UBISTVO PREDSEDNIKA HAITIJA
Haiti mnoge asocira na sistemsko siromaštvo, epidemije u ostatku sveta već zaboravljenih bolesti, ili vudu magije. Ovih dana pak Haiti je u žiži interesovanja svetske javnosti zbog, čak i za tu zemlju, nesvakidašnjeg ubistva predsednika Žovanela Moiza. Ko je to učinio i zašto, verovatno nikada neće biti rešeno na institucionalnoj ravni, međutim, mnogo značajnije pitanje jeste – ko se usudio i zašto da upadne u američko dvorište i umeša prste u kreiranje sudbine jedne zemlje nadomak Ujka Sema
Ubijeni predsednik Haitija Žovanel Moiz tipični je foto-robot vođe prosečne, nekadašnje kolonije evropskih sila (u ovom slučaju Francuske) koja nakon osvajanja ili dobijanja nezavisnosti, gotovo po istorijskom pravilu, tone u stanje neinstitucionalizovane zajednice u kojoj i dalje nezvanično vladaju snažna običajna i nekodifikovana pravila, dok se zvanično zemlja i njeno stanovništvo iscrpljuje u simulaciji demokratije i predstavama koje režiraju njihovi dojučerašnji kolonijalni upravitelji i njihovi saveznici. Tako je i Žovanel Moiz na vlast došao kao novokomponovani biznismen i bogataš, navodno se obogativši na izvozu banana, a koji je kao i njegovi prethodnici bio suočen s dobro poznatim optužbama za korupciju, ekonomsku krizu, nepotizam, nasilje i slično.
Bila je ovo četvrta godina njegovog predsedničkog mandata, od ustavom propisanih pet, s tim da čak i da je imao želju da se ponovo kandiduje za mesto predsednika, to ne bi mogao da učini, jer ustav Haitija propisuje da isto lice ne može biti birano za predsednika dva puta zaredom. U njegovom političkom delovanju problematično je bilo pitanje do kada se Moizeov mandat računa. Naime, raspon njegovog mandata bio je sporan, s obzirom na to da je Moiz smatrao da njegova vladavina prestaje u februaru 2022, odnosno pet godina od datuma preuzimanja dužnosti, dok su, s druge strane, Moizeovi politički protivnici tvrdili da mandat dosadašnjeg predsednika Haitija ističe 2021, tj. pet godina nakon održavanja izbora 2016.
Izbori 2016. održani su kao ponovljeni izbori, jer su oni iz 2015. ostali bez zvaničnog pobednika. Te 2015. godine je, prema podacima koje je objavilo Privremeno izborno veće Haitija, Moiz osvojio 32,81% glasova, dok je njegov glavni rival Žid Selestin osvojio 25,27%. Ove rezultate Selestin i još petoro predsedničkih kandidata je osporilo – izlazeći sa zajedničkom izjavom u kojoj su naveli da su rezultati „antidemokratski“, pozvali su da se „poštuje narodna volja“. To je prouzrokovalo nemire na ulicama Haitija, pre svega na ulicama prestonice Port o Prensa, što je dovelo do formiranja verifikacione komisije 2016. godine, sa zadatkom da se ispita celokupan izborni proces i okonča politička kriza.
Komisija je izjavila da su uočene brojne prevare i kršenja izbornog procesa i preporučila je ponovni izlazak na birališta. Međunarodni posmatrači pak nisu čekali stav verifikacione komisije, već su samoinicijativno priznali rezultate spornih izbora, proglašavajući Žovanela Moiza za međunarodno priznatog predsednika.
Kako je tada pojasnio zamenik portparola Stejt departmenta Mark Toner, „Sjedinjene Države žale zbog odluke Privremenog izbornog veća da ponovo sprovede predsedničke izbore iz prvog kruga. To će povećati vreme i resurse potrebne za dovršetak izbornog procesa 2015. i dalje odlaganje imenovanja ustavno izabranog predsednika“. Pored toga istakao je i da „Sjedinjene Države žale što se izborni proces još jednom produžio, jer izabrani predsednik verovatno neće biti postavljen pre 7. februara 2017“. Ovakav stav američke administracije posledica je ulaganja 33 miliona dolara u izborni proces i neprihvatanja da rezultate takvog izbornog procesa dovede u pitanje jedna haićanska verifikaciona komisija.
