Kendra je odrasla u strogoj hršićanskoj porodici i znala je da će devičanstvo čuvati do prve bračne noći. Tek nakon što se udala, suočila se s osećanjima očekujući prvo seksualno iskustvo, piše Miror.
Međutim kada je taj posebni trenutak stigao za nju i njenog supruga, nešto nije bilo u redu i nisu mogli da konzumiraju brak.
– Pokušali smo da imamo odnos sledećeg dana nakon venčanja, ali nije išlo. Mislila sam da sam nervozna jer nisam znala šta da očekujem. Odrasla sam u konzervativnoj hrišćanskoj porodici i seks nije bila tema o kojoj su članovi moje porodice razgovarali ikad. Ali, kad sam pokušala imati odnos, činilo se kao da onde imam kost kroz koju se moj suprug nije mogao da se probije – objasnila je Kendra koja danas ima 39 godina.
Sledećih nekoliko meseci očajnički su pokušavali da ostvare odnos, međutim bez uspeha. Kendra je konačno smogla hrabrosti i o tome odlučila da razgovara sa svojom mamom.
– Ona je mislila da je moj himen možda previše čvrst. To je koža koja okružuje ili delomično pokriva vaginalni ulaz, pa je rekla da samo moram da se opustim. Suprug i ja smo mesecima trpeli frustracije i znala sam da je nešto drugo u pitanju, ali svi su mi samo govorili da se opustim – kazala je.
Konačno, o svom je problemu razgovarala i sa suprugovom maćehom koja ju je odvela ginekologu. Ipak pokušaj pregleda rezultirao je istom reakcijom kao pokušaj penetracije.
– Automatska reakcija je bila da sam počela da ubrzano dišem, skupila sam noge i odgurnula doktorku rekavši joj neka me ne dira. Rekla mi je da moram na još jedan pregled na kojem će me uspavati kako bi mogla da me pregleda, ali nisam to učinila budući da je pritom insistirala neka se opustim i prestanem da preterujem. Nije imala pojma u čemu je moj problem, a imala sam utisak da me ismeva – nastavila je ona.
Prošlo je još pet godina pre nego što je skupila hrabrosti za odlazak drugom lekaru, a njno stanje tada je već počelo ozbiljno da utiče na brak.
– To je sve loše uticalo na naš odnos i nakon 12 godina smo se razveli. Imali smo i drugih problema, ne samo u krevetu, tako da se nismo razveli samo zbog vaginizma, iako je i to bio važan faktor. Moj bivši počeo je da mi zamera i postao je ogorčen. Nije čudo što je postao vrlo frustriran i propitivao me suzdržavam li se namerno. Verujem kako je to zato što sam nakon nekog vremena prestala da pokušavam. Nisam htela odnose jer mi je to uzrokovalo bol, a to nije bilo zabavno – otvorena je Kendra.
U međuvremenu je otišla još jednoj lekarki koja joj je dijagnostikovala vaginizam. Rekla joj je da koristi dilatatore za rastezanje vaginalnih mišića.
– Osetila sam olakšanje kada sam dobila dijagnozu jer je to potvrdilo da nisam luda. Doktorka mi je kazala i da nisam jedina koja to ima. Ipak, bojala sam se da koristim dilatator jer nisam mogla da umetnem ni tampon. Tada sam još bila u braku i suprug me podržavao. Bio mi je podrška više nego što bi to učinili drugi muškarci, pogotovo s obzirom na činjenicu da 12 godina nismo imali odnose. Međutim, postao je nestrpljiv i počeo je da govori o deci. Razumijem njegovu frustraciju, ali ja sam to doživela kao dodatni pritisak. Pokušala sam da koristim dilatator, ali nisam uspela. Od njih nije bilo koristi, čak ni od onih najmanje veličine koji su bili kao mini tamponi. Jednostavno nisam mogla jer me previše bolelo. Činilo se da ništa neće pomoći – opisala je svoju agoniju.
Počela je da očajava i pala u depresiju, pa čak i da strahuje da nikada neće imati normalan seksualni život.
