Šta se (sve) krije iza špijunske afere koja je protutnjala srpskom javnošću, i kakve su njene posledice?
Ne zna se ko je napravio snimak pripadnika ruske vojne obaveštajne službe (GRU – Glavna obaveštajna uprava) Georgija Klebana i penzionisanog potpukovnika Vojske Srbije poznatog po inicijalima Z. K. Još važnije, a videćemo i zašto, ne zna se ni ko je taj snimak objavio na Jutjubu i to baš sada, nepunih godinu dana nakon što je načinjen, pa se s Jutjuba poput cunamija proširio po domaćoj i inostranoj javnosti kojoj (ni)je bio namenjen. Ali se zna da je objavljivanje ovog snimka za cilj imalo, jer drugi cilj nije ni moglo da ima, da poremeti srpsko-ruske odnose, odnosno, preciznije, da ugrozi interese Rusije u našoj zemlji. Pa ćemo tim tragom – cui bono, u čiju korist? – i krenuti u ovom pokušaju, možda uzaludnom jer je takva priroda takvih poslova, ali svejedno neophodnom, da razumemo šta se to tačno dogodilo, čemu je imalo da posluži, i da li se u tome uspelo.
KDJUEY LSKDUF Snimak koji traje dva minuta i četrdesetak sekundi, za koji će predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost kazati da je načinjen 24. decembra prošle godine, objavljen je na Jutjubu u nedelju, 17. novembra, na korisničkom nalogu Kdjuey Lskduf koji je inače aploudovao samo taj snimak, što će reći da je u tu svrhu i kreiran.
Snimak se sastoji od više spojenih sekvenci gde su zabeleženi ključni momenti susreta dvojice ljudi, pukovnika GRU Georgija Viktoroviča Klebana i krupnijeg muškarca čiji je lik zamagljen (zašto?), spomenutog Z. K.-a. Vidi se njihov srdačni susret na parkingu na keju u Zemunu gde Kleban uručuje Z. K.-u plastičnu kesu koju ovaj stavlja u svoj auto (registarska tablica automobila takođe je zamagljena), njihov razgovor uz pivo u obližnjem kafiću snimljen s jednog od susednih stolova – pažnje vredan manjak bezbednosne kulture iskusnog obaveštajca kakav bi Kleban valjda morao da bude – vidi se dalje rastanak dvojice ljudi posle koga Z. K. seda u svoj automobil u kome ga snima kamera postavljena negde kod retrovizora, on zatim – kao da je baš želeo da sve bude zabeleženo – broji novac izvađen iz koverte koja je bila u onoj kesi, i, na kraju, Z. K. s onom kesom u ruci, snimljen otpozadi, ulazi u neku zgradu…
Sve u svemu, evidentno, operacija praćenja bila je i opsežna i uspešno izvedena.
KO JE SNIMAO? Otuda i prvo ključno pitanje, premda kudikamo manje ključno od onog drugog do koga ćemo tek doći kada, hronološki, film premotamo od 24. decembra 2018, u kome se još nalazimo, do Kdjuey Lskduf-a 17. novembra 2019. i dana i reakcija koji su usledili.
Dakle: ko je napravio snimak na kome su Georgij Kleban i Z. K.?
Aleksandar Vučić otkrio je da je potpukovnik Z. K. pažnju naših kontraobaveštajnih službi zaslužio još 2012. godine, i to po hrvatskoj liniji, a da su u nekom trenutku nakon toga zabeleženi i njegovi kontakti s Rusima. I tog 24. decembra 2018. naše službe koje su za te stvari nadležne ispratile su susret Klebana i Z. K.-a, ali, ustvrdio je Vučić, zbog Klebanove kontrapratnje nisu uspele da kamerom zabeleže i za potrebe dalje upotrebe ovekoveče susret dvojice ljudi. Već je to učinila neidentifikovana treća strana. A ako mi nismo snimili taj susret, logičan je dalji zaključak, onda nismo mogli ni da pustimo u javnosti taj snimak pod pseudonimom Kdjuey Lskduf-a.
Pa ipak, mora se postaviti pitanje – opet se pozivamo na elementarnu logiku, jer drugog sredstva nemamo – kako je moguće da ni naša pratnja, ni ruska kontrapratnja koja je u odnosu na našu pratnju bila toliko efikasna da je uspela da je spreči u snimanju susreta, nisu uspeli ni da primete tu neidentifikovanu treću stranu koja je iz neposredne blizine uspela da nadmudri i jedne i druge?
Iz ovog pak pitanja proističe mogućnost da se dogodilo ono što – očekivano i razumljivo – niko neće javno priznati. Da je snimak načinila naša (ili ruska, što da ne) služba, i da je odatle dospeo na Jutjub nalog Kdjuey Lskduf.
Uostalom, primetili su sigurno svi koji su pažljivo ispratili čitav slučaj, Aleksandar Vučić eksplicitno je zapravo rekao samo da naša Vojno-bezbednosna služba, VBA, nije napravila ovaj snimak, što otvara mogućnost različitih interpretacija.
