Nezadovoljstvo nacionalnim političkim sistemima je još veće i većina ljudi i dalje podržava članstvo u EU i želi jači, kooperativniji blok, pokazuje isto istraživanje.
Autori izveštaja sugerisali su da bi anketiranje trebalo da bude poziv na uzbunu za Brisel, upozoravajući da, iako je javna podrška širem evropskom projektu i dalje bila visoka u mnogim zemljama, ona je veoma krhka i neće lako preživeti veće razočaranje.
Evropljani su “pravili razliku između potrebe za saradnjom i solidarnosti na evropskom nivou i njihovog poverenja u EU da to postigne”, rekli su i bili su nezadovoljni što je blok “propustio priliku da dokaže svoju vrednost”.
Anketa je takođe sugerisala da je Bregzit promenio stavove Evropljana o Velikoj Britaniji, s prevladavajućim gledištem koje Britaniju – poput SAD – sada vidi kao “neophodnog partnera” s kojim se “strateški sarađuje”, a ne kao saveznika, i svaki četvrti Nemac i svaki peti francuski i španski ispitanik smatra ga rivalom ili protivnikom.
Izveštaj, koji je u sredu objavio Evropski savet za spoljne odnose (ECFR), sugeriše da je loš rani odgovor Unije na pandemiju i sporo početno uvođenje vakcine nanelo težak udarac poverenju u njegove mogućnosti.
U polovini anketiranih država većina ispitanika imala je malo poverenja u EU ili je rekla da se njihovo poverenje pogoršalo, s većinom u Francuskoj (62%), Italiji (57%), Nemačkoj (55%), Španiji (52%) i Austriji ( 51%) rekavši da je projekat EU “slomljen”.
Međutim, razočaranje nacionalnom politikom bilo je još veće, kada je 80% ispitanika u Italiji i Španiji, 66% u Francuskoj, 60% u Portugalu, 55% u Poljskoj i 54% u Mađarskoj reklo da je njihov unutrašnji politički sistem “slomljen”.
I uprkos frustracijama, ispitanici u osam od 12 zemalja i dalje su u EU videli ključ za oporavak svoje zemlje od krize izazvane koronavirusom.
U svakoj anketiranoj zemlji većina ispitanika – na čelu sa Portugalom sa 91%, Španijom sa 80%, Italijom sa 77% i Poljskom sa 68% – rekla je da bi volela da EU usvoji jedinstveniji odgovor u budućnosti prema globalnim krizama i izazovima.
Ispitanici su takođe rekli da žele da EU igra agresivniju ulogu na svetskoj sceni, na primer zalažući se za ljudska prava i vladavinu zakona kada se krše u zemljama poput Turske i Kine, dajući istovremeno prednost demokratskim vrednostima i vladavini zakona unutar bloka.
Autorke izveštaja, Suzi Denison i Džana Pulierin, rekle su da ostaje širok javni konsenzus o većoj evropskoj saradnji i saradnji u vezi sa velikim međunarodnim izazovima, ali da je krhak.
“Činjenica da su dve najveće i najuticajnije države EU – Francuska i Nemačka – najmanje uverene u potrebu za evropskom saradnjom podvlači hitnost kojom EU treba da poboljša svoju igru”, napisale su autorke.
“Obe zemlje očekuju važne nacionalne izbore u narednoj godini, koji mogu predstavljati izazov za lidere EU. Naši podaci iz anketa pokazuju da je EU iskoristila svoje druge šanse.”
Rečeno je da su lideri EU imali priliku na letošnjim samitima G7, NATO-a i EU-SAD da “ponovo pokrenu permisivni konsenzus za evropski projekat”, ali moraju da izbegnu “institucionalno prekoračenje ili preterana obećanja”.
Umesto toga, trebalo bi da se usredsrede na “igranje uloge u kojoj mogu istinski da poboljšaju napore nacionalnih vlada i u kojoj evropska javnost želi da ih vidi angažovanim”, kao što su ljudska prava, vladavina zakona i demokratske vrednosti.
Oporavak nakon pandemije je presudan, poručuju istraživači.
“Komisija ne može sebi priuštiti da ponovi iste greške kao što je to što orkestrira ekonomski preporod bloka”, rekla je Denison.
“Fond za oporavak, uvođenjem zelenog, inkluzivnog rasta, mogao bi biti sledeća priča o uspehu EU.”
Pulierin je dodala da podaci pokazuju da Evropljani žele “odlučno vođstvo koje daje prednost multilateralizmu i koje zastupa i brani njihove vrednosti i interese na globalnoj sceni.”
“Višim ličnostima EU bilo bi dobro da saslušaju i ponašaju se u skladu s tim. Možda neće dobiti drugu priliku”, zaključuje ona.
