Propaganda i pandemija kovida 19: Mrtva trka za titulu evropskog šampiona u ratu protiv korone
Smirivanje pandemije kovida 19 je među pojedinim vladama u Evropi, tamo gde smrtonosni virus korona nije naneo teške gubitke lokalnom stanovništvu, izazvalo morbidnu trku u dokazivanju koja država je izašla iz tog „rata“ najmanje zaražena, i koja je najbolje prošla. Svedoci smo mrtve trke za titulu „prve pobednice nad koronom“, a kandidati se samo nižu…
POBEDNICI I PORAŽENI Neko vreme je izgledalo da prednjači Švedska koja je „socijalno distanciranje“ uvela kasno, računavši na „imunitet stada“. Rezultat je bila gomila mrtvih uz porazno saznanje da je koronu u Stokholmu prebolelo svega sedam odsto stanovnika. Istraživanja su zadala „švedskom putu“ boja protiv korone završni udarac kada je otkriveno da tako stečen imunitet traje svega šest meseci. I zato je Švedska ušla u red država koje su se precenile i završile među onima koje je epidemija brutalno porazila. Što ne znači da nema novih kandidata za laskavu titulu pobednika.
Tako je potkraj maja pobedu nad kovidom 19 proglasila Crna Gora. Službena Podgorica je 25. maja obznanila da je, posle 68 dana otkako je zabeležila prvi slučaj kovida 19, postala prva država u Evropi u kojoj „više nema virusa korona“.
Crna Gora je tada istakla da već 20 dana ne beleži nijedan novi primer zaraze virusom koji izaziva kovid-19. Zato je crnogorska vlast najavila da će proglasiti kraj epidemije kada 28 dana ne bude nijednog novozaraženog pacijenta.
SLOVENAČKI SLUČAJ Iako struka upravo taj standard – 28 dana bez novozaraženih – priznaje kao test za kraj epidemije, nekim državama ni to nije predstavljalo problem da prilagode opštepriznate postulate lokalnim političkim potrebama. To 28-dnevno „ograničenje“ je 15. maja prva pogazila Slovenija, s konzervativnom vladom premijera Janeza Janše na čelu. Iako je Slovenija po kriterijumu smrtnih žrtava na milion stanovnika prošla gore od praktično svih zemalja Jugoistočne Evrope, a pride i dalje beleži obolele koji su pozitivni na virus korona, službena Ljubljana se odlučila na smeli potez i prva u Evropi proglasila „kraj epidemije“ kovida 19, preduhitrivši Crnu Goru.
Slovenija je tim potezom želela da postane „prva zemlja EU koja je ukinula pandemiju“; usledila je očekivana reakcija svetskih medija. Izveštavali su o „čudu“, o maloj uspešnoj zemlji koja je prva u Evropi pobedila koronu. Janez Janša je odmah dobio šansu da da izjavu britanskom Bi-Bi-Siju, „svetski poznatom mediju“ kako su izvestili njemu nakonjeni mediji kod kuće. Iskoristio je priliku da pozove turiste iz Velike Britanije da slobodno planiraju letovanje u, od zaraze bezbednoj – Sloveniji. Problem je, međutim, što je sve to – veoma daleko od istine.
