih. Muškarcima nije potrebna pomoć, oni su „patrijarhalni“ i s njima je sve u redu, čak odlično. Da li je to tako? Šta kaže statistika?

ZATVORSKA KRIZA I VISOKA SMRTNOST Počnimo sa osnovnim podacima o životu i smrti. U Americi prosečan muškarac umire pet godina ranije od prosečne žene. Razlog je delom zavisnost od alkohola, jer muškarci imaju dvostruko veću šansu da postanu alkoholičari. Pored toga dvostruko je verovatnije da će umreti od predoziranja (narkoticima). U Nju Hempširu, jednoj od država koja je najviše stradala od opioidne krize, 73 odsto ljudi koji su umrli od predoziranja bili su muškarci. Međutim, najtužniji razlog za kraći životni vek muškaraca je samoubistvo – 77 odsto svih samoubistava u Americi izvrše muškarci. Njihov ukupan broj ubrzano raste: od 1997. do 2014. broj samoubistava američkih muškaraca srednjih godina povećao se za 43 posto. Među samoubicama dominiraju Indijanci i beli Amerikanci, koji otprilike 10 puta češće od Latinoamerikanaca i žena tamne kože posegnu na svoj život.
Često se u SAD priča o „zatvorskoj krizi“, što je takođe dominantno muški problem, jer više od 90 odsto utamničenih jesu muškarci.
Problemi s delinkvencijom i kriminalom su veoma raznovrsni, ali znamo da počinju u ranom dobu i opet se u Americi odnose na muškarce. U poređenju s devojčicama, dečaci napuštaju školu, što je prelomni trenutak u njihovom ulasku u kriminalne vode. Statistika ovo potvrđuje. Devojčice češće završavaju srednju školu nego dečaci, i mnogo češće odlaze na koledže, koje uspešno završavaju. U školama svih nivoa dečaci su većinom akteri događaja koji su posledica „lošeg ponašanja“, tj. „krše propisanu školsku disciplinu i moralne norme“. Jedna studija pokazuje da se poremećaji hiperaktivnosti dijagnostikuju kod jednog od pet dečaka u srednjoj školi. Kod devojčica se to dešava jednom u 11 godina. U mnogim takvim slučajevima zadužene institucije i stručnjaci borili su se protiv „kršenja discipline i morala dečaka“ tako što su im lekari prepisivali farmaceutske psiho i druge lekove, pri čemu dugoročne posledice uzimanja ovih lekova nisu u potpunosti proučene, ali među njima dominira, kako ukazuju brojna istraživanja, depresija, koja se javlja u zrelijim godinama, a ona je osnova za samoubistvo.
Žene značajno nadmašuju muškarce među studentima diplomskih i postdiplomskih studija, često stiču doktorat, a sve ih je više među kandidatima na pravnim i medicinskim univerzitetima.
Muškarci trpe i zbog pada plate. Naime, od 1979. do 2010. godine, cena radnog sata za radno sposobne muškarce, sa srednjim obrazovanjem, pale su za oko 20 odsto. Istovremeno, plate žena sa srednjim obrazovanjem su se u istom periodu povećale. Pad industrijske proizvodnje uglavnom pogađa muškarce. Danas u Sjedinjenim Državama ima sedam miliona radno sposobnih muškaraca koji ne rade. Skoro polovina njih svakodnevno uzima lekove protiv bolova.
Broj mladića koji sklapaju brak značajno se smanjio, u odnosu na period od samo nekoliko decenija ranije – dok se broj razvedenih muškaraca povećao. Skoro svako peto dete u SAD odgaja samohrana majka, što je duplo više u odnosu na 1970. godine. Broj dečaka koji odrastaju bez oca povećan je za nekoliko miliona. Mladi odrasli muškarci sada imaju veću šansu da žive sa svojim roditeljima nego sa suprugom ili partnerkom. Kod mladih žena to nije slučaj: neudate žene kupuju kuće skoro dvostruko češće od samaca. Broj žena premašio je broj muškaraca i među imaocima vozačkih dozvola.