Uzgred budi rečeno, postavlja se i pitanje, zato što smo sve vreme u sferi nagađanja, i spomenute ležernosti pukovnika Klebana. Da li je on namerno bio ležerno neprofesionalan, to jest za koga je on uopšte radio?
Povod za ovakvu vrstu razmišljanja – još jedna među interesantnim okolnostima koje prate ovaj slučaj – dao je Relja Željski, načelnik analitike naše Bezbednosno-informativne agencije (BIA), koji je, odgovarajući na pitanje da li je moguće da je Klebana angažovala neka druga, a ne ruska služba, rekao da „obaveštajni kontakti i njihovo odvijanje dopire do onih granica do kojih dopire granica maštovitosti nekog obaveštajca i službe koja kontroliše i usmerava taj kontakt… U istoriji obaveštajnog rada zabeleženi su slučajevi ne samo dvojnih već i trojnih i četvorostrukih agenata.“
POPRAVLJENI ODNOSI Elem, kakva god da je bila stvarna priroda kontakta između pukovnika Klebana i penzionisanog potpukovnika Z. K. – da li su nas Rusi zaista špijunirali pa smo ih u tome uhvatili, ili je po sredi bila neka kudikamo do znatno složenija obaveštajna igra o kojoj nećemo ni nagađati jer bi nas to odvelo predaleko – od tog 24. decembra 2018. do danas, ako je i bio poremećen, odnos Beograda i Moskve potpuno je popravljen, pa i unapređen.
O tome svedoči nekoliko okolnosti koje vredi istaći jer su bitne za dalji tok zaključivanja.
Pre svega, ako je uopšte i bilo sukoba između Beograda i Moskve zbog toga što su Kleban i Z. K. uhvaćeni in flagranti, taj je sukob razrešen brzo i u potpunoj tišini, tako da niko (kome to nije u opisu radnog mesta) nije ni znao da je u mesecima koji su usledili Kleban napustio teritoriju Srbije.
Na političkom nivou, podsećanja radi jer je sećanje varljivo, u periodu posle nastanka snimka predsedniku Rusije Vladimiru Putinu upriličen je onaj fantastični doček u Beogradu sredinom januara, Beograd će posetiti i premijer Dmitrij Medvedev, i da ne nabrajamo sve telefonske pozive i sastanke zvaničnika koji su u međuvremenu upriličeni.
Što se bezbednosno-obaveštajnog nivoa tiče, u Beogradu je boravio Sergej Nariškin, direktor Spoljne obaveštajne službe (SVR) Ruske Federacije, posle čega su upućeni izvori iz našeg bezbednosnog sektora našli za shodno da javnosti ukažu na naročito bliske odnose našeg i ruskog bezbednosnog sektora, opisujući Nariškina kao „iskrenog prijatelja koji nas posmatra kao ravnopravnog partnera“ i koji „prema Srbiji i pripadnicima srpskih bezbednosno-obaveštajnih službi pokazuje zavidno poštovanje, ocenjujući našu zemlju i njen bezbednosno-obaveštajni aparat kao ’regionalnu silu’“. Takođe, treba dodati i da su se upravo ovih dana u Moskvi sastali ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović i sekretar ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolaj Patrušev, i potpisali sporazume o borbi protiv terorizma i protiv organizovanog kriminala.
Na sve to i podsećanje na zajedničke vojne vežbe „Slovenski štit“, nabavku protivvazduhoplovnih sistema „pancir“ i dopremanje sistema S-400 iz Rusije na vežbu u Srbiji.
Ovako se ne ponašaju, a pogotovo ne u zaoštrenim međunarodnim okolnostima na koje sad nećemo trošiti prostor, strane koje među sobom imaju neraščišćene račune. A time hoćemo da kažemo da se prava afera ne sastoji u onome što je u Zemunu radio Georgij Kleban – šta god da je radio, to nećemo saznati a u međuvremenu je ionako rešeno na način koji je zadovoljio obe strane – već se afera zapravo sastoji u samom dospevanju ovog slučaja u javnost.
KO JE OBJAVIO SNIMAK? To je ključno pitanje koje smo najavili: ko se krije iza Jutjub naloga Kdjuey Lskduf? U najkraćem, postoje samo tri mogućnosti.
Jedna, da je snimak na Jutjub pustila ona neidentifikovana treća strana koja ga je i snimila. Druga, da je taj snimak procurio iz naše (ili ruske) službe koja ga je snimila, to jest da se dogodila svojevrsna obaveštajna provala čiji je rezultat, opet mimo naše ili ruske volje, završio na Jutjubu. I treća, najekscentričnija i najmanje uverljiva, da je Beograd namerno pustio taj snimak.
