Ta nagodba “teška” je 590 miliona dolara. Osim značajne novčane vrednosti, nagodba bi mogla biti zapamćena i po tome što su 574 starosedelačka plemena priznata kao zasebni subjekt u parnici, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa.
Ali ta nagodba znači još nešto – time je suštinski jasno da su američke kompanije uticale na to da se među Indijancima proširi epidemija zavisnosti od pijata.
Dogovor je postignut s kompanijom “Džonson end Džonson” kao i sa tri najvec´e američke kompanije za distribuciju lekova, a sve zbog epidemije zavisnosti i predoziranja opioidima među Indijancima, piše Tajms.
U tužbi je učestvovalo više od 400 plemena i organizacija, koje predstavljaju oko 80 odsto građana koji pripadaju starosedelačkim plemenima, ali c´e, kako ističe list, sva priznata plemena u SAD imati pravo da prime novac od nagodbi.
Predstavnici plemena tvrde da će sredstva biti usmerena u programe lečenja i prevencije zavisnosti.
“Džonson end Džonson” i distributeri “Mekeson”, “Amerisors Bergen” i “Kardinal helt” ponudili su prošle godine da plate 26 milijardi dolara za rešavanje sličnih potraživanja saveznih država i lokalnih vlada.
“Džonson end Džonson”
Zbog krize s opioidima koja je, naglašava list, povezana s više od 500.000 smrtnih slučajeva u SAD u dve decenije, do sada su postignute oko 40 milijardi dolara vredne nagodbe i novčane kazne američkim kompanijama.
Prema nagodbi objavljenoj 1. februara sredstva će biti isplaćena plemenima brže nego saveznim državama, ukazuje Volstrit džurnal, dodajući da su u hiljadama tužbi države, lokalne vlade i starosedelačka plemena tvrdile da je farmaceutska industrija igrala značajnu ulogu u podsticanju epidemije opioida.
Kompanija “Džonson end Džonson”, koja navodi da nagodba nije priznanje krivice, a pristala je da plati plemenima 150 miliona dolara tokom dve godine, u poređenju sa do pet milijardi dolara državama u periodu od devet godina.
Distributeri lekova platiće više od 439,9 miliona dolara tokom sedam godina. To je, dodaje američki list, odvojeno od nagodbe od 75 miliona dolara postignute između distributera i naroda Čiroki.
Šta tvrde plemena
Prema analizi Vašington posta, od 2006. do 2014. za američke starosedeoce je bila skoro 50 odsto veća verovatnoća da će umreti od predoziranja opioidima nego za one koji nisu starosedeoci.
Plemena tvrde da su bila zasipana veoma adiktivnim lekovima protiv bolova koje proizvodi “Džonson end Džonson” i koje su dostavljali distributeri bez obzira na jasne znake zloupotrebe i umiranja. Kompanije negiraju da su krive, tvrdeći da su se pridržavale federalnih zakona o lekovima.
Ako većina starosedelačkih plemena potpiše nagodbu, ona će biti zapažena ne samo po svojoj visini, već i po priznanju ukupno 574 plemena kao zasebnog parničnog subjekta, ukazuje Njujork tajms.
Sporazum, najavljen na Okružnom sudu u Klivlendu, sedištu spora o opioidima u SAD, moći će da se realizuje pošto ga potpiše velika većina plemena koja su podnela tužbu posle čega će novac biti dodeljen svim plemenima.
Glasovi starosedelačkih plemena bili su, ukazuje Njujork tajms, tradicionalno isključivani ili umanjivani u ranijim nacionalnim nagodbama koje su uključivale države, kao što je poznata nagodba s velikim duvanskim kompanijama 90-ih, kada je sud plemenima blokirao tužbu.
Pravni zastupnici plemena tvrde da su sada odlučni da se gorak ishod parnice s velikim duvanskim kompanijama ne ponovi u parnici protiv opioida, dok je sudija Dan Aaron Polster, koji predsedava hiljadama slučajeva opioida na Federalnom okružnom sudu u Klivlendu, insistirao da plemena imaju jednako pravo da pokreću vlastite slučajeve, nezavisno od država.
Prema popisu iz 2018. godine, 6,8 miliona ljudi identifikuje se kao Indijanci ili starosedeoci Aljaske, što je 2,1 odsto stanovništva SAD. Nešto manje od polovine živi u plemenskim zemljama ili blizu njih i, kako naglašava njujorški list, verovatno ispunjavaju uslove za primanje plemenskih usluga kao što je zdravstvena zaštita.