Da Žovanel Moiz ima podršku Amerike svima je postalo jasno kada je specijalni koordinator za pitanja Haitija Kenet Merten, u aprilu 2016. godine, izjavio kako se „nada da će postupak verifikacije biti vrlo, vrlo brz i da to neće promeniti izborne rezultate“, dok je istovremeno tadašnji državni sekretar Džon Keri naglasio „potrebu da se prihvati izabrana vlada“, navodeći nedostatak strpljenja međunarodne zajednice o pitanju daljeg odlaganja. Naposletku, novi izbori održani su 2016. godine u novembru, na kojima je Žovanel Moiz osvojio 55,6% u prvom krugu i tako postao novi predsednik Haitija, ali morao je da sačeka do 7. februara 2017. kako bi stupio na dužnost. Ovakav razvoj događaja i vremensko neslaganje između datuma održavanja izbora i datuma stupanja na dužnost 2021. godine stvorili su ustavnu krizu i omogućili Moizu da vlada putem dekreta. Sve do 7. jula ove godine.
KOLUMBIJCI I AMERIKANCI U noći između utorka i srede, grupa od 28 ljudi organizovala je upad u njegovu privatnu rezidenciju u luksuznom delu haićanske prestonice Port o Prens, zadavši mu smrtonosne rane i teško ranivši njegovu suprugu Martinu Moiz. Amaterski video-snimci, napravljeni u toku akcije, prikazali su naoružane napadače obučene u crno kako dolaze u belim terencima, dok se u pozadini čuje da jedan od napadača preko megafona upozorava da se radi o operaciji koju sprovodi DEA, američka federalna agencija zadužena za borbu protiv šverca narkotika. Haićanski ambasador u SAD izjavio je da, iako su se napadači maskirali u američke agente, „nema šanse da su to zaista bili Amerikanci“. Kako je lokalna policija kasnije navela, u napadu su učestvovala lica pretežno kolumbijske nacionalnosti i to bivši pripadnici kolumbijskih oružanih snaga, ali i dva lica s američkim državljanstvom.
Ubrzo nakon akcije većina njih je zadržana i kako je istraga već utvrdila, dvojica uhapšenih su istakli da su angažovani kao prevodioci, te da nisu znali da postoji plan za ubistvo predsednika, već da je njihova uloga trebalo da bude samo prevodilačka prilikom operacije hapšenja. Navodno, oni su posao pronašli preko interneta, no podozrenje izaziva činjenica da, kako lokalni mediji prenose, ne govore kreolski niti francuski, službene jezike Haitija.
Pored toga, haićanski zvaničnici su objavili da je jedan osumnjičeni rekao da je grupa bila na Haitiju tri meseca; međutim, istraživanje lokalnog lista upućuje da su neki od njih na Haiti stigli tek 6. juna, prelazeći kopnenu granicu sa susednom Dominikanskom Republikom. S druge strane, američki i kanadski mediji izveštavaju da je jedan od dvojice uhapšenih državljana Amerike, sa Floride i da je bio bivši telohranitelj u kanadskoj ambasadi na Haitiju.
Sumnju da iza cele operacije možda zaista stoje strukture koje funkcionišu pod dirigentskom palicom Vašingtona još više podgreva saznanje da su kolumbijski atentatori angažovani preko kompanije „Si-Ti-Ju sekjuriti“, sa sedištem u Majamiju, a čiji je vlasnik Venecuelanac Antonio Emanuel Intrijago Valera, inače blisko povezan sa samoproglašenim „predsednikom“ Venecuele Huanom Gvaidom. Si-Ti-Ju se formalno vodi kao Federalna jedinica za borbu protiv terorizma i registrovana je na Floridi 2019. godine. Zvanični predstavnik kompanije Intrijago po pisanju „Majami Heralda“ ima veze s američkim agencijama ili čak direktno radi za njih. Kako dalje piše ovaj list iz Majamija, istražujući profil ličnosti Intrijaga, njegovo prisustvo na društvenim mrežama uglavnom nije imalo neku političku konotaciju, osim pojedinih objava protiv venecuelanske vlade i onih u znak podrške Huanu Gvaidu.
A ni Gvaido nije ostao nem. U izjavi nakon operacije rekao je: „Odbacujemo atentat na predsednika Haitija Žovanela Moiza. Solidarni smo s narodom Haitija i stojimo s njima u ovom teškom trenutku“, te da „ne zaboravljamo podršku Haitija našem demokratskom cilju“.
