Kakve poruke Merkel donosi i zašto je baš ovo jedna od njenih posljednjih posjeta? - BIGportal.ba
Region Vijesti

Kakve poruke Merkel donosi i zašto je baš ovo jedna od njenih posljednjih posjeta?

Ove nedelje pre održavanja izbora u Njemačkoj, odlazeća kancelarka Angela Merkel boraviće u posjeti Zapadnom Balkanu.

Kakve poruke Merkel donosi i zašto je baš ovo jedna od njenih posljednjih posjeta?
Ona danas dolazi u Srbiju, a potom svoje putovanje nastavlja u Tirani gde će razgovarati sa regionalnim liderima. Dolazak Merkelove još jednom će, prema oceni analitičara, da dokaže koliko je za Nemačku ovaj region važan.

Izbori koji se održavaju 26. septembra biće veoma značajni i to ne samo zato što će označiti kraj mandata jedne od vodećih političarki Evrope posle 16 godina, već i zato što bi mogli Nemačkoj da donesu veliku političku neizvesnost.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, najavljujući posetu nemačke kancelarke, rekao da će se tom prilikom razgovarati o “nemačkom pogledu na Balkan”. Ranije ove nedelje, portparolka nemačke vlade Martina Fic najavila je da će u fokusu razgovora dvoje državnika biti bilateralni odnosi, ekonomsko-politički odnosi i pitanja evropske perspektive, piše Juronjuz.

Prema oceni analitičara, od Angele Merkel se može očekivati stav da Nemačka neće menjati politiku prema ovom regionu.

Programom posete koji je objavljen planiran je doček nemačke kancelarke na aerodromu, zatim svečani doček ispred Palate Srbija, nakon čekga će uslediti bilateralni razgovori. Predviđene su izjave za medije Angele Merkel i Aleksandra Vučića posle sastanka. Poslednji put kancelarka Merkel posetila je Beograd jula 2015. godine.

Zapadni Balkan “u zaostavštini”

Dolazak Angele Merkel u Beograd i njen susret sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, a dan kasnije u Tirani sa premijerima zemalja Zapadnog Balkana, diplomata Zoran Milivojević ocenjuje kao kancelarkinu nameru da na kraju mandata i političke karijere svom nasledniku ostavi “u zaostavštvinu” upravo Zapadni Balkan.

Dve nedelje pre održavanja izbora u Nemačkoj, odlazeća kancelarka Angela Merkel boraviće u poseti Zapadnom Balkanu. Ona danas dolazi u Srbiju, a potom svoje putovanje nastavlja u Tirani gde će razgovarati sa regionalnim liderima. Dolazak Merkelove još jednom će, prema oceni analitičara, da dokaže koliko je za Nemačku ovaj region važan.

Izbori koji se održavaju 26. septembra biće veoma značajni i to ne samo zato što će označiti kraj mandata jedne od vodećih političarki Evrope posle 16 godina, već i zato što bi mogli Nemačkoj da donesu veliku političku neizvesnost.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, najavljujući posetu nemačke kancelarke, rekao da će se tom prilikom razgovarati o “nemačkom pogledu na Balkan”. Ranije ove nedelje, portparolka nemačke vlade Martina Fic najavila je da će u fokusu razgovora dvoje državnika biti bilateralni odnosi, ekonomsko-politički odnosi i pitanja evropske perspektive, prenosi Juronjuz.

Prema oceni analitičara, od Angele Merkel se može očekivati stav da Nemačka neće menjati politiku prema ovom regionu.

Programom posete koji je objavljen planiran je doček nemačke kancelarke na aerodromu, zatim svečani doček ispred Palate Srbija, nakon čekga će uslediti bilateralni razgovori. Predviđene su izjave za medije Angele Merkel i Aleksandra Vučića posle sastanka. Poslednji put kancelarka Merkel posetila je Beograd jula 2015. godine.

Zapadni Balkan “u zaostavštini”
Dolazak Angele Merkel u Beograd i njen susret sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, a dan kasnije u Tirani sa premijerima zemalja Zapadnog Balkana, diplomata Zoran Milivojević ocenjuje kao kancelarkinu nameru da na kraju mandata i političke karijere svom nasledniku ostavi “u zaostavštvinu” upravo Zapadni Balkan.

