Ekstremne vremenske nepogode se dešavaju redovno širom sveta, stvarajući nedaće svima koji žive u zahvaćenim područjima.
Veliku Britaniju su u dve nedelje pogodile dve olije – Kijara i Denis, a prošlog meseca sa žestokim olujama su se suočile i Španija i Francuska. U Australiji su ekstremno visoke temperature dovele do brojnih šumskih požara.
Vremenske prognoze pomažu ljudima da se pripreme za ovakve događaje – ali kako se prognoze sastavljaju? I zašto nisu uvek tačne?
Kako uopšte prognozira vreme?
Sakupi se što je više informacija moguće o aktuelnom vremenu i stanju u atmosferi.
Podaci, kao što su oni o temperaturama, pritisaku, vlažnosti vazduha i brzini vetra se sakupljaju širom sveta i potom ubacuju u moćne superkompjutere.
U Velikoj Britaniji, na primer, Meteorološki zavod upravo je obezbedio superkompjuter koji košta 1.2 milijarde funti.
Glavni ograničavajući faktor je koliko brzo ti kompjuteri mogu da obrade sve informacije i sastave prognozu.
Meteorolozi takođe nadgledaju trenutne vremenske uslove da bi osigurali da prognoza bude tačna – praveći po potrebi mala doterivanja.
Zašto vremenske prognoze ponekad greše?
Zbog haotične prirode atmosfere, čak i najmanji razvoj događaja u okeanu može da ima značajan uticaj na vremenski sistem, kad stigne do kopna.
Atmosfera je složena, pa je nemoguće sve precizno nadgledati, tako da neizbežno dolazi do rupa u datim merenjima.
Kao posledica toga, nešto ponekad promakne ili merenja ne budu obavljena dovoljno temeljno.
Prognoza za sedam dana verovatno će se promeniti pre nego što istekne sedmica.
Međutim, kako naše razumevanje atmosfere napreduje, uz razvoj kompjuterske tehnologije, dugoročnije prognoze postaju sve tačnije.
Iz Meteorološkog zavoda Velike Britanije kažu da je njihova četvorodnevna prognoza onoliko tačna koliko je bila jednodnevna pre 30 godina.
Dugoročne prognoze mogu da dobro nagoveste opšte trendove, pa tako pokažu da li će vreme biti vlažnije ili suvlje od prosečnog.
Umesto za izradu dnevnih vremenskih prognoza, kompjutere možemo da koristimo i za izradu modela koji pokazuju kako bi naša klima mogla da izgleda u budućnosti.
Zašto je neke promene toliko teško predvideti?
Neki vremenski obrasci predstavljaju poseban izazov kad je u pitanju tačna prognoza za neku pojedinačnu lokaciju.
Pljuskovi su vremenska svojstva toliko malih razmera da je teško predvideti kako će se oni tačno razvijati.
Možda ćete pomisliti da je prognoza bila pogrešna zato što ste očekivali pljuskove, ali se oni nisu desili, dok se samo kilometar-dva od vas `otvorilo nebo`.
Zašto dobijamo različite prognoze?
Postoji više od jednog odgovora na pitanje: “Kakvo će vreme biti sutra?”
Mnoge različite organizacije iz svih delova sveta proizvode vremenske prognoze, uz pomoć različitih kompjuterskih programa.
Neki od njih mogli bi da predvide da će kišni oblak naići negde oko devet sati uveče, dok bi drugi mogli da tvrde da će se to desiti oko ponoći.
Različite medijske organizacije koriste vremenske prognoze različitih službi i – u zavisnosti od toga koja vam se viša sviđa – možete da primetite razlike ukoliko ih uporedite.
Takođe, postoji sve veći broj vremenskih aplikacija u koje podatke ubacuju različiti servisi i svaka od njih mogla bi da koristi različite metode za prikazivanje prognoze.
Ukoliko postoji 30 odsto šansi za pljusak, jedna aplikacija mogla bi da odluči da prikaže simbol za pljusak, dok se druga istovremeno odlučila da odabere simbol za delimično oblačno jer postoji 70 odsto šansi da će vreme ostati suvo.
Šta čeka vremensku prognozu u budućnosti?
Kako se kompjuterska tehnologija bude dalje razvijala – naročito brzina obrade podataka – naučnici će moći da prikupe i obrade sve više podataka dobijenih različitim merenjima.
Ove informacije će biti ubacivane u sve složenije jednačine, prognoze će se praviti sve brže – i za preciznije lokacije.
To bi trebalo da dovede do sve tačnijih prognoza koja zagledaju dalje u budućnost.
Izvor: BBC News na srpskom
