Banjaluka je pune četiri godine bila pod ustaškom okupacijom. Najlepša zdanja u Banjaluci u Drugom svetskom ratu bila su sedišta fašističke okupacione vlasti. Tu su potpisivane smrtne presude za hiljade ljudi. Sa Banskog dvora, Banske uprave i Hipotekarne banke, u kojoj je danas sedište predsednika RS, ustaška znamenja skinuta su 22. aprila 1945, kada su grad oslobodili partizani.
U aprilu 1941. ustaše su zauzele Banjaluku s namerom da od nje naprave prestonicu NDH. Na ulazu u gradski park osvanulo je upozorenje: “Zabranjen ulaz Srbima, Židovima i psima!”
Ustaški stožer, na čelu sa zloglasnim Viktorom Gutićem uselio se u Bansku upravu, u kome se danas nalazi Gradska uprava. Kako u knjizi „Kroz jedno mučno stoljeće“ svedoči Hrvoje Magazinović, Hrvat iz Dalmacije, koji je 1941. bio advokatski pripravnik u Banjaluci, ustaški velikaši su u ovom zdanju, nakon odluka o likvidacijama, „pili i bančili do jutra“, piše Srpskainfo.
Tu su se iživljavali i nad najviđenijim banjalučkim pravoslavnim sveštenicima, protom Dušanom Subotićem i episkopom Platonom, pre nego što će ih zaklati i baciti u Vrbanju.
Ustaše su 5. maja 1941. uveče upale u Vladičasnki dvor i dvojicu sveštenika odvele u stožer u Banskoj upravi.
-Kolale su priče da su Platon i Subotić za vreme večere vođeni oko stola, a svaki od prisutnih ustaša im je iščupao po nekoliko dlaka iz brade. Ta orgija je bila začinjena najpogrdnijim psovkama i izrugivanjem njihovom činu – navodi Magazinović.
Preko puta, u Banskom dvoru, prema pisanju istoričara umetnosti Siniše Vidakovića, u to vreme se nalazila nemačka komanda, koja je koncertnu dvoranu koristila kao skladište za žito i konjušnicu.
I na ovom zdanju bila su ustaška obeležja.
Navodno, čak i nemački fašisti su bili zgroženi ustaškim zverstvima, ali su bili na istoj strani fronta. Po nekim izvorima, upravo iz Banskog dvora su izdavane komande za uništenje naroda na Kozari.
Između dva monumentalna zdanja nalazila se, tek pred rat osveštana, Saborna crkva Svete Trojice. Hram je pogođen 1941. u nemačkom bombardovanju, ali nije znatnije oštećen. Ipak, ustaše su naredile Srbima i Jevrejima da, ciglu po ciglu, razruše velelepnu crkvu, proglasivši je “ruglom grada”.
Jeziva priča o ustaškim zločinima vezuje se i za zgradu današnje Akademije nauka i umetnosti RS, koja je izgrađena tridesetih godina prošlog veka kao Trgovačka komora. Godinama se pričalo da su u podrumu ovog zdanja, kod kotlovnice za centralno grejanje, ustaše napravile mučilište za Srbe i Jevreje.
Prilikom renoviranja zdanja, pre desetak godina, u podrumu su otkriveni predmeti koji podsećaju na sprave za mučenje, ali ove priče ni predstavnici ANURS ni istoričari nikad nisu potvrdili.
Na uglu Jukićeve i ulice koja se danas zove Jevrejska, 1941. se nalazio Jevrejski kulturni dom sa sinagogom. Ustaše su ga pretvorile u javnu kuću pod nazivom „Lindabar“ u kojoj su okupatorima podvodili zatočene Jevrejke i Srpkinje.
Ovo zdanje je 1945. oštećeno u savezničkom bombardovanju, a posle rata je u njemu bila omladinska razglasna stanica, potom štamparija „Glasa“. Srušeno je u zemljotresu 1969.
Blic