POGREŠNA METODOLOGIJA Svaki put kada se tokom javnih rasprava otvori tema o razlici između polova, sve se svede na razlike u platama. „Na svaki dolar koji zaradi muškarac žena zaradi 77 centi.“ Ovaj podatak se stalno spominje – ponavljaju ga predsednici države i mnogi kandidati za neku političku funkciju… Međutim, ovde postoji velika metodološka greška, jer se porede svi muškarci sa svim američkim ženama u svim profesijama. Nijedan sociolog neće nazvati takva merenja ni korektnim ni razumnim.
Ove brojke ne znače ništa, to je posebna statistika da bi se doveli u zabludu. Ako uporedimo muškarce i žene s uporedivim iskustvom, a koji rade isti broj sati nedeljno na sličnim pozicijama i za slično vreme – a to je pravilni način da zaista nešto izmerimo – ovaj „jaz“ praktično nestaje, odnosno preokreće se u korist žena. Na primer, u jednoj studiji, na osnovu podataka iz popisa stanovništva, ustanovljeno je da neudate žene starosti od 20 do 29 godina koje žive u gradovima trenutno zarađuju u proseku osam odsto više od muškaraca iste starosti i bračnog statusa. Inače, većinu rukovodećih pozicija sada imaju žene. A žene u proseku dobijaju više poena i prilikom merenja IQ na testovima u odnosu na muškarce.
Muškarci počinju da zaostaju čak i na fizičkom planu. U jednoj novoj studiji pronašli su da skoro polovina mladih ne može da prođe osnovne standarde iz fizičkog predviđene za mlade regrute američke vojske. Tačno 70 odsto američkih muškaraca trenutno je gojazno, dok je za američke žene taj broj 59 odsto.
Ali zastrašujuća je činjenica da muškarci postaju manje muškarci na fundamentalnom nivou: na primer, broj spermatozoida u ejakulatu drastično se smanjio u svim zapadnim zemljama. Danaa, ako se porede podaci iz 1970-ih godina prošlog veka, broj spermatozoida je čak za 60 odsto manji, a naučnici ne razumeju zašto je to tako. Nivo testosterona kod muškaraca takođe je naglo pao. Na primer, utvrđeno je da se prosečna količina testosterona kod muškaraca smanjuje za jedan posto godišnje, od 1987. godine, a to nema nikakve veze s uzrastom. Drugim rečima, kod 40-godišnjeg muškarca u 2017. godini nivo testosterona je za 30 odsto niži u odnosu na prosečnog 40-godišnjeg muškarca iz 1987. godine.
Zabrinjava da nema pozitivnih trendova. Naime, smanjeni nivo testosterona kod muškaraca je povezan s depresijom, apatijom, povećanjem težine, smanjenim kognitivnim sposobnostima… Ništa slično se s toliko mnogo ljudi ranije nije dešavalo. Zato je važno upoznati ljude sa ovim procesom, upoznati ih s degradacijom muškaraca da bi se popravilo što se popraviti može. Međutim, mediji ignorišu ovu temu. Ona se iz nekih razloga smatra „marginalnom“, čak i u naučnim institucijama. U SAD ne postoji ni jedna jedina studija koju je sponzorisao Američki nacionalni instituti za zdravlje, a da se tiče smanjenja nivoa testosterona. Zato su finansirali studiju, citiramo: „Učestalosti prakse održavanja stidnih dlačica među ženama u SAD sa predlogom mera kako da to čine“.
Kada se, dakle, saberu svi podaci, otkrivaju nam jasnu sliku: američki muškarci slabe, kako telesno, tako i umno i duhovno. Međutim, političari i inteligencija SAD se ponašaju kao da ovaj problem ne postoji, ali je još gore što su obrnuli tezu: žene su žrtve, a muškarci tirani, a svako ko se bori protiv ove dogme može biti medijski linčovan.
Evo još jednog primera: iako su žene ispred muškaraca u sferi visokog obrazovanja, rukovodstvo gotovo svih fakulteta izdvajaju sredstva za „ženske studije“, čiji je glavni cilj napad na „moć muškaraca“. Istu poruku ponavljaju političari: „Muškarci imaju privilegovan položaj u američkom društvu, a žene su potlačene.“ Ali to je zastareli pogled na Ameriku koja više ne postoji. To je zapravo katastrofalna laž. U svakom slučaju, ignorisanje muškog pada nije dobro ni za koga. Muškarci i žene su potrebni jedni drugima, to su osnovni principi biologije. To je ujedno i stvarnost u kojoj smo svi živeli – s našim roditeljima, s braćom i sestrama, s prijateljima.

Piše: Zoran Milošević za pecat.co.rs

Danas objavljeno

BIG Radio dobio VIBER stikere !

Igor Mudrinić

Slušajte BIG Radio preko nove online platforme u Bosni i Hercegovini

D

Ne plači, Argentino, Zlatni dečak je u svom društvu

Zeljka

Ostavite komentar