Kada govorimo o zdravom doručku, najčešće razmišljamo o tome šta se nalazi na tanjiru. Međutim, jedna velika analiza podataka o ishrani i zdravlju odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama sugeriše da bi važno moglo da bude i vreme doručka.
Istraživači su otkrili da je vreme kada osoba pojede prvi i poslednji kalorijski obrok tokom dana povezano sa rizikom od smrti. Posebno je upadljiva veza između kasnijeg prvog obroka i veće verovatnoće smrti od bilo kog uzroka, kao i od kardiovaskularnih bolesti.
Ali važno je napraviti razliku između povezanosti i uzročno-posledične veze. Studija ne pokazuje da će osoba živeti kraće zato što doručkuje kasnije. Ona pokazuje da su kasnije vreme prvog obroka i određeni obrasci smrtnosti statistički povezani.
Rezultati su objavljeni u časopisu European Journal of Clinical Nutrition . Analizirani podaci o više od 31.000 ljudi
Istraživači su analizirali podatke 31.044 odrasle osobe starije od 40 godina koje su učestvovale u američkom Nacionalnom istraživanju o zdravlju i ishrani – NHANES, od 1999. do 2018. godine.
Učesnici su prijavljivali sve što su jeli i pili tokom prethodna 24 časa, uključujući i vreme konzumiranja.
Kao prvi obrok, računala se bilo koja hrana ili piće koje sadrži kalorije, a koje je konzumirano posle četiri sata ujutru. Dakle, „prvi obrok“ nije nužno bio klasičan doručak.
Poslednji kalorijski unos smatran je poslednjim obrokom, a period između prvog i poslednjeg unosa predstavljao je period ishrane.
Istraživači su ove podatke povezali sa podacima o smrtnosti do kraja 2019. godine. Tokom medijane praćenja od 8,6 godina, preminulo je 7.129 učesnika, od kojih je 2.259 umrlo od kardiovaskularnih uzroka.
U poređenju sa ljudima koji su prvi put jeli između 7 i 8 časova ujutru, kod onih čiji je prvi obrok bio između 8 i 10 časova zabeležen je oko 10 odsto veći rizik od smrti iz bilo kog uzroka.
Kod onih koji su prvi put jeli između 10 časova i podneva, razlika je iznosila oko 19 odsto, dok je kod ljudi čiji je prvi kalorijski unos bio posle podneva rizik bio oko 29 odsto veći. Sličan obrazac uočen je i kod kardiovaskularne smrtnosti.
Kod ljudi koji su prvi put jeli posle podneva zabeležen je oko 46 odsto veći rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji su prvi obrok imali između 7 i 8 časova.
Istraživači su procenili i očekivani životni vek. Prema njihovom modelu, osoba od 50 godina koja je prvi obrok imala posle podneva imala je procenjeni životni vek kraći za oko 2,46 godina u odnosu na osobu koja je prvi put jela između 7 i 8 časova.
Taj broj, međutim, nije predviđanje koliko će neka konkretna osoba živeti. Reč je o statističkoj proceni zasnovanoj na uočenim povezanostima.
Veza sa poslednjim obrokom bila je složenija. U odnosu na ljude koji su poslednji obrok imali između 19 i 20 časova, kod onih koji su poslednji put jeli pre 19 časova zabeležen je oko 13 odsto veći rizik od smrti iz bilo kog uzroka.
Kod ljudi koji su jeli posle ponoći rizik je bio oko 27 odsto veći.
Izvor: rts
