Kineski proizvođači elektromobila na nišanu imaju Evropu, u nadi da će „u raskoraku“ uhvatiti etablirane kompanije i zauzeti sopstveni deo tržišta, dok se region kreće ka ostvarivanju nulte emisije.
Nio je juče lansirao ES8 električni SUV u Oslu, što je prvi izlazak ove kompanije iz matične zemlje, za koju je na Starom kontinentu retko ko i čuo. Međutim, pazite sad: vrednost ove firme iznosi 57 milijardi dolara!
Što se drugih (Evropljanima nepoznatih) kineskih marki tiče, tu su Aiways, BYD-ov Tang, SAIC-ov MG, Dongfengov Voyah i Great Wallov Ora.
Evropa je, kao što znamo, veoma konkurentno automobilsko tržište, na kojem dominiraju etablirani domaći proizvođači. U prošlosti, bila je nedostižna za kineske kompanije, ali su one u međuvremenu promenile strategiju, menjajući percepciju koja je dugo podrazumevala da iz Kine dolaze jeftini proizvodi lošeg kvaliteta.
I zaista, šef Nia, Vilijam Li, izjavio je za Rojters da je pred njegovom kompanijom dug put ka uspehu na tako zrelom tržištu, „na kojem je veoma teško uspeti“.
Kineskim proizvođačima automobila će možda biti potrebna čitava decenija da „puste korene“ u Evropi, kaže ovaj milijarder, što je zapravo refleksija reči Hi Sjaopenga, šefa kompanije Xpeng, koja takođe proizvodi električne automobile. Sjaopeng je za Rojters izjavio da će njegovoj kompaniji biti potrebno 10 godina da „učvsti temelje“ na evropskom tržištu.
Ovi novi igrači, od kojih mnogi nikada nisu ni proizvodili vozila s konvencionalnim pogonom, veruju da imaju šansu da konačno probiju led na primamljivom evropskom tržištu.
Dok se prodaja elektromobila u EU više nego udvostručila prošle godine i skočila 130 odsto u prvoj polovini ove godine, tradicionalni proizvođači prilično sporo prebacuju svoje game na električni pogon i tek treba da izvrše atak na ovo tržište.
„Na ovom tržištu još uvek nije gužva ukoliko ga uporedite s onim na kojem se takmiče konvencionalno pogonjeni modeli, gde svaki od velikih proizvođača ima kompletiranu ponudu“, rekao je Aleksander Klose, čovek koji vodi inostrano poslovanje kineskog Aiwaysa.
„Mislimo da tu postoji mogučnost za nas“, dodao je on tokom vožnje Minhenom u U5 krosoveru, koji je u prodaji u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji i Francuskoj.
Startna cena U5 iznosi 30.000 evra u Nemačkoj, što je ispod prosečne cene novog automobila i većine lokalnih elektromobila, a tome treba dodati i 9.000 evra subvencija. Ovaj model je dostupan uz samo četiri boje karoserije i dva paketa opreme, da bi se minimizovali troškovi.
Kako su kineski proizvođači u „niskom startu“ pred trku za osvajanje evropskog tržišta električnih automobila, oni pokušavaju da primene drugačije poslovne modele, od oslanjanja na uvoznike, preko prodajnih opcija s niskim troškovima, i na kraju do izgradnje tradicionalnih prodajnih salona.
Mada u Evropi, kod nas posebno, vlada neinformisanost u vezi s kineskom proizvodnjom, treba istaći da mnoge zapadne kompanije, kao što su recimo BMW i Tesla, proizvode svoja vozila u kineskom tehnološkom ambijentu, što svakako potkopava decenijske predrasude, ali one su još uvek tu.
Antje Levers, učiteljica koja živi na zapadu Nemačke, blizu granice s Holandijom, u posedu zajedno sa svojim suprugom imala je dizel Chevrolet Orlando, koji je želela da zameni ekološki podobnijom opcijom. Ovaj bračni par je kupio Aiways U5 prošle godine nakon temeljnog istraživanja, odbranivši se od kritika vezanih za to što „ne kupuju neki domaći proizvod“.
