Ko je kriv, za nagli rast broja zaraženih? - BIGportal.ba
Svijet Vijesti

Ko je kriv, za nagli rast broja zaraženih?

Nakon naglog porasta broja zaraženih korona-virusom u jednom soliteru u Getingenu, tom gradu u Donjoj Saksoniji preti da ponovo budu uvedene stroge mere. Istovemeno, vodi se rasprava o tome ko je odgovoran.

Obično su u Nemačkoj poslednjih meseci, kada je u pitanju borba protiv širenja korona-virusa, u centru pažnje političari s viših pozicija: pokrajinski premijeri, savezni ministri, pa na kraju i sama kancelarka. Ali ovih dana mediji su se koncentrisali na odbornicu grada Getingena Petru Brojštet.

Njen posao je da se brine o opštinskim i gradskim problemima, poput besplatnih karata za gradski prevoza, kulturne ponude ili stanogradnje.

Ali poslednjih meseci preuzela je i funkciju krizne menadžerke zadužene za pitanje širenja korona-virusa. I odjednom se pažnja nemačke javnosti usmerila na taj univerzitetski gradić koga inače ne baš često na naslovnim stranama.

Vraćanje u „lokdaun“

„Poslednjih dana sam imala dosta neprospavanih noći“, kaže Brojštetova, po struci inače socijalna radnica. Ona po svaku cenu želi da izbegne ponovni i potpuni „lokdaun“ – ali je ipak ponovo zatvorila obdaništa, škole, bazene i sprovela testiranje na korona-virus u jednom staračkom domu.

„Kao majci koja zavisi od vrtića, ove mere mi nisu pale lako. Ali nadam se da ćemo tako situaciju staviti pod kontrolu“, kaže gradska odbornica.

Da li će Getingen ponovno uvesti stroge mere borbe protiv širenja zaraze, to pre svega zavisi od razvoja događaja u tzv. Iduna-centru, betonskom poslovno-stambenom kompleksu na obodu centra grada čiji je urbani „šarm“ već poslužio kao kulisa za snimanje krimi-filmova.

Taj kraj sada je izvor novog i naglog širenja zaraze poslednjih dana u Getingenu. U garaži tog kompleksa poslednjih dana testirano je oko 400 stanara tog socijalnog žarišta.

Do sada je otkriveno 60 zaraženih, ali Petra Brojštet ne želi da uvede karantin za kompletan taj kompleks, što inače mnogi građani zahtevaju. „Ne možemo tek tako da postavimo bodljikavu žicu oko zgrade. Nije to zatvor“, kaže Brojštetova.

Život u Korona-centru

Hajko, koji već godinama živi u tom bloku, poslednjih dana oseća se upravo tako: kao da je iz zatvora.

„Na ulici me gledaju popreko, kao kriminalca“, kaže Hajko, koji ne želi da mu se u medijima objavljuje pravo ime. Stigma – i bez izbijanja korona-virusa u tom bloku – prati stanovnike tog objekta kojeg u međuvremenu više niko i ne zove po imenu osiguravajuće kuće koja ga je sedamdesetih izgradila Iduna-centar, već samo – „Korona centar“.

Nekada je bilo prestižno tu živeti – stanovi za akademske građane, s bazenom i tržnim centrom. Danas je taj blok socijalno žarište koje mnogi zaobilaze u širokom luku. Dva betonska mosta koja su nekad povezivala taj kompleks s gradskim centrom su srušena – što je bio i više nego simboličan potez. „Hteo bih da Getingen već jednom prestane da prezire stanare Iduna-centra“, kaže Hajko.

Ograde prema žiteljima tog stambenog bloka pokazale su se i prilikom naglog izbijanja zaraze proteklih nedelja. To su na svojoj koži, još više nego Hajko, osetile izbjegličke porodice koje su, nakon bekstva sa Kosova krajem devedesetih, pronašle dom u tim socijalnim stanovima.

U centru pažnje istrage koja bi trebalo da rasvetli okolnosti pod kojima je buknula zaraza se – pored jedne osobe koja je dokazano kršila pravila o sprečavanju širenja zaraze – nalaze porodice koje su navodno slavile muslimanski praznik Bajram, takođe bez pridržavanja mera.

Na udaru istrage se nalazi i poveća grupa muškaraca koja je u jednom baru u centru grada pušila nargilu bez menjanja nastavka koji se stavlja u usta.

Ono što je usledilo moglo se i očekivati: desno-populistička stranka Alternativa za Nemačku (AfD) je po društvenim mrežama bacala drvlje i kamenje po „arapskim klanovima“ koji se ne pridržavaju pravila. Sve to je privuklo i pažnju medija koji su se ulogorili ispred Iduna-centra nakon čega su ih stanovnici obasipali uvredama i gađali povrćem.

Stari, tinjajući sukobi

Porodice s Kosova, pri čemu se prema pisanju medija prvenstveno radi o Romima, odlučno odbacuju optužbe da su umešane u širenje korona-virusa. Tvrde da nikakve bajramske proslave nije ni bilo, a i da osoba koja se vodi kao „nulti pacijent“ u Iduna-centru uopše ne pripada njihovoj etničkoj grupi. Isto tako naglašavaju da su u više navrata nadležne službe upozorili na kršenje pravila o karantinu u Iduna-bloku.

„To su netrpeljivosti koje vladaju već godinama. I sada su se opet razvile u punom obimu“, kaže Majnhart Ramasvami, lokalni predstavnik Piratske stranke koji se već godinama brine oko jedne porodice s Kosova.

On strahuje da bi ponor koji vlada između grada i policije s jedne i žitelja Iduna-centra s druge strane, mogao dodatno da se produbi. I time ugroziti inicijative poput one koju Pomoć za mlade Getingena već godinama pokreće s porodicama s područja bivše Jugoslavije koje žive u tom stambenom bloku.

Odnos je godinama poremećen i opterećen nepoverenjem. Mnoge od tih obitelji nemaju regulisan trajan boravišni status u nemačkoj. Osobe s Kosova retko stjiču pravo na politički azil. Posledica takvog stanja su nezaposlenost i stalna pretnja od proterivanja. Ramasvami tvrdi i da policija sprovodi „rigorozne“ akcije kada su žitelji Iduna-centra u pitanju.

Svemu tome trebalo bi dodati i jezičku barijeru koje posebno uočljiva poslednjih meseci kada je tačno prenošenje informacija igralo još važniju ulogu nego inače.

Ramasvami uprkos svemu tome smatra da odnos prema porodicama iz Iduna-centra nije pošten. „Mi smo ovde imali jednog zubara koji je bio na skijanju u Išglu (jednom od najpoznatijih izvora zaraze korona-virusom, prim.ur.) i nakon toga je primio više od 500 pacijenata. O tome niko nije izveštavao“, kritikuje Ramasvami medije.

(DW)

Danas objavljeno

Samo povlačenje nametnute odluke može BiH vratiti u pređašnje stanje

M.

Više hiljada ljudi izašlo na ulice; građani protestuju; reagovala policija

M.

Vulin: Belivuk je na korak do doživotne robije

M.

Ostavite komentar