Mladi austrijski kovač Ksaver napustio je porodičnu kuću 1885. da proslavi. Nakon što je pronašao novi posao u inostranstvu, Ksaver se zaljubio u 17-godišnju Dinu, ćerku svog šefa.
Dinini roditelji su katoličke i jevrejske veroispovesti, a Ksaver nije bio Jevrejin. Dinin otac ga je vrlo brzo otpustio. Njihova priča, se međutim, nije završila tada, piše Vired.
Dina je tada pobegla od kuće da bi bila sa Ksaverom. Posao i smeštaj našla je kod tridesetogodišnjeg Rona, vlasnika fabrike jevrejskog porekla. Dina je 1887. rodila sina Renca, a verovalo se da mu je otac Ron.
Renc je učestvovao u jevrejskim ritualima i kršten je u katoličkoj crkvi.
Dina i Ksaver su ostali zajedno, a venčali su se 1889. nakon što je Ksaver ostvario karijeru. Ksaver je prepoznao jednoipogodišnjeg Renca kao svog posinka, a Ron im je pomogao.
Ksaver i Dina su kasnije dobili još troje dece, uključujući sina Arla. Tokom Drugog svetskog rata držalo se u tajnosti da je Renc bio Jevrejin, a on i članovi njegove porodice živeli su u strahu od nacista i koncentracionih logora.
Rencova porodica je s generacije na generaciju prenosila tajnu njegovog porekla. Javnost nikada nije saznala pravu istinu.
Potomci Renka i Arla hteli su da potvrde da je Ron zaista Renkov otac i u maju 2017. kontaktirali su forenzičkog genetičara Kordulu Hasa, koji radi na Univerzitetu u Cirihu.
Porodica Has je dala briseve, a Has ih je zamolio da joj dostave razglednice koje su poslali Renc i Ron jer bi mogle da sadrže pljuvačku koju su koristili za lepljenje poštanskih maraka.
Forenzičar je analizirao uzorke godinu i po dana, ali bezuspešno. Ona i njen tim napustili su projekat u oktobru 2018.
Potomci Renca i Arla, međutim, nisu. Doneli su još uzoraka u martu 2020, uključujući razglednice koje je Arl poslao 1922. dok je bio na službenom putu.
Naučnici predvođeni Hasom uporedili su uzorke DNK koje su pronašli pod markama na tim razglednicama i one koje su pronašli na razglednicama koje je Renc poslao dok je bio uključen u i nakon Prvog svetskog rata.
Naučnici su utvrdili da Renc i Arl imaju istog oca, što znači da je Rencov otac i dalje Ksaver, a ne Ron, kako se dugo mislilo.
Has i njene kolege objavile su u januaru rezultate potrage za Renkoovim ocem uz dozvolu porodice u časopisu Forensic Science International (porodica je samo tražila da im se promene imena).
Vired navodi da se korišćenje stotina godina starih DNK uzoraka za utvrđivanje nečijeg porekla nekada nazivalo „”ledećom velikom stvari”. Ova tehnika bi, teoretski gledano, omogućila svakome da nauči nešto o svojim precima i voljenima.
“Svaka porodica ima arhivu uzoraka DNK među porodičnim arhivama”, rekao je Marten Larmuseau, forenzički genetičar sa Univerziteta u Leuvenu u Belgiji. “Oni mogu da pomognu ljudima da odgovore na važna porodična pitanja i to je veoma, veoma kul.”
Privatne kompanije su takođe počele da nude usluge analize artefakata iz prošlosti pre nekoliko godina, ali im ne ide tako dobro kako se čini.
Prvo, takve analize su skupe, a da bi se takva analiza uopšte i preduzela, porodice moraju da se pomire sa činjenicom da će neki predmeti koje drže vredni biti uništeni.
Drugo, analize poput one koju su Has i njeni saradnici uradili za potomke Renca i Arlesa oslanjaju se na činjenicu da proizvođači uzoraka znaju ko je polizao poštansku marku pre nego što su poslali razglednicu.
“U mojoj laboratoriji znamo da se šalimo da ćemo nakon analize svih tih poštanskih maraka zaključiti da su sva ta deca zapravo deca poštara”, rekao je Larmuseau.
Potraga za tajnom porodice Renco i Arles pokazala je da bi analiza porodičnih artefakata mogla da bude najbolji način da se odgovori na unapred određena pitanja ili da se reše neki nerešeni policijski slučajevi.
Osim toga, poštanske marke odavno nisu lepljene za pljuvačku, pa je moguće da ima određeni rok trajanja.