Ona kaže kako su joj ljudi govorili „nemoj da kupuješ kineski automobil, oni su plastični i jeftini, i time ne podržavaš nemačka radna mesta“. Međutim, ona je uvidela da to nije tačno, jer pronalazimo nemačke delove u kineskim automobilima i obrnuto.
„Nemci kupuju nemačke automobile, tako da je zaista potrebna hrabrost da se čovek odluči za neko kinesko vozilo“, kaže ova četrdeset sedmogodišnjakinja dodavši: „Ponekad treba da budete otvoreni za nove stvari.“
Nio će pored ES8 u Norveškoj instalirati i Nio House. Reč je o objektu koji je delom prodajni salon, delom kafe i radno mesto za kupce. Inače, Norveška je takođe inicijalna baza za Xpeng.
Država Norveška podržava uvođenje električnih automobila, što ovu zemlju stavlja u poziciju evropske perjanice u tranziciji ka nultoj emisiji. To ima smisla, jer su kupci naviknuti na električna vozila, s tim što se ovoga puta radi o nepoznatim kineskim markama, kaže Kristina Bu, generalna sekretarica Norveške asocijacije za električna vozila.
„Ako odete do neke druge evropske zemlje, imaćete teškoća u prodaji električnih automobila“, osvrnula se ona, dodavši da je njena organizacija vodila temeljne razgovore s izvesnim brojem kineskih proizvođača električnih automobila, željnih da se upoznaju sa specifičnostima tržišta i potrošačkom kulturom, pre samog lansiranja proizvoda.
Ipak, ona nije sigurna kako će potrošači regovati na Niov pristup zamene baterija za kupce, umesto „tradicionalnog“ punjenja uz pomoć punjača, ili strategije ovog proizvođača da baterije radije izdaje na lizing nego da ih prodaje kupcima.
„Međutim, u oblasti ove tehnologije Kinezi su vodeći“, konstatovala je ona, misleći konkretno na Nomi, digitalnu asistenciju u Nio automobilima.
Jedna veličina ne pristaje svima. Dok su Nio i Xpeng zapošljavali osoblje tokom uspostavljanja svojih organizacija u Norveškoj, SAIC-ov MG sarađuje s uvoznicima u cilju prodaje svojih automobila na nekoliko evropskih tržišta.
Aiways pokušava da primeni pristup prodaji s nižim troškovima, mada Klose kaže da oni variraju od tržišta do tržišta.
U Nemačkoj, primera radi, kompanija prodaje svoja vozila kroz Euronics, asocijaciju nezavisnih trgovaca elektronikom, a ne u tradicionalnim prodajnim salonima.
Aiways planira da ostvari prodajnu mrežu širom EU do sledeće godine, kao i da uđe na američko tržište do 2023., rekao je Klose, bivši funkcioner Volvoa i Forda.
Propali pokušaji kineskih proizvođača u prošlosti, kada je reč o osvajanju Evrope, nikako neće naškoditi današnjim proizvođačima električnih automobila iz najmnogoljudnije zemlje sveta, jer su potrošači navikli na elektroniku koja dolazi iz nje, dodao je on.
U neuspešne kampanje se ubraja i ona kompanije Brilliance 2007. godine, čije je vozilo dobilo jednu od pet zvezdica na „kreš“ testu u Nemačkoj. Međutim, pogledajmo kakve rezultate kineski automobili ostvaruju danas.
„Činjenica da veći broj kineskih proizvođača automobila ulazi na tržište, takođe će biti od pomoći, jer će kineski automobili biti bolje prihvaćeni od strane kupaca“, kaže Klose.
Prodaja automobila Evropljanima je „težak posao, posebno kada je reč o nepoznatim proizvodima“, kaže Arni Rihters, predsednik industrijske grupe Platform for Mobility sa sedištem u Briselu. „Međutim, ukoliko dođu s gomilom inovacija, imaju brojne mogućnosti.“
Vrele Gume
Priredio: Pavle Barta
