ZDRAVA ishrana nije ista za osobe u tridesetim ili šezdesetim godinama, i mora da se prilagodi starosnom dobu. Prema rečima dijetologa, smanjenje soli u četrdesetim sprečava početak hipertenzije, u pedesetim bi trebalo smanjiti kalorijski unos jer se povećava rizik od naglog gojenja zbog usporavanja metabolizma, dok u sedmoj deceniji treba povećati obroke, kako ne bi došlo do velikog gubitka kilograma.
Specijalista higijene i supspecijalista za ishranu dr Tatjana Mraović, kaže za “Novosti” da se način ishrane koji je potreban osobama u petoj, šestoj ili sedmoj deceniji razlikuje po vrsti i količini namirnica.
– Nakon 75. godine, dolazi do promena u sistemu varenja – kaže dr Tatjana Mraović. – Organizam neadekvatno iskorišćava unete namirnice, pa je posledica toga gubitak telesne težine. Zato se u ovom periodu preporučuju obilniji obroci, kojima se to nadoknađuje.
U šestoj deceniji, pokazaće se koliko ste tokom života obraćali pažnju šta jedete, ali nije kasno da promenama loših navika popravite zdravstveno stanje. U pedesetim godinama dolazi do velikog usporavanja metabolizma, zbog čega je obavezno smanjenje obroka.
– Naglo gojenje je često, varenje je otežano, dok masna, začinjena i obilna ishrana više ne može lako da se podnese – kaže dr Mraović. – Potrebno je smanjiti obroke za 30 odsto, potpuno izbaciti sva gazirana pića, so i slane namirnice, poput suvomesnatih proizvoda, kiselog kupusa, turšije, slane zimnice i sireva.
Za osobe u četrdesetim godinama, najvažnije je da povećaju unos vlakana kroz povrće. Na taj način, smanjuju se masnoće u krvi i reguliše stolica.
– Smanjujte unos soli, što će regulisati prve simptome povišenog krvnog pritiska – kaže naša sagovornica. – Kod žena to može da spreči pojavu otoka, nastalu prvim hormonskim promenama u periodu pre klimaksa. Jelovnik treba da se sastoji iz mlečnih proizvoda poput kiselog mleka, nemasnih sireva i kefira. Oni nemaju laktozu, lakše se vare, ne nadimaju i izvor su kalcijuma, koji čuva kosti od smanjivanja njihove gustine u ovom periodu.
Za žene u tridesetim i dvadesetim godinama najvažnije je da ne pređu u gojaznost, ne opterete telo suvišnom hranom i da održavaju normalan nivo šećera, krvnog pritiska i rada bubrega.
– To je reproduktivni period koji je danas često praćen insulinskim rezistencijama, i zahteva režime ishrane sa namirnicama niskog glikemijskog indeksa – objašnjava dr Mraović. – Važno je ne jesti slatko, bela brašna i konditorske proizvode, uz kontrolisani unos voća, kako bi lakše došlo do trudnoće.
Ishrana majke može da smanji tegobe sa grčevima kod beba, ali važno je i isključivanje alergena, aditiva i konzervanasa iz majčine ishrane od prvog dana dojenja.
– To može da spreči ekceme i druge alergijske manifestacije kod novorođenčadi – kaže naša sagovornica. – Nekoliko meseci majčine pažnje je kapital za zdravlje deteta. Namirnice koje izazivaju alergije i intoleranciju na hranu treba unositi u kontrolisanoj količini, naročito ako postoji genetska predispozicija u porodici.
Ishrana adolescenata takođe treba da bude posebno prilagođena.
– Kalcijum se u kosti ugrađuje samo do kraja perioda rasta, a koliko će kosti biti čvrste celog života odlučuje upravo ovaj životni period. Jedna od bitnih stvari u pravilnoj ishrani adolescenata je i unos mleka i mlečnih proizvoda.
POVRĆE STALNO NA JELOVNIKU
PEDESETOGODIŠNjACI povrće treba da jedu u sva tri glavna obroka, a voće u samo jednoj užini. Obavezni su mlečni proizvodi i male količine isključivo integralnog hleba. Nemasno meso može da se jede od 150 do 250 grama dnevno.
– Ako promenite navike u ishrani i redovno vežbate, terapija za pritisak, masnoće u krvi, otoke i šećer kojom mislite da treba rešavati ozbiljne zdravstvene probleme, neće biti potrebna – kaže dr Tatjana Mraović.
Specijalni dodatak Doktor u kući
