Studija za studijom potvrđuje da imunitet na koronavirus stečen vakcinacijom vremenom opada, nekoliko meseci nakon vakcinacije sa drugom dozom.
Za skeptike i antivaksere kovida, podaci iz ovih studija i očigledna činjenica da se vakcinisani ljudi mogu zaraziti (iako mnogo ređe i sa mnogo ređim teškim oblikom bolesti koji rezultira hospitalizacijom ili smrću) služe kao argument da je efikasnost vakcine u zaštiti od koronavirusa preuveličana od početka.
MOŽDA VAS ZANIMA
- Novi simptom koronavirusa – može se lako pomešati sa običnom prehladom
- Ozbiljne posledice antibiotika
- Rusija razvija vakcinu protiv više virusa odjednom
- Gledanje horor filmova može da ublaži simptome stresa i anksioznosti?
Iako zaštita od blagih i asimptomatskih infekcija koronavirusom vremenom opada, pokazalo se da vakcinacija sa dve doze odobrenih vakcina proizvodi snažan imunološki odgovor koji smanjuje rizik od teške bolesti za više od 90 odsto.
Prošle nedelje su još dve studije dale dokaze o postepenom padu imuniteta na vakcinu Fajzer. Jedna studija iz Izraela, objavljena u “New England Journal of Medicine“, obuhvatila je 4.800 zdravstvenih radnika i otkrila je da je nivo neutralizujućih antitela naglo opao već dva meseca nakon primanja druge doze vakcine – “posebno među muškarcima, starijim od 65 godina. i među osobama sa imunosupresijom”.
Novo istraživanje pokazuje da nivo antitela Fajzerove vakcine vremenom opada
Druga studija iz Katara pokazala je da je zaštita od Fajzera dostigla najviši nivo u prvih mesec dana nakon vakcinacije drugom dozom, a zatim je počela da opada.
“Imunitet stvoren vakcinom naglo raste nakon prve doze, dostiže vrhunac u prvom mesecu nakon druge doze, a zatim se postepeno smanjuje u narednim mesecima. Iscrpljivanje antitela se ubrzava u četvrtom mesecu nakon druge doze i dostiže nivo od približno 20 odsto u narednim mesecima. “, zaključili su istraživači iz “Weill Cornell Medicine-Qatar” u radu koji je takođe objavljen u “New England Journal of Medicine”.
“Ovi nalazi ukazuju na to da bi veliki deo vakcinisane populacije u narednim mesecima mogao izgubiti zaštitu od infekcije, što bi moglo da poveća potencijal za nove epidemijske talase”, dodali su istraživači.
Međutim, njihovo istraživanje je takođe otkrilo da je zaštita od ozbiljnih bolesti i hospitalizacije ostala na 90 odsto ili više i 6 meseci nakon primanja druge doze.
Druga studija sprovedena u Kaliforniji, jednoj od najvećih i najdugovječnijih, o efikasnosti vakcine kod Amerikanaca otkrila je da je zaštita od infekcije bila 88 odsto u prvom mesecu nakon vakcinacije Fajzer / Bajnotekom, ali je pala na samo 47 odsto pet meseci kasnije.
Zaštita od hospitalizacije i dalje ostaje na oko 90 odsto.
Ipak, čak i prema ovoj studiji objavljenoj u časopisu Lancet, efikasnost vakcine u sprečavanju hospitalizacije šest meseci nakon vakcinacije i dalje je skoro 90 odsto. Što je još važnije, ovo se odnosi na sve starosne grupe i na mnogo zarazniju varijantu delte, od koje izgleda da vakcine štite manje nego od ranijih sojeva.
Stoga ne čudi što je Fajzer zatražio i krajem septembra dobio odobrenje američke Uprave za hranu i lekove (FDA) za treću dozu, tzv. pojačivač, za starije od 65 godina i one koji su posebno izloženi riziku zbog zdravstvenog stanja ili izloženosti koronavirusu na radnom mestu, ali samo šest meseci nakon vakcinacije.
Evropska agencija za lekove (EMA) takođe je odobrila treću dozu Fajzerove i savremene vakcine za osobe sa oslabljenim imunitetom ranije ovog meseca, najmanje 28 dana nakon druge doze, uz mogućnost primanja treće doze za sve odrasle osobe sa normalnim imunitetom oko šest meseci nakon druge doze, a državama članicama ostaje na izboru.
U svakom slučaju, mnogi koji su primili dve doze Fajzera ili neku drugu vakcinu (jednu u slučaju Džonson i Džonsona) verovatno se ovih dana pitaju – da li bi trebalo da budu vakcinisani sa povišenom dozom ako nemaju neke ozbiljne komorbiditete i ako nisu preko 65? I da li bi trebalo da se brinu ako se ne vakcinišu tom čuvenom pojačavajućom dozom?
“Sve vakcine se prilično dobro drže protiv ozbiljne bolesti”
“Mislim da očekujemo da će imunitet s vremenom polako opadati, ali to nije razlog za paniku. Nije baš da ćete jednog dana odjednom biti podložni kao što ste bili pre vakcinacije”, rekla je dr En Falsei, specijalista virusnih respiratornih organa , sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ročesteru.
