Osim finansijske zajednice i iskusnih ulagača, šira javnost zapravo o tome jako malo zna; poznato je da bitkoin, etereum i ostale virtualne valute rastu i padaju kao na ringišpilu, ali isto to nebrojeno puta viđeno je i u depresijacijama nacionalnih valuta, havariji švajcarskog franka, ruske rublje, turske lire, pišu regionalni mediji, a prenosi kamatica.com.
U HNB-u objašnjavaju da je “centralnobankarski novac” onaj koji kreira centralna banka pojedine zemlje ili na području više zemalja (evro). Njime se upravlja korištenjem instrumenata monetarne politike, radi održavanja niske i stabilne inflacije. Pojednostavljeno, centralna banka pokušava da održava stabilne cene da ono čime se raspolaže u novčaniku danas jednako vredi i sutra, tumače u HNB-u, kamtica.com, navodi zapažanja blica.
Centralni bankari upozoravaju da svega toga kod kriptoimovine nema: nema pokrića, podrške ili jemstva bilo kojeg javnog tela ili nadležne institucije. Posredi je, kažu, ulaganje u necentralizovanom sistemu bez ikakve pozadinske vrednosti, bez odredivog izdavaoca i s ograničenom ponudom. Nije regulisana niti postoji zaštita potrošača.
Kao kontraargument, druga strana tu “vadi” brojne slučajeve u kojima regulator potrošače nije zaštitio ni od oscilacija centralnobankarskih valuta – eklatantan je primer slučaj franak. Sve što se tiče novca, trebalo bi da reguliše – regulator. Ali on to još ne radi, ni u Hrvatskoj, niti na nivou EU: zakonodavni predlog Uredbe o tržištima kriptoimovine Evropska komisija usvojila je u septembru 2020, ali ne očekuje se da će stupiti na snagu pre 2023. godine.
