On je istakao da je preporučeno da se maske nose i na otvorenom, čak i na šetalištima kao što je Knez Mihailova ulica u Beogradu.
Dr Kon kaže i da se nada da neće biti potrebno zatvarati Beograd ili uvoditi slične mere. Ipak, dodaje, činjenica je da se mere moraju poštovati da bi se izbeglo zatvaranje.
“Potencijal za prenošenje virusa u Evropi je trostruko veći nego što je bio, ali to ne možemo da ignorišemo. Mi imamo mnogo bolju situaciju nego ostali, ali se, s druge strane, pogoršava, pogotovo u Beogradu”, naveo je Kon.
Građani su često rezignirani jer se, na primer, mere strogo sprovode u školi, ali ne i tokom vanškolskih aktivnosti, kao što su treninzi. Kon napominje da je medicinski deo Kriznog štaba toga svestan i da takve situacije kod njih izazivaju veliku zabrinutnost.
“Nama se šalju slike i poruke i svesni smo da postoje neki nedodirljivi ljudi, koji se ponašaju kao da ništa ne postoji i to nas vrlo frustrira, kao i svakog drugog. Mislim da je o tome postignut konsenzus, da je kontrola nešto što mora da ide uz sprovođenje mera. Ove preporuke se za sada ne shvataju kao ono što je vrlo značajno za onog ko hoće da štiti sebe i druge. Obaveza je gde ne može da se drži distanca. Samo kretanje povećava i izlučivanje virusa. Na raznim šetalištima važi preporuka da se nose maske, pa čak i u Knez Mihailovoj”, naglašava član Kriznog štaba.
Ponavlja da ga veoma frustrira činjenica što kontrola nošenja maski ne može da se sprovede do kraja.
“I nadležni hoće isto (kontrolu), a dođete u situaciju da se to ne sprovodi. Ovog puta su to zahtevi i prema lokalnim kriznim štabovima da pojačaju svoja delovanja i svim nadležnim, ne samo inspekcijama, da vrše kontrolu. Kontrola podrazumeva i kažnjavanja. Nemoguće da smo se prebacili na teren kažnjavanja kao najznačajniji umesto da sprovođenje mera bude najznačajnije. I mi smo rezignirani i frustrirani zbog nesprovodenja mera”, navodi Kon.
Ponavlja da mere zatvaranja nisu trenutno opcija, ali ne bi trebalo, kaže, da nam se desi da dodemo u bezizlaznu situaciju da to mora da se desi.
Kon ukazuje da je kolektivni imunitet izlaz iz situacije, bilo da on bude prirodni (prokužavanjem) ili vakcinalni.
“Ako nemamo vakcinu relativno brzo, nadamo se da ce biti, ali za sada se još ne cuju obecanja kad ce biti, samo je bilo prica, onda moramo da usporimo i produžimo citav proces, to može da opterecuje ali bice malo manje teških i smrtnih ishoda”, naglašava Kon.
Prema njegovim recima, važno je ocuvati zdravstveni sistem.
“Ako njega izgubimo u naglom talasu i povecanju, onda ce smrtnost biti naglo povecana”, napominje clan Kriznog štaba.
Ukazuje da je broj slucajeva akutnih respiratornih infekcija prepolovljen u odnosu na prethodne godine, a to je posledica, kako napominje, nošenja maski.
Odgovarajuci na pitanje zašto je juce manji broj testiranih, iznad 3.000, Kon pretpostavlja da je tako zbog vikenda ali i cinjenice da u sistem ulaze samo pi-si-ar testiranja.
Kada je rec o ispitivanju imuniteta, epidemiolog kaže da preliminarni podaci za Vojvodinu pokazuju da antitela ima 15 odsto stanovništva. Pune informacije se još ocekuju.
“Ali, to još nije dovoljno da možemo da racunamo da ce nas to osloboditi od korone. Naprotiv. To pokazuje da je neminovno da se i ove jeseni i zime susretnemo sa ovom bolešcu”, zakljucuje Kon.
