Investitori smatraju da bitkoin i slične kriptovalute mogu biti “sigurno utočište” za njihova sredstva u nemirnim vremenima i globalnim previranjima.
Prema proceni analitičara, 2020. godine na dinamiku kursa će uticati promene u pravilima “majninga2 kriptovaluta i novi amandmani u zakonodavstvu zemalja. Početkom januara, za prvih nekoliko dana, cena bitkoina je porasla za 13 odsto. na 8,1 hiljadu dolara za kovanicu i time prvi put od novembra 2019. godine premašila cifru od 8.000 dolara. Ove podatke navodi portal “Koinmarketkap”, prenosi Dnevnik.
Analitičar informaciono-analitičkog centra “Alpari” Vladislav Antonov u razgovoru za RT objašnjava da je ova situacija vezana za reakciju investitora na pogoršanje odnosa između SAD i Irana. Američke trupe su 3. januara izvršile napad na Bagdad, tokom kog je poginuo iranski general Kasem Sulejmani. Kao odgovor na to, Iran je 8. januara napao američke baze u Iraku.
Kriptovalute kao zlato
Tradicionalno, tokom rasta geopolitičkih tenzija, investitori počinju aktivno da kupuju zlato kao pouzdano sredstvo za čuvanje novca. Antonov je istakao da je u poslednje vreme bitkoin takođe postao “zaštitno sredstvo”.
“Geopolitika utiče na kurs bitkoina. Ranije su kriptovaluta i zlato poskupljivali za vreme jačanje trgovinskog rata između SAD i Kine, kada je juan oslabio. Sada primećujemo da je povećana tenzija između Sjedinjenih Država i Irana takođe izazvala istovremeni rast cena zlata i bitkoina”, istakao je ekspert.
Bitkoin je 2019. godine poskupeo skoro za 94 odsto, sa 3,7 hiljade dolara na 7,2 hiljade dolara. Pritom je u julu cena kriptovalute nakratko porasla na 13 hiljada dolara. Prema rečima Vladislava Antonova, upravo pogoršanje trgovinskog sukoba između SAD i Kine sredinom godine je jedan od glavnih razloga za rast cena kriptovaluta. Međutim, već na jesen odnosi između dve zemlje su se stabilizovali i zato su kriptovalute pojeftinile.
Kriptovaluta libra
Prošle godine investitori su se zainteresovali za inicijativu Fejsbuka da pokrene sopstvenu kriptovalutu, libra. Optimizam učesnika na tržištu kriptovaluta takođe je nakratko potkrepljen izjavama kineskih vlasti o potrebi razvijanja blokčejn tehnologije, iako Kina još uvek zabranjuje transakcije kriptovalutama.
Ograničavajući faktor za rast cena kriptovaluta je i globalno regulisanje tržišta.
Tako je u junu Operativna grupa za finansijske akcije (FATF) u oblasti borbe protiv pranja novca pojačala kontrolu u ovoj oblasti. Sada na berzi kriptovaluta zemlje-članice Organizacije moraju otvoreno da predoče jedne drugima kompletnu informaciju o svojim korisnicima. U junu su sličnu meru preduzeli i u zemljama EU.
“Vlasti mnogih zemalja vide da se u kriptovalutama nalazi veliki novac, koji se nikako ne reguliše. Zbog toga se vlade trude da preduzmu kontrolu nad ovim finansijskim tokom i da ga učine transparentnijim”, istakao je rukovodilac analitičkog odseka “A markets” Artjom Dejev.
Izvor. B92