A ona je ubrzo isplivala na površinu. U trenutku kada je slovenački premijer proglasio kraj pandemije, bar što se Slovenije tiče, slovenački građani nisu bili poželjni ni u Austriji, ni u Mađarskoj, niti u Italiji. U Austriju i Italiju su mogli da uđu samo uz uslov 14-dnevnog karantina, dok u Mađarsku tada nisu mogli nikako. Zato su po slovenačkim društvenim mrežama počeli da kruže ogorčeni komentari uz pitanja: „U čemu je problem? Šta nije u redu?“ Mnogi su podsetili da je čak i u „vreme komunizma moglo slobodno da se putuje“, pa su, povlačeći paralele, zaključili da se Slovenija sad našla „iza gvozdene zavese“. Na Jezerskom, na primer, graničnom prelazu Austrije sa Slovenijom, sa austrijske strane su čak zagradili i put tako što su preko asfalta isprečili masivne betonske blokove. Nešto tako se u tim krajevima ne pamti. I sve to prema državi koja ima „najbolju epidemiološku sliku u Evropi“. Sumnju da tvrdnje vlasti u Ljubljani ne odražavaju realno stanje dodatno je podgrejala odluka Grčke da u tu zemlju mogu na letovanje građani iz 20 zemalja, između ostalih iz Hrvatske, BiH, Severne Makedonije i Srbije – ali ne i Slovenci. Stoga se nametnulo, za mnoge domoljubne Slovence šokantno saznanje da čak ni zemlje Evropske unije ne veruju tvrdnjama Janšine vlade da je zadala smrtni udarac virusu korona.
PROMENE ODLUKE Hladan tuš za desničarsku slovenačku vladu usledio je 25. maja kada je Mađarska otvorila svoju granicu prema Srbiji, državi koja nije članica EU, ali ne i za Sloveniju. Za službenu Ljubljanu je istog dana stigla slaba uteha iz Podgorice koja je, posle lansiranja tvrdnje da je zapravo Crna Gora „prva pobedila virus“ u Evropi, objavila spisak na kome su se Slovenci našli među poželjnim, a Srbi među nepoželjnim turistima. Što je ponukalo slovenačku vladu da na noćnoj sednici 26. maja donese novu odluku kojom naređuje obavezan 14-dnevni karantin kako za namernike koji doputuju iz EU, tako i za one koji stižu s Balkana. Potom je slovenačka vlada u svega četiri dana čak tri puta menjala odluku o otvaranju svoje granice, svaki put uz drugačije tumačenje. Prvo je potpuno zatvorila Sloveniju prema zapadu, ponovnim uvođenjem obaveznog karantina za sve članice EU, izuzev Hrvatske a nekoliko dana kasnije i Mađarske, dok je sve iz jugoistočne Evrope svrstala među nepoželjne (uključujući i Crnogorce), sa izuzetkom građana Slovenije i stranaca koji u Sloveniji imaju stalni ili privremeni boravak.
Ta odluka je važila čitava tri dana, da bi bila naprasno promenjena tokom noći 28. na 29. maj, a sve kako bi u petak ujutro priredila „sikter dobrodošlicu“ za „Er Srbiju“ čiji je avion prvi od proglašenja pandemije sleteo na aerodrom Brnik kod Ljubljane, što su prethodnih dana neki slovenački mediji pozdravili uz naslove poput „Srpska avio-kompanija ponovo povezuje Sloveniju sa svetom“. Novo tumačenje je bilo obznanjeno u petak ujutro u 8 sati i 4 minuta, u trenutku kada je avion sa 60 sedišta već poleteo iz Beograda put Ljubljane. Slovenački policajci su putnike iz Beograda dočekali uz neočekivanu „dobrodošlicu“: polovini od 24 prispelih gostiju određen je 14-dnevni karantin, dok su se neki od preostalih putnika radije vratili istim avionom natrag u Srbiju.