MOTIVI Aktuelni vršilac dužnosti premijera Klod Žozef izjavio je da se predsednik Moiz usprotivio „nekim oligarsima u zemlji, te da veruje da takve stvari nisu bez posledica“, bez ulaženja u dalje detalje. I tu se može kriti potencijalni motiv za ovakav razvoj događaja. Nema sumnje da je Moiz, koji je bio izvoznik banana pre nego što se kandidovao za funkciju, stekao mnogo neprijatelja dok je bio predsednik. Njegovi kritičari optužili su ga za proneveru i upotrebu bandi za zastrašivanje njegovih protivnika. U 2018. došlo je do velikih protesta, kada je pokušao da podigne cene goriva, a početkom ove godine, u sporu oko dužine njegovog mandata i ustavnoj krizi koja je usledila, mnoge uticajne ličnosti zahtevale su od Moiza da odstupi s mesta predsednika.
Činjenica da je vladao putem dekreta u proteklih godinu i po dana nakon što zemlja nije održala parlamentarne izbore kako je planirano u oktobru 2019. godine, ponovo je pokrenula pitanje njegovog despotizma i autokratije. Njegov plan za održavanje ustavnog referenduma dodatno je razbesneo one koji su ga optužili da želi da poveća moć izvršne vlasti. Kada je u februaru ove godine rekao da se na njega spremao atentat i da je pokušaj da ga ubiju i svrgnu njegovu vladu onemogućen, mnogi su ovu izjavu odbacili kao dimnu zavesu u cilju skretanja pažnje s rastućeg nezadovoljstva na Haitiju.
Na kraju krajeva, uprkos političkoj nestabilnosti koja karakteriše Haiti, vredno je istaći da je poslednji put atentat na predsednika Haitija izvršen 1915. godine, što ubistvo Moiza svrstava u vododelnicu savremene istorije Haitija. Posebno je značajno to da se ubistvo predsednika Haitija desilo u američkom dvorištu, ekskluzivnoj zoni američkih interesa još od vremena Džejmsa Monroa i usvajanja tzv. Monroove doktrine, ugaonog kamena američke spoljne politike na prostoru Centralne i Južne Amerike. Proglašavajući da Stari i Novi svet imaju različite sisteme i da moraju ostati odvojene sfere uticaja, Monro je izneo četiri osnovna stava: (1) Sjedinjene Države se neće mešati u unutrašnje stvari ili ratove između evropskih sila; (2) Sjedinjene Države neće se mešati u poslove postojećih kolonija zapadnoj hemisferi; (3) zapadna hemisfera zatvorena je za buduću kolonizaciju; i u ovom kontekstu najznačajnije (4) svaki pokušaj evropske sile da ugnjetava ili kontroliše bilo koju naciju na zapadnoj hemisferi smatraće se neprijateljskim aktom protiv Sjedinjenih Država.
Očigledno je da se ubistvo Moiza ne uklapa u crno-bele podele, s obzirom na to da tragovi koje su iza sebe ostavili atentatori vode ka strukturama koje su Žovanela podržavale, te da otvaraju pitanja da li je atentat sproveden sa znanjem ili bez znanja velikog karipskog gazde.
Ako je ubistvo Žovanela Moiza još jedna operacija sa ciljem nametanja političkog diskursa, sprovedena pod tutorstvom onih koji su slične operacije izvodili u Nikaragvi, Peruu, Čileu… onda je ona sprovedena vrlo nespretno i simptomatično amaterski. Toliko amaterski da se iza horizonta sumnje nameće pitanje da li je možda ipak posredi operacija „lažne zastave“, organizovana od onih koji su ovakvim činom želeli da dovedu u pitanje američki autoritet na karipskom prostoru.
Stoga, ukoliko je neko, bez znanja i prećutnog pristanka iz „komšiluka“, u delo sproveo ovakvo ubistvo predsednika države, onda to može predstavljati još jedan od simptoma opadanja moći i „prenapregnutosti imperije“. U mozaiku geopolitičke slagalice dva međusobno nepovezana događaja, poput paničnog povlačenja trupa iz Avganistana i ubistvo Žovanela Moiza, između sebe mogu imati zajednički uzrok – „guske“ su zaspale i ako se ubrzo ne probude, „Rim“ će pasti.
Piše: Filip Živanović za pecat.co.rs
