Ovim sistemom smanjuje se vožnja u leru, na primjer dok stojimo na semaforu ili na sličnim mjestima jer se vozilo tada gasi i ne troši gorivo te ne emituje štetne gasove, a takođe i gasi motor kada se vozilo kreće određenom brzinom, pri čemu se opet ne troši gorivo i ne emituju štetni gasovi.
Na primjer, kada vozilo samo može održavati brzinu, na manjoj ili većoj nizbrdici, motor se gasi, što je velika prednost. Uštede goriva pomoću ovog start stop sistema iznose i od pet do deset odsto, u zavisnosti od vozila.
Sistem je napravljen na taj način da može podnositi veća opterećenja te omogućava znatno brže ponovno pokretanje motora. Ono što je odlično jeste da, ukoliko nemate stop – start sistem u svom vozilu, a želite ga imati, možete ga integrisati, potrebno je nabaviti nekoliko dodatnih komponenti. Ovaj sistem se dakle može integrisati u bilo koje vozilo, na dizel, benzin ili plin.
Prema statistici, godišnje svako vozilo pređe oko 11,500 kilometara. Kada bi svako vozilo imalo start – stop sistem, emisija štetnih gasova smanjila bi se za 10 grama po kilometru, pri čemu dolazimo do smanjenja od oko 30,000 tona godišnje u državi kao što je Njemačka.
Razvoj ove tehnologije započeo je još sedamdesetih godina prošlog vijeka. Sve je započela Toyota koja je svoja vozila opremila malim električnim uređajima koji bi automatski gasili vozilo koje se nije kretalo već nakon 1,5 sekundi. Testiranjem se pokazalo da je smanjenje goriva na ovaj način punih 10 odsto. Nakon Toyote ovaj sistem su u svoja vozila inkorporirali i Fiat, na model Regata te Volkswagen na model Polo Formel E osamdesetih godina 20. vijeka. Nakon toga uveli su ga i Golf Ecomatic 1994. godine te Volkswagen Lupo 3L i Audi A2 3L iz 1999. godine. Iako prvi vozači nisu bili oduševljeni sistemom te su se žalili da ih on dekoncentrše, znatne uštede goriva pobijale su bilo kakvu kritiku koja bi se pojavila.
BMW na mnoga svoja vozila stavlja ovaj sistem od 2008. godine, s tim da je sistem malo i razvio pa je tako izumljen sistem koji ne gasi cijeli motor, odnosno ima bateriju koja se puni i koja omogava elektronici automobila da normalno radi iako je motor ugašen i štedi gorivo. Citroen takođe u nekim svojim modelima koristi ovaj sistem, a naziva ga ‘Start and Stop’ te ga je takođe dodatno razvio slično kao i BMW. Fiat takođe koristi start – stop sistem i to od 2008. na svojim Alfa Romeo modelima i na Fiatu 500, a Ford je prvi uveo ovaj sistem u SAD-u u svojim vozilima proizvedenima od 2012. godine te su najavili da će uskoro sva Ford vozila biti opremljena start stop sistemom.
Svi savremeni start stop sistemi zapravo dolaze kao verzija Boschevog start stop sistema za vožnju na inerciju. Iako najčešće ovu kompaniju prepoznajemo kao proizvođača raznih uređaja za uređivanje okoline te radnih mašinaa, ona zapravo mnogo ulaže u automobilsku industriju te je automobilska tehnologija najveći sektor Grupe Bosch, a ova firma je jedan od najvećih dobavljača automobilske opreme.
Jedan od većih dijelova ovog velikog tržišnog kolača zasigurno ima i start – stop sistem kojeg u svojim vozilima želi što više proizvođača, ali i vozača jer su uštede goriva i više nego znatne. Na kraju ovaj sistem u automobilima priželjkuje i jedini nam planet Zemlja, budući su i emisije štetnih gasova znatno manje pomoću njega. Serijska proizvodnja ovog sistema u Boschu započela je 2007. godine i od tada samo raste, a danas je svaki drugi novi automobil proizveden u Evropi opremljen ovim sistemom. Ono što je posebno dobro jeste da je on posebno efikasan u velikim gradskim gužvama i upravo su tada uštede goriva najveće, a emisije štetnih gasova najmanje.
(Silux.hr)
