Da li ste znali da prioritet ove mreže nije bio da ljudima olakša pristup dokumentima na internetu? Uloga sajta bila je potpuno drugačija. Naime, sajt je trebao da olakša rad zaposlenima u CERN-u, Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja, u Švajcarskoj. Ipak, to nije bio jedini razlog stvaranja mreže. O tome svedoči Timoti Berners-Li, otac prvobitnog web-sajta.
Prvi put u osamdesetim godinama 20. veka, Berners-Li je počeo da stvara sistem koji će omogućiti jednostavan pristup dokumentima i njihovo pregledanje na internetu. U to vreme Berners-Li je bio jedan od zaposlenih u CERN-u. Mreža nije bila jedina ideja koja mu je pala na pamet. On i njegove kolege su želeli da povežu dokumenta i drugim, alternativnim načinima, ali se pokazalo da su ta rešenja previše komplikovana. Da bi uopšte tako nešto funkcionisalo, pojedinac je morao imati mnogo tehničkog znanja i ovladati detaljno razrađenim znakovnim jezikom. To bi prilično smanjilo krug ljudi koji bi se koristili mrežom. „Shvatio sam da treba stvoriti nešto što bi ljudima omogućilo da rade stvari na svoj način”, rekao je Berners-Li.
Konačno, 12. marta 1989. godine, Berners-Li je postavio temelje World Wide Web-a, koji je radio pomoću hiperlinkova koje i danas koristimo. Oni su se nalazili i u tekstualnim dokumentima, i na mreži. Kada danas nekome kažete da klikne na link koji ste mu poslali, zapravo, šaljete mu hiperlink. Link je univerzalan i može se otvoriti na bilo kojem uređaju i u bilo kojem operativnom sistemu. Hipertekstualni link može biti kreiran prilično jednostavno, za bilo šta i za bilo koga.
Dakle, hiperlinkovi su ključni za mrežu. Međutim, kako funkcioniše ovakav sajt? – Zamislite ga kao sažetak informacija koje nisu na jednom mestu. Prema tome, mogao bi se nazvati decentralizovanim sistemom. Zahvaljujući tome, svako može da kreira stranicu, pritom ne mora imati posebnu dozvolu. Pored toga, otvoreni standardi garantuju da je sajt dostupan svima, a ne da ga kontrolišu samo nekoliko velikih firmi ili zemalja.
Tvorac prve veb-stranice nikada nije pomišljao se od svog izuma obogati, tako što će mreža učiniti dostupnom samo onima koji su spremni da za nju plate. Zahvaljući upravo izumitelju, mreža je danas potpuno slobodna i dostupna svima. Berners-Li se od početka borio da sajt učini besplatnim za svakoga. Trebalo mu je 18 meseci da ubedi CERN da ne naplaćuje uslugu korišćenja mreže. Zahvaljujući ovoj odluci i ubrzo nakon kreiranja mreže, usledila je ekspanzija veb-stranica. Naime, godine 1994. bilo je čak 10.000 veb-stranica, a danas ih ima preko milijardu.
Kako bi svet funkcionisao da nije bilo ovakvog izuma? Možemo se setiti mnogih dobrih strana i koristi koje nam internet nudi. Genijalni Berners-Li je kreiranjem ove mreže napravio revolucionarni iskorak u računarskim naukama. Međutim, podjednako je značajno i to što se velikodušan tvorac interneta borio za prava drugih – želeo je da svi ljudi imaju koristi od njegove ideje i u tome je i uspeo. Ovime je zadužio sve nas koji se vebom redovno služimo.
