Opsežna istraživanja koja se sprovode duže od jedne decenije pokazuju da obrazac muške ćelavosti često predstavlja indikator zdravstvenih problema koji nemaju nikakve veze sa samim vlasištem.
Ključno otkriće je da naučni podaci ne tretiraju svaki gubitak kose jednako. Promene na određenim delovima glave nose drugačija upozorenja o stanju celokupnog organizma.
Temeljna analiza objavljena u medicinskom časopisu BMJ Open , koja je obuhvatila šest studija i posmatrala zdravlje 37.000 muškaraca, donela je jasne zaključke.
Dokazano je da je gubitak kose na temenu direktno povezan sa većom verovatnoćom od nastanka koronarne bolesti srca. Sa druge strane, puko povlačenje linije kose na prednjem delu glave, odnosno stvaranje zalisaka, ne nosi ovakav specifičan zdravstveni rizik.
Naučnici smatraju da ova veza nije slučajna i da se jedno od mogućih objašnjenja krije u zajedničkim biološkim mehanizmima.
Muški tip ćelavosti često je duboko povezan sa insulinskom rezistencijom i metaboličkim sindromom. Reč je o složenom skupu zdravstvenih problema koji značajno podižu rizik od dijabetesa tipa 2, kao i ozbiljnih bolesti srca i krvnih sudova.
Zdravstveni rizici rastu proporcionalno sa stepenom gubitka kose. Muškarci sa blagim proređivanjem kose na temenu beleže za 18 odsto viši rizik od koronarne bolesti srca. Ovaj procenat skače na 36 odsto kod onih sa umerenom ćelavošću, dok teški slučajevi nose čak 48 odsto viši rizik od srčanih oboljenja.
Ipak, nalazi ne znače da gubitak kose neizbežno garantuje srčane probleme. Istraživači veoma oprezno naglašavaju da je u pitanju korelacija, a ne uzročno-posledična veza.
Jedna od vodećih teorija ukazuje da bi stanjivanje kose moglo biti samo vidljiva nuspojava oslabljenog protoka krvi u telu. Smanjena cirkulacija uskraćuje folikulima dlake neophodne hranljive materije i ometa rast kose, na potpuno isti način na koji oslabljena cirkulacija dugoročno opterećuje kardiovaskularni sistem.
„Ćelavost vas može učiniti podložnijim povećanim rizicima od srčanih bolesti, visokog holesterola, visokog krvnog pritiska i predijabetesa", istakao je Gaj Eslik, epidemiolog koji je vodio dodatnu analizu.
Njegovo istraživanje obuhvatilo je analizu zdravstvenog stanja više od 29.000 pacijenata sa problemom opadanja kose, dodatno potvrđujući snažnu vezu sa kardiovaskularnim zdravljem.
Pored kardiovaskularnih problema, noviji pregled naučnih radova iz 2026. godine, koji je pokrio dvadeset različitih studija, otkrio je još jednu zabrinjavajuću tendenciju.
Utvrđeno je da je muški tip gubitka kose povezan i sa povišenim rizikom od benignog uvećanja prostate, ali i agresivnog raka ovog organa. Najsnažnija veza ponovo je uočena upravo kod pacijenata koji su kosu gubili na temenu i potiljku.
Muški tip ćelavosti, medicinski poznat kao androgena alopecija, izuzetno je rasprostranjen. Prema podacima britanskog Nacionalnog instituta za zdravlje i negu, ćelavost u nekom trenutku života pogađa čak 80 odsto muške populacije.
Glavni pokretač procesa je hormon nazvan dihidrotestosteron, koji postepeno smanjuje folikule dlake sve dok oni potpuno ne prestanu da proizvode kosu.
S obzirom na to da ovaj hormon deluje na tkiva širom ljudskog tela, a ne isključivo na vlasište, eksperti veruju da ćelavost ne izaziva navedene bolesti sama po sebi.
Pre bi se moglo reći da su i opadanje kose i srčani problemi zapravo posledični simptomi istih, duboko ukorenjenih hormonskih i metaboličkih promena u organizmu.
Pored tipične muške ćelavosti, lekari upozoravaju da i druge promene na kosi mogu signalizirati unutrašnje probleme. Na primer, žuta perut se često vezuje za seboreični dermatitis, dok naglo ispadanje kose u pečatima ukazuje na autoimuno oboljenje alopeciju areatu, koje neretko pokreću jak stres i ozbiljan nedostatak gvožđa u krvi.
Zbog svih ovih saznanja, savremena medicina menja pristup, pa kardiolozi i dermatolozi sve češće udružuju snage. Cilj ove saradnje jeste da se pacijentima sa izraženom alopecijom na temenu pravovremeno preporuče detaljni preventivni pregledi srca i endokrinog sistema.
Iako genetika igra glavnu ulogu u gubitku kose, stručnjaci napominju da modifikacija životnih navika, poput smanjenja unosa zasićenih masti i redovne fizičke aktivnosti, ostaje najpouzdaniji štit za očuvanje zdravlja celokupnog organizma.
Izvor: rts
