Piše: Miroslav Stojanović
Šok pred nemilosrdnim kamerama koji je podstakao dosta pitanja bez pouzdanih odgovora: Uz spekulacije o stvarnom zdravstvenom stanju Angele Merkel iznova su planule rasprave o staroj, i univerzalnoj, temi o tome treba li, neizostavno, javnost da (sa)zna sve o političarima što može uticati na obavljanje njihovih odgovornih dužnosti, posebno da li od nečega boluju
Sledeći grupni portret (formalnih) vladara sveta (ne iz senke) u formatu G20 biće (najverovatnije) bez dame, a možda i bez dama: britanskoj premijerki Terezi Mej dani su već odbrojani, a nemačkoj kancelarki Angeli Merkel se (možda) broje.
AKO ZDRAVLjE DOZVOLI Nemački mediji ovih dana su se, naime, prisetili njenih reči, izgovorenih prilikom odlaska s kormila Hrišćansko-demokratske unije (CDU) na koje niko, u tom času, nije obraćao pažnju: ostaće, rekla je Merkelova, na kancelarskom tronu do isteka mandata 2021, ako joj to „zdravlje dozvoli“.
Minulih dana nemilosrdne televizijske kamere su, dva puta u kratkom razmaku, pokazale „čeličnu kancelarku“, koja je uvek zračila (fizičkom) snagom i rigoroznom (psihičkom) samokontrolom (delovala je smireno i koncentrisano i u najstresnijim situacijama), uzdrmanu i (prvi put) bespomoćnu: u svet su otišle scene njene neobuzdane drhtavice.
Prvi put se to dogodilo prilikom (svečanog) dočeka (novog) ukrajinskog predsednika (komičara) Vladimira Zelenskog, drugi put u dvorcu „Belvi“ (zvanična rezidencija šefa države) prilikom imenovanja (nove) ministarke pravde Kristine Lambreht u prisustvu predsednika republike Franka Valtera Štajnmajera. Opet se, zakratko, neobuzdano, uprkos primetnom grču i naporu da to spreči, treslo čitavo njeno telo.
Prvi put je, uz šokantnu scenu, išlo lapidarno saopštenje (i objašnjenje) kancelarkinog (dugogodišnjeg) šefa za štampu Zajberta da je za sve krivo sunce (bio je zaista vreo dan) i – dehidracija: čim je popila koju čašu vode, bila je opet „fit“. Ono drugi put se više nije moglo na isti način „pokriti“. U dvorcu „Belvi“ bilo je prijatno sveže, a kancelarka je (opet te kamere koje ništa ne propuste) ljutito odbila pruženu čašu vode…
PUT U OSAKU Bilo je to dovoljno da zadrhti cela Nemačka i da dramatična scena začas obigra globalizovano „medijsko selo“. Nimalo slučajno, konstatuje najuticajniji nemački politički dnevnik „Frankfurter algemajne cajtung“, jer Merkelova nije bilo ko. I ne samo zbog toga što se nalazi na najvažnijem položaju u (tako važnoj) zemlji. Njena reč se čuje, i uticaj oseća (daleko) izvan nacionalnih, pa i evropskih granica. Uz to, sve vreme je, u minulih (i dugih) četrnaest godina na kancelarskom tronu, delovala „robusno, kako psihički, tako i fizički“.
Po društvenim mrežama odmah su krenula nagađanja da li je stigao račun velikog, psihičkog i fizičkog, opterećenja (po)vezanog s tako odgovornim položajem na naplatu. Planule su spekulacije o zdravstvenom stanju Angele Merkel i (ne samo zlurade) konstatacije da je kancelarka, možda, i politički, i fizički na kraju!
Merkelova je pak prkosno krenula u kontraofanzivu. Iz njenog okruženja dva štutgartska lista prenela su objašnjenje da je druga drhtavica „krenula iz glave“ – setila se one prve, i još „neprerađenog“ šoka, dakle nije reč o zdravstvenom problemu (?!). Kancelarka je kratko saopštila da se „oseća dobro“ i, gotovo demonstrativno, samo koji sat posle neobuzdane drhtavice u dvorcu „Belvi“, uprkos savetima i upozorenjima nekih lekara da to ne čini na svoju ruku, sela u „obični“ vladin avion (ne u specijalno opremljeni, sanitetski „erbas“ Bundesvera) i odletela na (dalek) put u (japansku) Osaku na samit lidera najmoćnijih i najrazvijenijih zemalja sveta.
Kancelarku je i tamo sačekalo „dežurno“ novinarsko pitanje i (naglašeno) interesovanje medija iz celog sveta. Razume, rekla je, toliko interesovanje medija i javnosti, ali nema šta posebno da saopšti osim da se oseća dobro, uverena da će ono s drhtavicom, „kako je došlo, tako i (samo) otići“…
DIJAGNOZA NA DALjINU Lekari koje su pojedini mediji konsultovali nisu u to baš sigurni. Iako se niko od njih nije upuštao u davanje dijagnoze „na daljinu“, i samo na osnovu onoga što je, na televizijskim ekranima i društvenim mrežama, video praktično ceo svet, savetovali su kancelarku da obavi temeljne preglede, uz magnetnu rezonancu i druga tehnička (moderna) pomagala u nekoj od berlinskih klinika, a najčešće je spominjana čuvena „Šarite“, locirana nedaleko od kancelarskog ureda.
Uz spekulacije o zdravlju Angele Merkel, za koju se, inače, verovalo da je, koliko politički, toliko psihološki i fizički, sazdana od „tvrdog materijala“, planule su iznova rasprave o staroj temi: treba li javnost, neizostavno, da zna sve o političarima što bi moglo da utiče na obavljanje njihovih odgovornih funkcija. Posebno – da li od nečega boluju. Tako jedna naizgled „letnja“ medijska tema o kancelarkinoj drhtavici koju ona sama, bar javno, bagateliše i označava benignom, dobija posebnu političku dimenziju.