“Nije ni slučajno da u Beogradu bude zasebno, a onda sa ostalima da bude u Tirani. To su potpuno jasne poruke da Nemačka ima interes za ovaj prostor”, rekao je Milivojević za Tanjug.

Ocenjuje da će Merkel reći da Nemačka ne menja politiku kada je reč o ovom regionu i da Berlinski proces ostaje na snazi kao mehanizam za približavanje EU.

Kako je ranije za Euronews Srbija rekla Milena Lazarević iz Centra za evropske politike, ovakva poseta mogla da bude pokazatelj iskrene želje nemačke odlazeće kancelarke da zaokruži svoju “zaostavštinu” u regionu u smislu podrške regionalnoj saradnji i napretku ka Evropskoj uniji, pogotovo imajući u vidu tekuću inicijativu za uspostavljanje i razvoj Zajedničkog regionalnog tržišta.

“S obzirom da bilateralni problemi nastavljaju da predstavljaju prepreku ka daljoj integraciji regiona, može se očekivati snažniji akcenat na njihovom rešavanju”, navela je ona.

Dojče vele piše, pozivajući se na diplomatske izvore iz Berlina, da je inicijator putovanja Angele merkel na Zapadni Balkan bio nemački ambasador u Pekingu Jan Heker, koji je nedavno iznenada preminuo.

Ističe se da je Heker do kraja jula bio najbliži kancelarkin savetnik za spoljnu i bezbednosnu politiku, i da je imao odlučujući uticaj na nemačku politiku prema Zapadnom Balkanu.

Državni ministar za Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova Mihael Rot je napisao na Tviteru da se on posebno zalagao za EU-perspektivu Zapadnog Balkana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, povodom vesti o Hekerovoj smrti, na Tviteru napisao da je “Nemačka je izgubila velikog diplomatu, a Srbija velikog prijatelja“.

Šta posle isteka mandata Angele Merkel?
A šta bi Balkan trebalo da očekuje od naslednika Angele Merkel? Prema oceni analitičara, ne velike promene.

Trku za naslednika Angele Merkel trenutno čine tri kandidata. Armin Lašet će na septembarskim izborima biti ispred CDU/CSU, Analena Berbok ispred partije Zelenih, a Olaf Šolc kao član stranke SPD.

Na početku kampanje, Armin Lašet, kancelarkin naslednik u konzervativnoj partiji, bio je, kako se činilo, skoro siguran izbor za narednog kancelara. Ipak, situacija je, kako pokazuju ankete, trenutno potpuno drugačija.

Lazarević je navela da se u velikoj meri može očekivati kontinuitet dosadašnjeg angažovanja, s tim što će svakako i stranačko opredeljenje ali i lični stil liderstva budućeg kancelara uticati na realizaciju tog angažovanja.

“Socijaldemokrate su očekivano oštrije prema vlastima u Srbiji, te bi dolazak Olafa Šolca svakako mogao da donese i delimičnu promenu tona prema dešavanjima u Srbiji. Ko god da dođe na vlast u Nemačkoj, očekuje se da će na nižim i srednjim nivoima administracije vlasti ostati isti ljudi i eksperti koji su se i do sada bavili pitanjem Srbije i Zapadnog Balkana”, naglasila je ona.

I Miroslav Stojanović, nekadašnji dopisnik “Politike” iz Berlina, smatra da se nemačka politika na Zapanom Balkanu neće bitnije menjati bez obzira na to ko bude kancelar.

“Menjaće se nešto možda u akcentima, a ti akcenti mogu ponekad biti važni. Na primer, ako bi Zeleni bili u prilici, ne da uzmu kancelarski tron, jer to očigledno neće moći, ali recimo ne mogu ih izbeći da ne budu u vladi i ako bi uzeli Ministarstvo spoljnih poslova, onda bi oni diktirali naravno jedan oštriji sistem takozvanih ljudskih prava i kurs prema Kini i Rusiji, oni su tu daleko oštriji i od Merkelove. Inače, nemačka spoljna politika je određena prema Zapadnom Balkanu, insistiraće i dalje zaista rigorozno na priznavanju Kosova”, rekao je on za Euronews Srbija i dodao da je za kanelarku Merkel pitanje Kosova bilo veoma važno, te da je to spoljnopolitička tema koja se nije završila onako kako je kancelarka očekivala.

