Zapad i Rusija decenijama prebacuju Ukrajinu jedni drugima iz ruku u ruke kao vruć krompir, jer niko ne želi da hrani 40 miliona gladnih usta, a posle da gleda kako prelaze na stranu protivnika
Nema smisla da više gubimo vreme s vama, šokantna je poruka ukrajinskog oligarha Igora Kolomojskog Vašingtonu, izrečena prošle nedelje u intervjuu vodećem američkom listu, „Njujork tajmsu“. Po mnogima najmoćniji čovek Ukrajine, sponzor i pokrovitelj aktuelnog predsednika Vladimira Zelenskog, Kolomojski je posle odlaska s vlasti bivšeg šefa države Petra Porošenka dobio potpunu slobodu delovanja. Neprestani sukobi s Porošenkom koštali su ga egzila i stotina miliona dolara, ali sada je došlo njegovo vreme. Pokvarivši posle 2014. odnose s Rusijom zbog finansiranja „dobrovoljačkih“ neonacističkih bataljona, ovaj tajkun sa snažnim instinktom preživljavanja – sada, izgleda, ima novi plan. I njemu je jasno da je svoj primarni cilj ostvario, eliminišući sve poslovne i političke konkurente, ali da sada valja zaštititi stečeno. U „ratu“ s Moskvom, to će za njega biti težak zadatak. Zato Kolomojski menja ploču.
VRUĆ ŠAMAR Ukrajina mora da obnovi veze s Rusijom zbog sopstvenog ekonomskog preživljavanja, objasnio je za „Njujork tajms“. I otvoreno poručio da su Ukrajinci umorni od rata u Donbasu po nalogu SAD, koje žele da oslabe Moskvu. Tako vruć šamar Amerikanci odavno nisu dobili od pripadnika elite neke od svojih vazalnih država – i to još u listu koji se smatra „bastionom slobode govora“ u SAD. To je i poruka Kolomojskog da moćni američki krugovi prestanu da podstiču ukrajinske radikale na proteste protiv Zelenskog, koji želi da izvrši razdvajanje zaraćenih strana u Donbasu, kako bi se posle skoro pet godina konačno pristupilo realizaciji mirovnih sporazuma iz Minska. Njegov prethodnik Porošenko, koji ih je i potpisao, nikada ih nije realizovao, strahujući da bi ekstremisti mogli da mu upadnu u predsedničku rezidenciju, kao 2014. Viktoru Janukoviču.
Zapad nije opravdao nade Kijeva, kako kaže Kolomojski, istovremeno negirajući da ima uticaj na Zelenskog i da govori u njegovo ime, što je u Ukrajini javna tajna. Prema ocenama eksperata, kontroverzni biznismen želi da pokupi i kajmak od obnove odnosa s Rusijom. I njemu je jasno da su se stekli gotovo idealni unutrašnji i spoljni uslovi za to. I da postoji potražnja za njegovom „robom“ u Moskvi. Političko rukovodstvo Ukrajine treba da obnovi odnose s Rusijom, odbacujući kurs integracije sa Zapadom, nastavio je u istom tonu Kolomojski. Kako kaže, vreme je da u Kijevu razumeju da njihovu zemlju neće nikada primiti u EU i NATO i da zato „nema smisla trošiti vreme na prazne razgovore“, dok će Rusija sa zadovoljstvom uključiti Ukrajinu u „novi Varšavski pakt“.
Naglašavajući da ne gaji topla osećanja prema Rusiji, ukrajinski tajkun ipak ističe da je Zapad izneverio Kijev, ne izdvojivši dovoljno finansijske pomoći, niti otvorivši svoje tržište, a da pri tome SAD koriste rat „do poslednjeg Ukrajinca“, da oslabe geopolitičkog konkurenta. „Obnavljanje veza s Rusijom je neophodno za ekonomsko preživljavanje Ukrajine. Proći će pet ili deset godina i svi će zaboraviti na krv. Objektivno opisujem ono što vidim i kuda sve ide“, poručio je Kolomojski. Postavlja se, naravno, i pitanje: gde im je ova pamet ranije bila? Zašto su Ukrajinci to uradili, pre svega sebi, da bi se za „pet, deset godina“ ponovo vratili tamo gde su bili, ali s mnogo izgubljenog vremena i novca, a pre svega ljudskih života?
I zašto nisu slušali stotine objektivnih eksperata koji su im na sve ovo od samog početka ukazivali? Ne treba nikad zaboraviti da je „evromajdan“, revolucija protiv Viktora Janukoviča u Kijevu, izbila baš u trenutku kada je tadašnji ukrajinski lider izborio najpovoljnije uslove u saradnji s Rusijom, od čega bi njegova zemlja imala u startu 10 milijardi dolara čiste zarade svake godine. Da se nije desio državni udar, ne bi bilo ni izgubljenog Krima, ni Donbasa, svi bi u Ukrajini bili živi i zadovoljni. I mnogo bogatiji… Ali šta je – tu je. Kolomojski sada očekuje da će Moskva „sa zadovoljstvom“ preuzeti na sebe funkcije koje MMF ima prema Ukrajini i da će dati Kijevu zajam od 100 milijardi dolara. Kako ističe, novac je najbrži put za rešavanje problema i obnovu saradnje.
