Pitanje koji tip menjača pri kupovini novog automobila izabrati, za većinu vozača je godinama i decenijama tradicionalno potiskivano u drugi plan. Hteli to priznati ili ne, najčešće smo birali jednostavno ono što smo mogli priuštiti: finansijski – jer je automatski menjač uvek skuplji od manuelca – ali je i ređe u ponudi, pa se automatik najčešće svrstavao u egzotiku. I to preskupu egzotiku.
Sve one generacije koje su, na primer, do vozačkog statusa stasale u poslednjim decenijama 20. veka, naučene su da su automatski menjači loši, spori i skupi za popravku, te kao takvi dobri eventualno za Amerikance i loše vozače, piše Revijahak.
Većina se zaklinjala u manuelce, šireći parolu kako pravi vozač mora “držati stvari u svojim rukama”. A onda su se stvari počele polako menjati. Automatski menjači vremenom su pronašli put u sve segmente automobila, uključujući i klasu najdostupnijih gradskih “mališana”.
Pred našim vozačima se konačno otvorio izbor, pa oni koji to žele danas mogu da izaberu automatike u svim vozilima, a ne samo u velikim i skupim limuzinama i premijum modelima. I to razne vrste automatika, od klasičnih, preko onih sa opcijom promene stepena prenosa na upravljaču i onih sa dvostrukim kvačilom, pa do CVT-a, bez stepena prenosa, koji se danas mogu pronaći u vozilima opremljenim klasičnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i u hibridnim automobilima.
Mogućnost biranja između manuelnog menjača i neke vrste automatika možda ne treba očekivati baš za sve modele na tržištu, ali činjenica je da je takvih danas veći broj nego ikad. Osnovni izbor većine i dalje ostaje manuelac: ukoliko govorimo o klasičnim porodičnim automobilima za svakodnevnu upotrebu, on je najčešće najjeftiniji u nabavnoj ceni, ali i kad govorimo o troškovima održavanja.
Svi smo mi, ili barem većina nas, učili da vozimo na njemu i jako dobro znamo koje su mu prednosti, a koje mane u svakodnevnom životu. Dobar vozač sa nešto iskustva iz njega će znati da izvuče maksimum po pitanju performansi i efikasnosti u svakom trenutku, ali isto tako shvata da u uslovima koji zahtijevaju puno šaltanja (dakle, u gradskim uslovima vožnje gotovo svakodnevno) prednost treba dati automatiku.
Tad je taj izbor definitivno bolji i po pitanju komfora (u gradskoj vožnji potrebni su vam doslovno jedna ruka i jedna noga manje). Osim toga, manuelni menjači po pitanju realne potrošnje goriva sve teže drže korak sa razvojem i optimizacijom modernih automatika.
Sve to, ali i napredak savremene automobilske industrije doveli su do toga da se već sada možemo početi polako opraštati od manuelnih menjača, jer će za njima u narednim godinama biti sve manje potrebe te je za očekivati da će prilično brzo nestati sa ulica, barem ako govorimo o novim automobilima.
Jedan od prvih koraka u tom smeru već je napravio Volkswagen, koji je najavio da se nove generacije modela kao što su Tiguan i Passat više neće nuditi sa ručnim menjačima i da će do 2030. godine svi njihovi modeli namenjeni evropskom, američkom i kineskom tržištu dolaziti isključivo as automatskim prenosom.
Ista odluka trebalo bi da se odnosi i na druge marke unutar grupacije Volkswagen, a sa aktuelnim trendovima elektrifikacije i na sve ostale proizvođače. Ništa od ovoga ne iznenađuje jer se odnos broja automobila sa ručnim i automatskim menjačima na tržištu već godinama ionako menja u korist ovih drugih, tako da možemo računati kako će nam prilično brzo pri nabavci novog vozila ostati samo izbor između ove ili one vrste automatika.
U čemu je, dakle, osnovna razlika među njima? Da bi se to rasvetlilo, potrebno je prisetiti se šta se tačno krije iza spomenute troslovne oznake CVT.
CVT (Continuously Variable Transmission) odnosno menjači sa kontinualno varijabilnim sistemom prenosa, takođe spadaju u automatske, ali ih od ostatka društva treba razlikovati jer je uz takav menjač automobil moguće voziti jednako jednostavno kao kakav moped, dakle bez šaltanja, jer ne postoji više stepena prenosa.
Za razliku od klasičnog automatika, koji za vozača obavlja sav posao promene stepena prenosa, te radnje ovde nema. Uz nedostatak trzaja kakvi su čak i kod najmodernijih i najsofisticiranijih automatskih menjača neizbežni, CVT se može pohvaliti i činjenicom da je u odnosu na automatik često štedljiviji.
Uz činjenicu da je generalno lakši, glavni razlog za to je mogućnost CVT menjača da neprestano menja prenosne odnose u potrazi za idealnim, što znači da praktično uvek funkcioniše na vrhuncu efikasnosti. Teorija je, dakle, nesumnjivo na njihovoj strani.
Praksa, međutim, često i nije, barem ne u onoj meri u kojoj bi se to moglo očekivati. Nedostatak primetne promene stepena prenosa zaista doprinosi uglađenijoj vožnji bez trzaja, ali to ujedno znači i nedostatak onog osećaja ubrzanja koji se javlja pri šaltanju.
Uz to, pojava koju vozači često povezuju sa CVT menjačima je buka koja se javlja pri ubrzavanju, jer motor pritom teraju u visoke obrtaje. Mnogi ih ne vole upravo zbog toga, ali veći problem CVT-a svakako je činjenica da njihovo održavanje, odnosno popravke znaju biti skuplje od onih kod klasičnih automatika.
Koji su opet, ne treba to posebno naglašavati, isto tako skuplji od manuelnih menjača…
Ali kao i sve ostalo, i CVT menjači su sa godinama postali sve uglađeniji i tiši, a i vozači su se u određenoj meri naučili da im je za maksimalnu efikasnost i uživanje ponekad potrebno prilagoditi svoje vozačke navike. Zato su danas više nego ikad upravo oni možda najbolji izbor za vozače koji voze više glavom, a manje srcem: one koji se trude da uštede i žele da se pritom voze što je moguće udobnije.
Na primer, za one koji voze male ili srednje velike modele koji većinu svog životnog veka provode na gradskim saobraćajnicama.
Za sve one koji još nisu spremni na kompromise kakve zahteva CVT, a žele imati više komfora od manuelnog menjača, logičan izbor ostaju klasičan automatik, robotizovani menjač i menjač sa dvostrukim kvačilom.
Iako svaki od njih ima svoje prednosti i mane, generalno ih je sve moguće svrstati pod zajednički naziv – automatski menjač, što znači da za svaki od njih važe iste osnovne karakteristike: više komfora i viša cena nabavke i popravki.
Budućnost se trenutno čini potpuno okrenuta električnim automobilima, a oni, kao što je poznato, ne zahtevaju prenosni sistem kakav je potreban konvencionalnim, odnosno hibridnim automobilima.
Ipak, i tu bismo mogli videti štošta: Bosch je, na primer, nedavno predstavio svoju ideju prema kojoj bi spajanje električnog motora sa jednom brzinom i CVT tehnologije moglo značiti dobitnu kombinaciju za povećanje efikasnosti, ali i performansi motora…