Koliko se Zapadni Balkan pominje u programima stranaka?
Osim CDU/CSU, SPD I Zelenih, u Nemačkoj su još u igri za koaliciju Stranka slobodnih demokrata (FDP) i Levica (Linke). Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ima snažnu podršku u istočnim delovima Nemačke, ali je u senci glavnih partija upravo zbog politike koju promoviše.

Programi ovih šest partija ispisani su na više stotine stranica. Ipak, u njima se region Zapadnog Balkana pominje vrlo malo.

Socijaldemokrate, na primer, kratko navode da je susedstvo Evrope na jugu i istoku obeleženo krizama i rastućim uticajem drugih država.

“Ovim izazovima EU mora da priđe konceptom evropske susedske politike. Integrisaćemo zamlje Zapadnog Balkana”, piše u programu, a prenosi “Dojče vele”.

Za “vezivanje država Zapadnog Balkana za EU” zalažu se i demohrišćani odlazeće kancelarke. Ipak, navode i da “unutrašnja kohezija ne sme da bude oslabljena prijemom novih članica”.

Zeleni su pak, kako se čini, posvetili najviše pažnje ovom pitanju i kažu da se zalažu za više odgovornosti u susedstvu EU. Jedini zapravo pominju mogućnost proširenja.

“Politika proširenja EU je uspešna priča koju hoćemo da nastavimo. Zato se zalažemo za konkretne napretke u evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana”, navodi se. Uz to, nabrajaju reforme u pogledu demokratije, pravne države, borbe protiv korupcije, zaštite manjina (posebno Roma), pomirenje i procesuriranje ratnih zločina.

Zeleni čak pominju i viznu liberalizaciju za Kosovo, napredak dijaloga Beograda i Prištine, početak pregovora EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom, stvaranje građanskog društva u BiH, bez konkretnih detalja kako misle da to sprovedu. Odbacuju novo povlačenje granica po etničkim principima.

Nasuprot njima stoji Alternativa za Nemačku (AfD) koja se jasno protivi proširenju EU i naglašavaju važnost bezbednosne saradnje.

Preostale dve stranke, Liberali i Levica, Zapadni Balkan uopšte ne pominju.

Da li će biti “slaganja karata” posle izbora?
Inače, glasanje koje će se održati 26. septembra moglo bi Nemačkoj da donese velike političke promene, ali i političku neizvesnost na nekoliko meseci. Kako trenutno stoji računica, ko god da pobedi, biće mu potrebna koalicija.

Čak i ukoliko socijaldemokrate budu imale najviše glasova, sklapanje koalicije moglo bi da potraje mesecima.

Miroslav Stojanović je naveo da trenutna politička neizvesnost, koja je obavila kampanju u Nemačkoj, govori o tome da će “slaganje karata” zapravo potrajati i posle 26. septembra.

“Očigledno je da će pregovori oko stvaranja nove vladajuće koalicije potrajati malo duže, možda čak duže nego obično zato što je situacija krajnje neizvesna”, rekao je on.

Poslednja anketa instituta “Forsa”, koju je preneo BBC, pokazuje da je Šolcova partija na 25 odsto, dok je CDU pao na 19 odsto. Njihov glavni rival Zeleni sada su na 17 odsto.

(Blic)

Danas objavljeno

Stanivuković o aferi “Kiseonik”: Šeranić se ogradio od firme TGT, nemaju dokaze da nisam u pravu

M.

Kiseonik koji se daje pacijentima, nije štetan po zdravlje

M.

Poruka Kurtiju: “Spremnost na dijalog se ne pokazuje dugim cevima, snajperima i oklopnim vozilima”

M.

Ostavite komentar