Komemoraciji glumcu, koji je preminuo 24. marta u 95. godini od posledica koronavirusa, prisustvovale su brojne kolege, prijatelji, supruga, drugi članovi porodice legendarnog glumca, među kojima su Seka Sablić, Bojan Dimitrijević, Marko Janketić, Boža Koprivica, Anastasija Mandić, Miodrag Dragičević, piše Nova.rs.
Sahranjen je prošle subote u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
U Jugoslovensko dramsko pozorište došao je prvi put još 1986. na poziv Bojana Stupice, igrao je u najdugovečnijoj predstavi ovog teatra “Buba u uhu”, a poslednji put na scenu pozorišta koje se danas oprašta od njega stao je 12. februara 2020. godine, kada je odigrao Molijerovog “Uobraženog bolesnika” u režiji Jagoša Markovića, podsetila je Tamara Vučković, upravnica JDP.
Komemoracija je počela minutom ćutanja.
U Jugoslovensko dramsko je došao poslednji put na komemoraciju Ivanu Bekjarevu i rekao da želi da njegova komemoracija bude vesela, rekla je Tamara Vučković, koja se prva obratila prisutnima podsetivši na njegovu biografiju.
Glumica Branka Petrić podsetila je na legendarnu predstavu Ljubiše Ristića “Buba u uhu”, koju su decenijama zajedno igrali.
„Dolazimo na Novo groblje da ga ispratimo, na momenat kao da zaboravljamo zašto smo došli. A to sunce na tvojoj sahrani si nam ti, u svom stilu, poklonio. Tvoj osmeh koji je ponekad delovao kao osmeh mekog đavolka koji toliko zna o svetu koji ga okružuje, ali u tome ima toliko sačuvane dobrote i radosti. “Buba u uhu” nam je donela toliko zadovoljstva. Gledala sam nadigravanje tebe, Nikole, Laneta, Voje… Uvek bi te neko upitao ko si ti, a ti si uvek odgovorio u skladu sa tada popularnom TV ličnošću – recimo: “Ja sam Sandokan!” ili “Šeherezada”. Jednom si na Nikolino pitanje ko si odgovorio – “Ja sam Duško dugouško”, a Nikola bi glasom Dugouška odgovorio: “Hej, šefe, koji ti je vrag?” Taj Duško Dugouško ostao je do kraja života, na radost publike… Žao mi je što “Buba” nije ušla u Ginisovu knjigu rekorda, ali ti si svojom karijerom i životom uspostavio svoju Ginisovu knjigu, u koju bi mali broj mogao da se upiše“, istakla je Branka Petrić.
Vojin Ćetković je podsetio na svoje druženje sa Vlastom.
„Vozili smo se na pecanje. On urla tih tmurnih godina na policiju – Pustite nas, mi smo otporaši“, kazao je Ćetković i dodao – „Vlasto, što se nas tiče ti si jedini dobitnik nagrade koju smo hteli da ustanovimo – za dobrog čoveka“.
U sličnom tonu govorio je i Dragan Mićanović.
„Publika ga je obožavala, oduševljavali su se njegovom energijom, dečijom razigranošću, šeretskim osmehom. Bio je inspirativan za igru, dobrota je isijavala iz njega. Ako postoji jedinica mere za dobrotu, to je Vlasta“, rekao je Mićanović.
Na komemoraciji je govorio i Voja Brajović, još jedan iz legendarne postave “Bube u uhu”.
Podsetio je da su tu predstavu igrali 1.600 puta.
„Pedeset godina smo drugovali. Za mene je bio radost. Kad je došao u pozorište od njega smo naučili distancu od patetike. Nije pravio razliku među generacijama. Njegova otvorenost bila je za sve. Srce je imao za sve. Imati čoveka koji može da se smeje na svoj račun je Božiji dar“, rekao je Voja Brajović.
Sa video bima obratili su se Zdravko Šotra, Milan Lane Gutović i Dragoljub Mićunović.
„Bio je prijatan i duhovit, u kolegi dobio sam prijatelja. Sa njegovom odlaskom izgubili smo svetlo pozornice koje je osvetljavalo i vas i nas“, rekao je Gutović, koji je godinama radio Kabare sa Vlastom, a takođe bio i u prvoj “Bubi u uhu”.
Kad sam mu dao prvu knjigu svojih memoara, rekao mi je da glumci moraju da domišljavaju ono što je napisao Šekspir, podsetio je Dragoljub Mićunović.
„Sa Vlastom je bilo uživanje biti. Otišao je jedan od poslednjih prijatelja iz mladosti“, konstatovao je prvi predsednik obnovljene Demokratske stranke.
Bili smo jedno vreme komšije na Čuburi, nije bilo telefona, a on bi mi došao pod prozor i pevao “O sole mio”, rekao je Zdravko Šotra, u čijem je “Aleksandru od Jugoslavije” Vlasta ostvario jednu od poslednjih uloga.
Vlasta Velisavljević je u JDP došao na poziv Bojana Stupice, a prvu ulogu je ostvario u predstavi “Kad su cvetale tikve”. Od 1971. do 2014. godine igrao je u najdugovečnijoj predstavi, Fejdoovoj Bubi u uhu u režiji Ljubiše Ristića, koja je imala više od 1.600 izvođenja. Bio je omiljen među kolegama i sarađiao sa najzačajnijim pozorišnim rediteljima. Poslednju premijeru je imao 2016. godine, u Šekspirovom Hamletu koji je režirao Aleksandar Popovski. U JDP je ostao do penzije 1993. godine.
Igrao je na scenama gotovo svih beogradskih pozorišta i mnogih jugoslovenskih i srpskih, ostvario je brojne uloge na filmu i televiziji.
Komemoracija je završena insertima i fotografijama iz predstava i dugim aplauzom.
N1.rs