“Sve vakcine se prilično dobro drže – Fajzer, Moderna i Džonson i Džonson – protiv ozbiljnih bolesti. To ne znači da na kraju možda nećemo doći do tačke u kojoj ljudi zaista moraju da dobiju pojačivače kako bi sprečili ozbiljnije bolesti. Ali zaista većina probojnih infekcija su prehlade, možda bolesti slične gripu – a ne zastrašujuće bolesti sa kojima smo se već suočavali. Zato je moja glavna poruka, ne paničarite. Bićete dobro”, dodala je Falsei, koja pomaže u vođenju kliničkih ispitivanja vakcina protiv kovida 19.
Ipak, u prvoj nedelji oktobra više ljudi je primilo pojačanu dozu od prve doze vakcine protiv koronavirusa. Više od 9 miliona Amerikanaca je do sada primilo treću dozu vakcine. U daleko manjem Izraelu, gde je pojačivač sada dozvoljen svima starijim od 12 godina, 5 meseci nakon druge doze, više od 3,8 miliona ljudi je već primilo treću dozu.
“Nivo antitela je oko deset puta veći nakon treće doze”
Karsten Vazl, generalni sekretar Nemačkog društva za imunologiju, rekao je da je već poznato da su nivoi antitela bili deset puta veći nakon treće doze vakcine nego nakon samo dve.
Takođe je istakao da ne preporučuje pojačavajuću dozu za mlađe osobe, već za sve starije od 80 godina i za one starije od 60 godina koji već boluju od nekih hroničnih bolesti.
I u Nemačkoj se starijim od 80 godina i osobama sa imunodeficijencijom već nudi treća doza. Francuzi su počeli da vakcinišu stariju populaciju pola godine nakon druge doze vakcinacije, jer novi talas izazvan delta sojem ne prestaje.
Češka Republika, s druge strane, nudi treću dozu svima koji su dobili drugu pre najmanje osam meseci.
Od ove sedmice treća doza dostupna je u Hrvatskoj za sve starije od 18 godina šest meseci nakon druge doze i konsultacije sa lekarom, a preporučuje se imunokompromitujućim i drugim grupama, poput korisnika i zaposlenih u domovima za starije osobe, kao i drugih zdravstvenih radnika.
Ali kako može da oslabi zaštita od blage ili asimptomatske infekcije, a da pritom ostane jaka protiv teškog oblika bolesti? Odgovor leži u složenosti imunološkog sistema. Antitela čine prvu liniju odbrane tela i sprečavaju da virus uđe u neke ćelije u telu. Ovo je zaštita koja se vremenom počinje da se troši.
Osim zaštite antitelima, postoji i ćelijski imunitet
Ali postoji još jedna linija odbrane – ćelijski imunitet. Ćelijama koje se zovu B-ćelije i T-ćelije može biti potrebno duže vreme da se formiraju od antitela, ali one pružaju dugotrajnu, širu odbranu od infekcije i odgovorne su za smanjenje ozbiljnih infekcija.
Dakle, iako su ljudi nakon vakcinacije podložni infekciji i blagoj simptomatskoj infekciji, mnogo je manje verovatno da će se zaista razboleti, završiti u bolnici ili umreti.
“Ali postoji mnogo razloga zašto ljudi ne žele da se razbole. Ne žele da to prenesu na voljene. Ljudi to ne žele da prenesu na malu decu koja još ne mogu da se vakcinišu”, rekao je dr Falsei za CNN.
Zato američki CDC mesecima upozorava da čak i potpuno vakcinisani ljudi moraju da nastave da preduzimaju mere predostrožnosti protiv infekcije – nose maske kada je u blizini mnogo drugih ljudi za koje ne znamo da su vakcinisani, posebno u zatvorenom prostoru dobro provetreno.
FDA razmatra zahtjeve Moderne i Džonson i Džonsona za odobrenje povećanih doza vakcina kasnije ovog meseca. Dr. Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, rekao je da misli da će treća doza vakcine postati deo standardnog režima za kovid 19.
Fauči: Ne bi trebalo da uzmete treću dozu ako nije prošlo najmanje 6 meseci od druge
Ali ako niste stariji od 65 godina, u opasnosti ste od ozbiljne bolesti bilo na radnom mestu ili u životnim uslovima koji vas izlažu većem riziku od infekcije od proseka, verovatno za sada nema potrebe za trećom dozom.
Glavni medicinski savetnik američkog predsednika Džoa Bajdena, doktor Entoni Fauči, rekao je prošlog meseca na brifingu u Beloj kući da ne bi trebalo da primite treću dozu Fajzera ako nije prošlo šest meseci od poslednje doze jer nećete imati najbolji imunološki odgovor.
Takav interval, naime, pomaže telu da stvori jači imunološki odgovor, baš kao i duži interval između prve dve doze. Ćelije imunološkog sistema koje pomažu u obnavljanju oslabljenog imunološkog sistema snažnije reaguju ako im se dozvoli mirovanje nakon prve runde vakcinacije.
Ipak, većina ljudi bi verovatno trebalo da dobije pojačivač tokom vremena, istakao je Falsei.
“Ovo će verovatno biti tačno za bilo koju od vakcina, ne samo za Fajzer – imaćemo koristi od jačanja imuniteta. Nije isto što i reći da je (pojačivač) kritično potreban”, objasnio je stručnjak.
I iako ljudi koji su se oporavili od koronavirusa imaju jaku zaštitu, oni su još zaštićeniji ako se vakcinišu.
“Nikada ne bih zavisio samo od svog prirodnog imuniteta za prevazilaženje ovog virusa”, dodao je Falsei, zaključivši da je to “ruski rulet”.