U žustrim medijskim raspravama, i upravo povodom „kancelarkinog slučaja“, prevladava uverenje da se u demokratskim društvima, za razliku od prakse u autokratskim režimima i diktaturama, od javnosti ne sme skrivati „zdravstveni karton“ osoba od čijih odluka mnogo toga zavisi. Sporenja, međutim, nastaju u odgovoru na pitanje ko treba o tome da obavesti javnost. Svi se u jednom slažu: lekari to, bez saglasnosti i direktnog insistiranja „važnog pacijenta“, ne mogu i ne smeju da učine. Na to ih obavezuje „sveta lekarska tajna“.
PRIZNANjA I OLAKŠANjA Za razliku od prakse u skandinavskim zemljama, gde političari, uz informacije o imovnom stanju, javnosti stavljaju na uvid i svoj zdravstveni karton, u Nemačkoj takva obaveza, kao uostalom i u tolikim drugim zemljama, ne postoji. „Špigl“ je, povodom slučaja Merkel, doneo priču o nekoliko političara koji su otvoreno saopštili s kakvim se zdravstvenim problemima i nevoljama suočavaju. Učinili su to, da spomenemo ovde samo njih, šefica poslaničke grupe Levice u Bundestagu Sara Vagenkneht (stres, premorenost, psihička napetost), premijerka pokrajinske vlade u Rajnland-Pfalcu Malu Drajer (Parkinsonova bolest) i Tomas de Mezijer, bivši (savezni) ministar unutrašnjih poslova. Osetili su posle toga, tvrde, olakšanje i „zaradili“ dodatno poverenje javnosti.
Ovaj poslednji, Mezijer, učinio je to sa zakašnjenjem, zbog čega, kaže, žali. Suočio se u jeku migrantske krize s teškom upalom pluća. Radio je nekoliko dana pod temperaturom, a onda su ga lekari upozorili na moguće ozbiljne posledice ako ne ode na obavezni odmor. Otišao je u jedno špansko letovalište, gde su ga otkrili reporteri „Bilda“ i napravili aferu: ministar unutrašnjih poslova leškari dok se zemlja suočava s migrantskom lavinom.
SLUČAJ VOLFGANGA ŠOJBLEA Pokazalo se još jednom da u eri sveprisutnih medija, i kad bi se nešto htelo sakriti, to jednostavno nije moguće. Posebno su televizijske kamere, i društvene mreže, radikalno promenile poziciju političara i državnika. U času kad se spekulisalo o tome da bi Volfgang Šojble, koji je dugo važio za Kolovog „princa naslednika“, iako vezan za invalidska kolica (na njega je pokušan atentat prilikom jednog predizbornog skupa) mogao da postane kancelar, pri čemu se spominjao primer nekadašnjeg (i čuvenog) američkog predsednika Ruzvelta, takođe u invalidskim kolicima, bivši kancelar Helmut Šmit je, delikatno, upozorio da su to bila drukčija vremena. Bez – televizijskih kamera.
Hteo je, očigledno, reći da i Nemci ne bi rado videli na najvažnijem položaju u zemlji, tako medijski eksponiranom, posle Helmuta Kola, koji je s gotovo dva metra visine (i oko sto trideset kilograma) u susretima sa stranim državnicima imponovao i onima koji su (čak) bili skloni da mu se podsmehnu (postoje čitavi tomovi viceva o njemu), njegovog naslednika u – invalidskim kolicima.
Iako se nije domogao kancelarskog trona (kratko vreme našao se na partijskom kormilu, posle Kola, odakle ga je oduvala afera s mutnim stranačkim finansijama) Šojble je u svim vladama konzervativaca, i onima u koaliciji sa socijaldemokratama (velika koalicija) bio na važnim ministarskim položajima. Trenutno je na, protokolarno visokom položaju, predsednika Bundestaga.
POLITIČKI PORAZI Da se, na kraju, opet vratimo Merkelovoj. Mediji su se samo jednom, pre ove drhtavice, bavili njenim zdravstvenim stanjem: posle nezgodnog pada na skijama bila je prinuđena da se javi lekarima. Učinila je to u već spomenutoj (i najčuvenijoj) berlinskoj klinici „Šarite“. Kad su joj lekari saopštili da je reč o prelomu kosti, napravila je, kažu, šalu: nisam, dakle, ispala simulant…
Dve uzastopne, upadljive i neobuzdane, drhtavice u razmaku od samo nekoliko dana podstakle su spekulacije da je nesalomiva (čelična) kancelarka ne samo politički na zalasku nego je i fizički ozbiljno uzdrmana. Njen „izlet“ u (daleku) Osaku, sa zgusnutim i napornim programom, i samit lidera Evropske unije koji je odmah potom usledio, stišali su te glasine i sumorna predskazanja: Angela Merkel je, opet, bila ona „stara“, delovala je krepko i neumorno…
Ali ako se fizički zaista oporavlja, Merkelova trpi političke poraze. Morala je najpre da pusti niz vodu „špicenkandidata“, prvog s liste (njenih) narodnjaka, i dalje najjače formacije u Evropskom parlamentu, Manfreda Vebera (protiv njega bio je, pored ostalih, otvoreno, i žestoko, i francuski predsednik Emanuel Makron). A napravila je potom (neočekivano) oštar zaokret: podržala je kandidata iz protivničkog tabora, holandskog socijaldemokratu Fransa Timermansa, i izazvala otvorenu pobunu narodnjaka…
