Samo oprema koja je zaplenjena u Leposaviću troši struje isto koliko i 500 domaćinstava, saopšteno je zvanično.
Da nije bilo globalne energetske krize koja je i u južnoj pokrajini dovela do restrikcija, pucanja sistema i borbe za svaki kilovat struje, vrlo je verovatno da do ovakvog poteza policije ne bi ni došlo. Već neko vreme javna je tajna da je rudarenje kriptovaluta u južnoj pokrajini i više nego unosan posao i to zbog činjenice da oni koji se njime bave ne plaćaju struju, a koja je i ključni trošak u celom poslu, piše Blic.
U Južnoj Mitrovici zaplenjeno je 67 strojeva za proizvodnju kriptovaluta, kod Podujeva su nađena tri komada opreme za rudarenje kriptovaluta, dok je oko 300 komada oduzeto samo u Leposaviću. Sva ova zaplenjena oprema troši struje kao oko 600 domaćinstava. Imajući u vidu da je sve te poslove držala nekolicina ljudi, priča o zaradi je i više nego jasna.
Koliko je rudarenje kriptovaluta u južnoj pokrjini uzelo maha govori i još jedan podatak. Prema jednom izvoru, u Srbiji ima oko 10 bankomata za kriptovalute – jedan u Nišu, po dva u Beogradu i Novom Sadu, ali i četiri u Prištini.
A, cela priča je počela da se intenzivira pre oko 3 godine. Početkom 2018. digitalni časovnici priključeni na električnu mrežu u Evropi počeli su da “gutaju” minute zbog neočekivanih i dotad neviđenih fluktuacija i poremećaja u naponu. Najpre su “izgubljena” tri minuta u januaru, a zatim još tri u februaru.
Zvaničnici su uskoro ustanovili da ovi “strujni udari” potiču sa severa KiM, iz severnog, srpskog dela Kosovske Mitrovice, ali i iz podruma okolnih sela, te da se na toj teritoriji masovno proizvode kriptovalute.
Kako je te godine pisao “Bafler”, sa masovnim rudarenjem bitkoina su najpre počeli Srbi iz Severne Mitrovice, a operacije su uskoro narasle do neslućenih nivoa, pogonjene besplatnom električnom energijom.
Vrlo brzo su im se pridružili i Albanci, koij su ubrzo počeli da prebacuju “majnere”, to jest, računare u srpski deo Kosovske Mitrovice.
