Ako kod jedne osobe postoje udružena bar tri od nabrojanih problema, drastično se povećava rizik za bolesti srca, dijabetes i moždani udar. Mogući infarkt
Metabolički sindrom, naime, može dovesti do ateroskleroze, to jest akumulacije holesterola i drugih supstanci u zidovima krvnih sudova. Ove nakupnine izboče se u unutrašnjost krvnih sudova i ometaju protok krvi. Ponekad se iznenadna blokada dogodi kada se krvni ugrušci akumuliraju na ovim mestima. Ove blokade su uzrok srčanog udara ako se dogodi u koronarnim arterijama ili moždanog udara ako se dogodi u cerebralnim arterijama.
“Većina elemenata metaboličkog sindroma ne uzrokuje neugodnost. Obično ne osećamo visok krvni pritisak ili povišen holesterol. Često je jedini vidljivi segment sindroma višak masti na stomaku. Ljudi koji imaju jasne nakupine masnih naslaga rizikuju da razviju metabolički sindrom. Generalno, ovo znači opseg struka veći od 88 cm kod žena i više od 102 cm kod muškaraca”, kaže profesor doktor sc. med. Jasmin Čaluk.
Višak kalorija
Trigliceridi su vrsta masti koju telo sačinjava od viška kalorija. Rizik od metaboličkog sindroma se povećava sa trigliceridima u koncentracijama iznad 1,7 mmol / L u krvi. Pored terapije lekovima, najbolji način za smanjenje nivoa triglicerida je mršavljenje, vežbanje i smanjenje unosa kalorija, pre svega, smanjenje unosa slatke hrane.
Kako pomoći sebi
Promenite svoje navike! Dobro je smanjiti unos šećera, soli, zasićenih masti i prerađene (fabrički obrađene i poluproizvode) hrane, a jesti više povrća, voća i integralnih žitarica. Poželjno je više fizičke aktivnosti.
Ova promena načina života dovodi do nižeg nivoa šećera u krvi, nižih triglicerida i lošeg holesterola, visokog dobrog holesterola, nižeg obima struka i nižeg krvnog pritiska, tj. deluje tačno na faktore koji uzrokuju metabolički sindrom. Promene životnog stila (vežbanje, dijeta sa malo kalorija, dijeta sa malo masti i masti) smanjuju rizik od metaboličkog sindroma za čak 41 odsto kod ljudi koji su već u preddijabetičnom stanju!
Izvor: B92