– Bilo je dana kad sam htela da umrem. Čak sam govorila mužu da ima seks sa nekom drugom i neka ima decu s drugom. Nisam to želela, ali bila sam frustrirana. Nije pomogla ni činjenica da sam sve starija, a ljudi su sve češće počeli propitkivati zašto nemam dece. Uvek sam htela da budem majka ali zbog vaginizma nisam mogla da zatrudnim – tvrdila je.
Kako je problem bio čitavo vreme prisutan, Kendri je palo samopouzdanje.
– Nisam mogla imati odnose i nisam mogla ostati trudna. To su stvari koje drugi ljudi uzimaju zdravo za gotovo, a ja sam se osećala izolovano i slomljeno. Takvo stanje utiče na psihičko zdravlje. Normalni razgovori koje čujete tokom dana o drugima koji su ostali trudni ili su imali odnos, negativno utiču na žene s vaginizmom. Osećala sam se kao da nisam prava žena – kazala je.
Njen brak se raspao 2012. godine. Nakon toga upoznala je svog sadašnjeg dečka, Šona Rajsa (38) koji radi za firmu koja se bavi donacijama plazme. Upoznali su se onlajn, a prvi izlasci su bili za oboje zanimljivi.
– Odlučila sam da govorim o vaginizmu tokom prva tri susreta. Da sam čekala duže, osećala bih se kao da nekoga želim da prevarim. Sećam se da sam sa Šonom o tome govorila i onlajn, a poslala sam mu poruku o mojem stanju i prije prvog susreta. Rekao mi je: Nisam tu zbog seksa, želim s tobom ostvariti vezu. S tim se možemo nositi usput. Bio je to sjajan odgovor na kakav sigurno ne nailazite svakodnevno – tvrdila je Kendra.
Par sada živi zajedno i u maju će proslaviti prvu godišnjicu, a Kendra tvrdi da imaju normalan seksualni život u kojem on penetrira dvaput nedeljno. Smatra kako je uspela da prebrodi svoje tegobe zahvaljujući Šonu i njegovoj strpljivosti kao i grupi za potporu na Fejsbuku koja okuplja oko 2000 ljudi sa sličnim stanjem. S njima je razgovarala o dijagnozi i lečenju.
– Malo mi je poraslo samopouzdanje i ne osećam se slomljeno kao nekad. Sad možemo normalno imati odnose dvaput nedeljno, pa se osećam manje krivom i ne želim da sprečim Šona u tome da radi nešto što želi – kaže Kendra.
Smatra kako joj je terapija koju je otkrila u Fejsbuk grupi pomogla, a sastoji se od vežbi koje pomažu pri istezanju vaginalnih mišića, a uspela je i s dilatatorom.
– Znala sam da je ovakva terapija opcija za mene i već sam odavno o tome trebala da razmišljam, ali nisam imala pojma šta da očekujem. Kad sam se uključila u grupu podrške, stotine žena koje su već bile na toj terapiji podelile su sa mnom svoja iskustva i to me nateralo da nešto preduzmem. Uspele su da otklone strah od nepoznatog – kaže ona.
Vežbe radi tokom pet dana u nedelji i redovno posećuje fizioterapeute.
– Potom pokušavam s dilatatorom i uzela sam jedan od najvećih, a bez bolova. Bio je to dobar osećaj. Uspela sam da vratim kontrolu i smanjim osećaj izgubljenosti – ispričala je.
Kendra smatra kako postoje mnoge žene koje pate kao što je patila i ona, a svoje stanje ne shvataju dovoljno ozbiljno ili ih čak medicinski stručnjaci ne doživljavaju ozbiljno.
Foto: Youtube screenshot
– Mnoge žene same sebi postavljaju dijagnozu jer im lekar kaže da preteruju. Po mom iskustvu, fizioterapeuti, čini se, ipak znaju puno više o ovom problemu koji je prevelik da ga ne biste pokušavali rešiti – kazala je.
Svojim javnim istupom želi da podigne svest o postojanju problema pa je osnovala i grupu na Fejsbuku koja broji oko 70 članova.
(24sata.hr)