OLIGARH KORISTAN ZA MOSKVU Odakle bi mogli da duvaju ovi novi vetrovi u Ukrajini, možda se vidi iz jednog detalja iz intervjua. Kolomojski komentariše skandal koji se pokrenuo u Americi o pitanju poslovanja u Ukrajini Hantera Bajdena, sina bivšeg potpredsednika SAD Džozefa Bajdena. Bivša desna ruka Baraka Obame sada je u ulozi protivkandidata Donaldu Trampu ispred Demokratske partije, na predsedničkim izborima sledeće godine. Kako ističe Kolomojski, da je na mestu predsednika Ukrajine, pokrenuo bi istragu protiv Bajdena, o čemu je govorio Tramp, ukazujući da je američki demokrata tražio od Porošenka da zažmuri na korupciju u koju je upleten njegov sin radeći za najveću privatnu naftnu kompaniju u Ukrajini, „Burisma holdings“. Kako je naveo Tramp, kada je bio potpredsednik SAD, Bajden je uslovio Kijev stotinama miliona dolara pomoći iz američkog budžeta, a da je Porošenko pristao i smenio tužioca koji je vodio istragu.
Nove vlasti u Kijevu sada bi mogle da utiču na istragu kojom bi se bacilo negativno svetlo na Bajdena uoči izbora. Kolomojski pak tvrdi da se ne plaši negativnih posledica ako bi Bajden postao predsednik SAD naredne godine. „Ako se budu drsko ponašali prema nama, mi ćemo preći na stranu Rusije. Ruski tenkovi će biti razmešteni kod Krakova i Varšave. Vaš NATO će se unerediti u gaće i kupovaće pampers“, izjavio je ukrajinski oligarh i opet rekao da nema uticaj na kabinet predsednika Zelenskog. Međutim, iz njegovih reči se ipak stiče potpuno suprotan utisak. „Ako posmatram sebe kroz istu prizmu kroz koju gleda i ostali svet, onda vidim čudovište, manipulatora, gazdu Zelenskom, nekoga ko gradi apokaliptične planove. Mogu to da učinim realnošću“, više nego provokativno saopštio je Kolomojski američkim novinarima.
Ovakav zaokret Kolomojskog posebno je zanimljiv imajući u vidu da je reč o čoveku koga je Istražni komitet Rusije još 2014. optužio za najteža krivična dela, uključujući kidnapovanja i ubistva, stavivši ga i na poternicu Interpola. Optuživan je i za podršku ekstremistima, uključujući i ozloglašeni „Desni sektor“, kao i drugim dobrovoljačkim bataljonima u Donbasu. Kolomojski je, međutim, nekim svojim potezima odigrao i na korist Rusiji, kompromitujući Kijev u očima svetske javnosti – kao stecište neonacista i ekstremnih šovinista koji ubijaju nemilosrdno sopstveno stanovništvo. S druge strane, na hiljade ukrajinskih fanatika položilo je svoje živote u Donbasu, upravo u sastavu neonacističkih jedinica koje je finansirao Kolomojski. Iako slovi za protivnika Rusije, oligarh iz Dnjepropetrovska nesumnjivo je bio i koristan za Moskvu: praktično je svojim rukama srušio majdansku vlast s Porošenkom na čelu.
Došavši na vlast kao „čovek Kolomojskog“, predsednik Vladimir Zelenski od starta je pokazao da neće voditi ni približno istu politiku kao njegov prethodnik. Zelenski već mesecima zauzdava nacionalističke snage, kombinujući metode ubeđivanja i zastrašivanja, a sve sa ciljem neutralisanja njihovog otpora uspostavljanju normalnih odnosa s Moskvom. To je težak zadatak, imajući u vidu da prema novembarskom istraživanju čak 68 odsto građana Ukrajine i dalje Rusiju doživljava kao agresora – što je zaostavština snažne antiruske kampanje bivših režima u Kijevu i Vašingtonu: Porošenka, Obame, Bajdena i porodice Klinton. No četvrtina građana se protivi takvoj percepciji Rusije, što otvara mogućnost da se „za pet, deset godina zaboravi na krv“, kako je rekao Kolomojski.
I zaboraviće se, nesumnjivo, ako procesi pomirenja budu nastavljeni. A nema razloga za sumnju da hoće. Suština je u tome da administracija predsednika Trampa uopšte nije zainteresovana da gradi antiruski sanitarni kordon u Ukrajini, na način kako je činila prethodna. To Kremlju dodatno odrešuje ruke da nastavi s politikom „primirivanja“ Ukrajine. U tom smislu, proročkom se pokazala odluka ruskog lidera Vladimira Putina da ne rešava brutalnom silom ukrajinski konflikt, kako su ga nagovarali pojedini „savetnici“. Da je to učinio, put ka pomirenju bio bi mnogo teži i neizvesniji, a odnosi dva naroda uništeni za mnogo decenija unapred. Ovako, uz adekvatnu kontrakampanju, sve je moguće. Kolomojski zna da je „novac najbrži put za rešavanje problema i obnovu saradnje“.
CENA „PRIJATELJSTVA“ Glavno je pitanje, naravno, da li je Kolomojski u pravu, odnosno da li je Rusija zaista spremna da „sa zadovoljstvom“ odreši 100 milijardi dolara. Poznavajući Vladimira Putina, teško je očekivati da bi on lako progutao udicu. S Ukrajinom je već decenijama ista priča – Zapad i Rusija prebacuju ovu zemlju jedni drugima iz ruku u ruke kao vruć krompir. Niko ne želi da hrani 40 miliona gladnih usta, a da posle gleda kako „prelazi na stranu“ protivnika, što je izraz koji koristi Kolomojski. Rešenje je jedino u tome da se Ukrajina čvrsto ukotvi i ugovorima veže za jednu stranu. S obzirom na to da su se izjalovile nade Kijeva da bi to mogli da budu EU i NATO, ostaje jedino „novi Varšavski pakt“. Kolomojski je već rekao i cenu ovog „prijateljstva“, od 100 milijardi. Ostaje da se vidi šta će na to reći Putin.