Jelko Kacin, glasnogovornik Janšine vlade, prokomentarisao je incident rečima da su se „radije vratili na polazište“, izbegavši da imenuje Beograd, kao i činjenicu da je razlog nezadovoljstva bilo novo, arbitrarno tumačenje odluke slovenačkih vlasti. Ljubljanski mediji su se potom raspisali o rasizmu slovenačke vlade i njenog šefa, premijera Janeza Janše. Podsetili su da je upravo on sve „južnjake“, građane Slovenije poreklom iz drugih republika nekadašnje SFRJ, u prošlosti nazivao pogrdnim izrazima, pa je zaoštravanje uslova za ulazak iz Srbije u Sloveniju ocenjeno kao nastavak te iste šovinističke politike…
A onda se desio novi obrt – nije prošlo ni 24 sata otkako se deo putnika „Er Srbije“ radije vratio u Beograd nego da u Sloveniji ide u dvonedeljni karantin, a slovenačka vlada ponovo menja svoju odluku i svima koji imaju prebivalište u Sloveniji – dozvoljava da uđu u državu bez ikakvih „karantinskih sankcija“. U istom dahu ipak ostaje dosledna u politici odbijanja građana Srbije, poput Crne Gore, iako za to nema realnih razloga. Štaviše, Srbija, što se zaraze tiče, ima manje mrtvih na milion stanovnika, a uz to se mnogo bolje i humanije pobrinula za svoje najstarije.
DUPLI ARŠIN Sve to nas vodi do zaključka da politika EU na svojoj spoljnoj, šengenskoj granici, sa izuzetkom Mađarske, ponovo demonstrira duple aršine, diskriminaciju, nelogično i proizvoljno postupanje prema jugoistočnoj Evropi i državama koje su u susedstvu Evropske unije. Činjenica je da su se bezmalo sve zemlje Jugoistočne Evrope, iako je većina van EU, uspešnije izborile s kovidom 19 u poređenju sa najbogatijim i najnaprednijim zemljama Unije. A uprkos tome za njih granice EU ostaju zatvorene jer dolaze iz navodno „zaraženijeg“ područja.
Primera radi, slovenačko ministarstvo spoljnih poslova je na svom sajtu istaklo spisak sedam zemalja koje predstavljaju „pretnju zaraze“, uz upozorenje građanima Slovenije da ne putuju u Italiju, Srbiju, Španiju, Iran, Južnu Koreju, SAD i Kinu. Apsurdno je da se na tom spisku našla i Srbija iako ima daleko bolju epidemiološku sliku od Slovenije i većine zemalja tzv. Zapada, a ipak ju je slovenački MIP smestio čak na drugo mesto „najzaraženijih država sveta“. Ovo upozorenje je odvraćalo slovenačke državljane od pomisli na Srbiju čak i pošto je Srbija otvorila svoje granice za sve, i domaće i strane državljane, dakle i Slovence.
Srbija je to učinila bez ikakvih uslova, bez karantina i testova, što najbolje pokazuje snagu njenog zdravstvenog sistema. Uprkos tome je pomenuto upozorenje slovenačkog MIP-a raspalilo strah od „zaraze iz Srbije“ čak i u trenutku kada je objavljeno da „’Er Srbija’ od 29. maja ponovo povezuje Sloveniju sa svetom“ pošto je nedavno neslavno propao nacionalni avio-prevoznik „Adrija ervejz“, a nemačka „Lufthanza“ izdala slovenačka očekivanja da se prva vrati na ljubljanski aerodrom…
POTEMKINOVO SELO JANŠINE VLADE Na floskule o „najboljoj epidemiološkoj slici u Evropi“ nisu, međutim, naseli ni najbliži saveznici Slovenije, prozrevši da se radi o Potemkinovom selu Janšine vlade kojoj se posle dva meseca na vlasti i sve učestalijih uličnih protesta koji se poput požara šire po slovenačkim gradovima – žuri da pokaže rezultate i pažnju birača odvrati od zahteva za vanrednim izborima… Zato domaćoj i svetskoj javnosti servira lažirane rezultate kako bi situaciju prikazala boljom nego što jeste, iako čak i njeni stručnjaci javno strahuju od „očekivanog drugog talasa epidemije“, naročito otkako je slovenački Nacionalni institut za javno zdravlje, politički dirigovano telo, objavio odluku o „promeni praćenja zaraze“ i to tako da one kojima nije potrebno bolničko lečenje – više ne testira, pa broj obolelih ocenjuje „samo na osnovu broja bolesnih“. Odokativno. U praksi to znači da, ako se kod lekara pojavi pacijent sa oboljenjem disajnih puteva, taj neće biti ubrojan u kovid-pacijenta, a testiraju se samo „stariji od 60 godina ukoliko imaju neku od pridruženih bolesti i nedostatke imuniteta“. Rapidno smanjenje broja testiranih u Sloveniji proizvodi zvanične podatke koji ne mogu biti loši; poslednjih sedmica se na kovid-19 dnevno testira dvestotinak pacijenata, iako bi, ukoliko bi savesno sprovodila testiranja poput Srbije, Slovenija morala svakodnevno da testira bar 2.000 ljudi!
