Biće to trenutak kada jedan ili više tradicionalnih proizvođača automobila odluči da konvertuje svoj EV program iz R&D projekta u mašinu za ostvarivanje profita.
Proizvođači automobila su konkurentni i stalno se bore za udeo na tržištu. Svaki od njih pokušava da razvije i sačuva „konkurentsku prednost“, neku nišu u kojoj nadmašuje rivale. Ford ima svoje kamionete, Toyota ima svoje hibride, Subaru preferiraju vozači iz hladnijih predela itd.
U bliskoj budućnosti, nadamo se uskoro, neka od velikih marki će odlučiti da povuče potez i krene u osvajanje trona kraljevstva električnih automobila. Naravno, nekoliko njih je najavilo planove za preuzimanje krune, ali sve dok i dalje proizvode i reklamiraju konvencionalne modele, takve kraljevske ambicije su samo slovo na papiru.
Tesla ima nekoliko konkurentskih prednosti u odnosu na tradicionalne brendove: superiornu tehnologiju baterija, mrežu za punjenje po zlatnom standardu, ujedinjenu računarsku arhitekturu, dinamičnu korporativnu kulturu i ne manje važno, javni imidž koji oličava modernost i iskorak od starih vrednosti. U većoj ili manjoj meri, sve ove prednosti proizilaze iz činjenice da kompanija ne pokušava da prodaje u isto vreme dva konkurentska pogonska agregata, kao i da nema zastarele proizvode ili sredstva koja će uskoro biti deo istorije.
Brend koji ima aspiracije za zauzimanje električnog trona, moraće da juriša na Tesline rovove i da se ne osvrće u toj ofanzivi. Mora da pređe (ili u slučaju Jeepa, da elektrifikuje) Rubikon, da spali njegove mostove. Mora da kaže nešto poput ovoga: „Kada kupite EV od nas, dobijate 100% naše tehnologije, 100% naše proizvodne stručnosti, 100% naših korisničkih usluga. Mora da ukaže na superiornost električnih vozila bez sumnje, govoreći kupcima automobila: „Ne kupujte staromodno „fosilno“ vozilo. Kupite današnju tehnologiju. Od nas.“
Ovo je hrabar korak koji, uprkos svim njihovim pompeznim saopštenjima za štampu, nijedan od etabliranih proizvođača automobila još nije pokazao nikakvu istinsku nameru da preduzme. Prva kompanija koja to učini dobiće ogroman publicitet i veliku (mada verovatno privremenu) konkurentsku prednost.
Ko će to biti? Volkswagen grupacija se može činiti vodećim kandidatom u ovom trenutku – ima sve veći broj električnih vozila u nekoliko brendova, transformiše nekoliko fabrika u cilju proizvodnje elektromobila i ima vetar u leđa zahvaljujući sve strožoj EU ekološkoj regulativi.
Međutim, u Nemačkoj postoji i snažan anti-EV kontingent, koji se plaši da će elektrifikacija dovesti do gubitka radnih mesta. Čini se da je generalni direktor kompanije, Herbert Dies, koji se zalaže za opštu elektrifikaciju, jedva zadržao svoje radno mesto, nakon nedavne borbe za prevlast u upravnom odboru. Zdrava konkurencija se pojačava između Forda i GM-a, gde su obe kompanije nedavno najavile veliki novi paket ulaganja u elektrifikaciju, a svaka ima električni kamionet u pripremi. Kao i VW, oba američka giganta rade na razvoju domaćeg lanca snabdevanja za proizvodnju električnih vozila, uključujući sirovine, baterije i recikliranje.
U opoziciju se naizgled ubrajaju Stellantis i Toyota. Šta reći za kompaniju koja vodi reklamne kampanje protiv EV, lobira protiv vladine podrške za električne automobile, pa čak i deli knjige koje sadrže anti-EV propagandu školarcima!?
Ove dve kompanije mogu izgledati beznadežno zaglavljene u 20. veku, ali u stvari, hladnije glave i u Tojoti i u Stelantisu su u tišini razvijale novu električnu tehnologiju, čak i dok njihovi izvršni direktori javno iznose negativna mišljenja o elektromobilima. U oba slučaja se radi o gigantskim kompanijama koje imaju tehničke i finansijske resurse da dominiraju na svojim tržištima ako odluče da naprave zaokret od 180 stepeni.
Poslednje mesto u trci električnih vozila zauzimaju Nissan i BMW, dva manja proizvođača od prethodno spomenutih, koji su bili rani pioniri u oblasti električnih vozila, da bi kasnije donekle izgubili interesovanje. BMW ima dugu istoriju tehničkog napretka, sporog i opreznog. Bilo je potrebno pet godina da napreduje od Mini E pilota do i3, koji je izašao na put 2014. i od tada nije uveo nijedan novi EV, da bi tek sada stidljivo na scenu stupili i4 i iX.
Na koga treba obratiti pažnju? Hyundai. Tokom protekle 24 godine, ovaj korejski proizvođač automobila evoluirao je od proizvođača jeftinog, osrednjeg transporta u jedan od najcenjenijih brendova u industriji. Hyundai i njegova sestrinska kompanija Kia trenutno nude možda najbolju vrednost za novac u svetu automobila. Više od bilo kog drugog proizvođača koji nije Tesla, izgleda da razumeju ključnu važnost efikasnosti (što se direktno prevodi u nižu emisiju i niže troškove goriva).
Prema Carbon Counteru, Hyundai Ioniq Electric za 2020. bio je vozilo sa najnižom emisijom na američkom tržištu i jedan od najjeftinijih „plug-in“ modela na osnovu ukupnih troškova. Teslin model 3 je jedva uspeo da se izbori za titulu najefikasnijeg. Novi Ioniq 5 je izgrađen na namenskoj EV platformi i nudi najsavremenije funkcije koje čak ni Tesla nema – podržava dvosmerno punjenje, kao i infrastrukturu za punjenje od 400 i 800 V. Rane recenzije su jednostavno sjajne.
Što se tiče naše teze, najvažnije od svega, Hyundai je nedavno ušao u istoriju postavši prvi proizvođač automobila koji je prekinuo razvoj nove SUS tehnologije. Zaposleni koji rade u Hyundaijevom odeljenju za razvoj motora raspoređeni su u kompanijski centar za dizajn elektrifikacije. (U događaju koji može, ali ne mora biti povezan, Hyundai je takođe obustavio rad na svom Genesis vozilu na gorivne ćelije.) Da li će Hyundai/Kia grupacija biti prva koji će preduzeti sledeći korak i prestati da proizvodi i reklamira vozila koja sagorevaju fosilna goriva? Ili će neki drugi proizvođač automobila biti taj koji će krenuti u potpunu elektrifikaciju, odbacujući staru tehnologiju? Koja god kompanija odluči da iskoristi istorijski trenutak, drugi će je sigurno slediti. Tada i samo tada će se kraj naftnog doba zaista nazirati.
Vrele Gume