S tim u vezi beležimo tezu koju je izneo novinar Boško Jakšić: „Moj utisak je da su aferu ’Krušik’ lansirali Rusi, da pokažu da imaju kapacitet destabilizacije ove vlasti. Otkrivanje ove afere je upozorenje Beogradu da ne preteruje suviše u tim vrstama poslova sa Bliskim istokom i Amerikom. A, onda, ako postavimo pitanje zašto je objavljena špijunska afera tako brzo, to je odgovor Beograda Moskvi. To je poruka ’i mi možemo da odgovorimo, da napravimo štetu ruskim interesima’.“
Očigledan problem ove teze, za početak, nalazi se u tome što nema ni trunke dokaza za onaj početni utisak na kome je čitava teza i izgrađena, da su Rusi lansirali aferu „Krušik“. Zatim, tu je i pitanje zašto bi uopšte ovakvim potezima Beograd i Moskva narušavali odnose koje su nastavili da grade i unapređuju – ovo je fakat koji se ne može osporiti jer za to postoje i materijalni dokazi, a ne samo lepe reči zvaničnika – i to uprkos slučaju pukovnika Klebana i penzionisanog potpukovnika Z. K.? A da i ne govorimo koliku bi štetu Beograd sebi naneo ako je učinio ono što tvrdi Boško Jakšić, čak i na ličnom nivou, imajući u vidu da i jedni i drugi vrlo dobro znaju na koji je način razrešeno ono što se dogodilo u decembru prošle godine.
ASANACIJA TERENA Sve ovo upućuje na zaključak da je mnogo verovatnije, pa i gotovo izvesno, da je čitav slučaj lansiran s adrese koja nije ni srpska ni ruska, bilo direktno bilo indirektno kroz moguću provalu u neku od naših (ili ruskih) bezbednosnih službi. Ovo tim pre što je neobično važnu ulogu u promovisanju Jutjub snimka Kdjuey Lskduf-a odigrao Bugarin Hristo Grozev, saradnik „Belingketa“, organizacije koja verno prati svaki interes Zapada koji je usmeren protiv Rusije a uz to je finansiraju instuticije kao što su američka Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), odavno razotkrivena kao paravan Centralne obaveštajne agencije (CIA), i Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša.
Pa otuda i ovakvo tempiranje objavljivanja snimka, nedugo posle dopremanja S-400 u Srbiju koji je i na simboličkom i na praktičnom nivou označio (dosadašnji) vrhunac srpsko-ruske saradnje i bliskih odnosa, i tik uoči posete srpskog predsednika Aleksandra Vučića njegovom ruskom kolegi Vladimiru Putinu koja je zakazana za 4. decembar. Sve to s očiglednim ciljem da se ovi odnosi poremete do mere koja može negativno da utiče na produbljivanje naše saradnje, na koju se na Zapadu ne gleda nimalo blagonaklono.
U prilog ovakvom tumačenju čitavog slučaja govori i reakcija Beograda i Moskve koja je, u osnovi, bila identična i može da se opiše kao pokušaj kontrole štete i asanacije terena zagađenog ovog Jutjub aferom.
„Siguran sam da ovo nije politika Ruske Federacije prema Srbiji i da Rusija Srbiju doživljava kao zemlju koja je bliska, prijateljska i bratska. Mi na isti način mislimo o Ruskoj Federaciji, ruskom narodu, o predsedniku Putinu i ministru (odbrane Sergeju) Šojguu“, karakteristična je u tom smislu izjava srpskog ministra odbrane Aleksandra Vulina, kome je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko uzvratio na sličan način u intervjuu RTS-u: „Mi smo navikli i bez obzira i na to i na takve provokacije idemo dalje, znajući sigurno, i ovo je najvažnija stvar u čitavoj ovoj priči, više od 100 odsto da su naši bilateralni odnosi i prijateljstvo stabilni, čvrsti, sadržajni i imaju ohrabrujuću perspektivu i dubinu i nikakve skandalozne priče tobožnjeg vrbovanja srpskog vojnika od strane ruskog vojnika ne mogu naneti nikakvu štetu našim odnosima… Ja želim da iskoristim ovu priliku da kažem da nikakve štete neće biti, svi smo mirni i radimo najvažnije stvari.“
Najzad, tu je i sasvim neprimereno – ovo sa stanovišta tajminga i povoda, a povod je bio slučaj ruskog pukovnika Klebana – zaricanje predsednika Srbije da Srbija neće odustati od svoje vojne neutralnosti, to propraćeno najavom donošenja deklaracije u Skupštini Srbije kojom će naša neutralnost i dodatno biti potvrđena. Jer ne ugrožava našu neutralnost Rusija već upravo onaj koji ugrožava i Rusiju, NATO dakle, i čemu je imao da služi ovakav obračun sa NATO-om usred ruske špijunske afere? Osim ako nije predstavljao poruku onima koji su ovu aferu i izazvali…
Uostalom, sve će postati mnogo jasnije kad budemo ispratili sve svetlosti i senke predstojećeg susreta Vučića i Putina, makar i ako ni tada ne saznamo, a spremni smo na opkladu da nećemo saznati, šta se stvarno dogodilo u slučaju pukovnika Klebana i Jutjub naloga Kdjuey Lskduf.