Tako se vlast u Ljubljani, iz nužde da loša slika ne pokvari optimističke prognoze premijera Janše, latila oprobanog recepta: ukoliko se podaci o zaraženima ne slažu s proglašenjem slovenačke pobede nad koronom – utoliko gore po podatke. Ali austrijskom kancelaru Sebastijanu Kurcu nije promaklo kako stvari stvarno stoje, pa ustrajava u odluci da granični prelazi Austrije ka Italiji i Sloveniji ostanu – zatvoreni.
AMERIČKI LOVCI Stoga se Janšin tim latio novog trika: slovenački premijer je 29. maja obznanio da će u čast pobede nad koronom 1. juna, na dan kada je u Sloveniji i zvanično „ukinuta“ pandemija, slovenačke bolnice na visini od četiri kilometra preletati šest američkih lovaca F-16 u društvu tri slovenačka (propelerska) „pilatusa“. Nije objasnio zašto je pozvao američke bombardere da uz avione Slovenačke vojske paradiraju slovenačkim nebom kada se zna da oni, za razliku od ruskih letelica koje su dovezle preko potrebnu pomoć Italiji, nemaju baš nikakve zasluge u bici protiv korone. Usledila je lavina protesta ne samo jer „NATO nije imao nikakvu rolu u ’ratu’ protiv kovida 19“ nego i zbog „militarizacije virusa“, ali i buke koju ratni mlaznjaci stvaraju, obaška nepotrebnog zagađivanja vazduha. Javila se i jedna lekarka koja je, uz ogradu da „nije partijski opredeljena“, istakla da je to uvreda za sve zdravstvene radnike i apelovala da se „spreči ta ludost“. Janša se oglušio i pozvao građanstvo da pozdravi američke „sokolove“ koji su stigli iz baze u Avijanu kako bi u niskom letu preleteli 13 slovenačkih gradova, između ostalih Kranj, Ljubljanu, Celje, Maribor, Ptuj, Brežice, Novo Mesto, Postojnu, Izolu. Tako je Slovenija pobedila koronu – u vazduhu i „na papiru“. Sve to nam kazuje kako vlast obmanjuje sopstvene građane i samu sebe, ali ne može i komšije. Jer istina pre ili kasnije ipak izbije na videlo.
ZASTAVA
Odnedavno nova zastava visi na svim državnim i inim institucijama, pre svega bolnicama širom Slovenije. Zastavu je lansiralo slovenačko heraldičko društvo „u ime pobede nad koronom“, a sve kako bi izrazili zahvalnost i priznanje junaštvu lekara. Ideju su dobili kada su sa istim ciljem na kraljevoj palati u Briselu i drugim institucijama podignute sasvim bele zastave. Što su u Sloveniji prepoznali kao čin predaje, „molbu za pregovore“ a ne čin pobede, pa su belu zastavu ocenili „neprimerenom za boj protiv epidemije“. Rezultat je, kako piše na sajtu slovenačkog heraldičkog društva, „novi simbol nadograđen simboličnim prikazom nade koja zbližava sve ljude i označava pobedu zdravstva nad kovidom 19; zato je na belo polje ucrtan simbol zdravstvenih radnika (Asklepijev štap) koji probada prevrnutu i pobeđenu krunu (latinski corona)“.
