Posle zalaska sunca u Jafni, Entoni Vigrado zaranja u vode Palkovog moreuza, skenirajući morsko dno kako bi sakupio ono što se čini dragocenim blagom. Ono sa čime se vraća su morski krastavci – duguljasta bića koja su sve vrednija i koja su izvor njegovih prihoda u poslednjih 12 godina.
Ali nakon 10-satne potrage, njegova žetva samo je delić onoga što je bila, jer su obale severne Šri Lanke i južne Indije postale glavno mesto za eksploataciju, piše Gardijan.
“Ilegalni ribari dolaze preko naših granica i sakupljaju morske krastavce na mestima gde ronimo. Zbog njih gubimo prihod”, kaže 31-godišnji ribar.
Morski krastavci su neobična klasa životinja, ali igraju vitalnu ulogu u okeanskim ekosistemima. Sem toga, veoma su traženi u Kini i zemljama jugoistočne Azije, gde se smatraju kulinarskom poslasticom i koriste se u izradi tradicionalnih lekova. Obično se jedu u sušenom obliku. Neki ih takođe pogrešno smatraju afrodizijakom, posebno u Kini.
Ovo je podstaklo neverovatno unosnu trgovinu ugroženim životinjama. Osamdesetih godina morski krastavci donosili su manje od 50 funti po kilogramu; sada su cene porasle na više od 200 funti po kilogramu, a ređe vrste vrede više od čak 2.500 funti po kilogramu.
Tokom godina, zalivi Palk i Manar bili su svedoci ekstremnog prelova morskih krastavaca. Za najskuplje vrste, globalna populacija je opala za više od 60 odsto.
Sada je malo tropsko ostrvo sve više žarište ilegalnog šverca i krivolova. Poput Vigrada, više od 10.000 ribarskih porodica duž severnih obala Šri Lanke zabrinuto je zbog stanja u kojem se nalazi ribolov.
“Populacija opada usled prekomernog ribolova. To utiče na biodiverzitet, a utiče i na život obalnih ribara koji zavise od ove aktivnosti”, kaže Kamari Disanajake, predavač zoologije na Univerzitetu Šri Lanke u gradu Šri Džajavardenepura Kote.
Dok ilegalni čamci uništavaju opremu lokalnih ribara za hvatanje morskih krastavaca, Vigrado kaže da su se neki ubili jer što nisu mogli da vrate kredite.
“Ovi čamci ne mare za njih, a kad pređu u naše vode, to je potpuni gubitak za nas ribare”, kaže.
Steni Lambert, 31-godišnjišnjak iz Vankalaija u Manaru, kaže da je tužan i besan zbog količine ilegalnih aktivnosti.
“To je neetično, zaglavili smo jer oni sakupljaju sve pre nas”, kaže, napominjući da su on i njegov otac već 11 godina licencirani ribolovci na morski krastavac i da jedini zarađuju u porodici.
Kako piše britanski medij, koriste se različiti propisi između susednih zemalja. Iako Šri Lanka izdaje dozvole za ribolov i dozvoljava izvoz morskih krastavaca, Indija ima potpunu zabranu svake trgovine životinjama od 2001. godine.
Ilegalni morski krastavci se zato hvataju u Indiji i krijumčare na Šri Lanku, gde se legalno izvoze u jugoistočnu Aziju, ili izvoze iz Indije pod lažnim etiketiranjem.
Prošlog avgusta, tri muškarca uhvaćena su u švercu gotovo tone morskog krastavca – koliko je indijska obalska straža procenila na međunarodnom tržištu na 500.000 funti.
“Ako imate takvo legalno tržište u blizini ilegalnog, ono legalno postaje ogroman izvor pranja ribe”, kaže Til Felps Bondarof, direktor istraživanja u kompaniji OceansAsia, čiji nedavni izveštaj prikazuje hapšenja i zaplene morskih krastavaca u dve zemlje.
Vlasti Šri Lanke i Indije godinama pokušavaju da se bore protiv ovog zločina. Ali, uprkos porastu broja hapšenja i zaplena, novi slučajevi pokazuju da se ilegalna trgovina širi. Sada, sa porastom vrednosti, eksploatacija postaje sve raširenija. Potražnja za morskim krastavcima dovela je i do slučaja smrtonosnog nasilja u Meksiku, umešanosti u jakuza zločinačke organizacije u Japanu i krijumčarenja između tanzanijskog kopna i Zanzibara.
Prema kompaniji OceansAsia, organizovani zločin širi se dalje od zaliva Palk i Manar u neiskorišćena područja na teritoriji Lakšadvepa, arhipelaga u blizini jugozapadne obale Indije. U najvećoj zapleni ove vrste, dojava lokalnih ribara u februaru 2020. dovela je do toga da su vlasti pronašle 1.716 morskih krastavaca u vrednosti od skoro 420.000 funti skrivene u koralnim grebenima u blizini Suhelija, nenaseljenog ostrva.
“Lakšadvep je daleko netaknutiji, pa je to možda razlog zašto se trgovci tamo sele”, kaže Sejdžen Džon, šef politike i pomorskih projekata u fondu Wildlife Trust of India.
Shvatajući ozbiljnost sve većeg nivoa kriminala, lokalne vlasti su pojačale svoj odgovor, kaže Džon. U februaru 2020. godine u Lakšadvepu je stvoreno prvo svetsko područje za zaštitu morskih krastavaca, širom ostrva su postavljene baze protiv krađe, a uz pomoć Indijskog centralnog biroa za istrage formirana je radna grupa za zaštitu morskog krastavca.
“Ljudi iz Lakšadvepa su shvatili važnost morskih krastavaca jer njihov život u velikoj meri zavisi od ribarstva”, kaže naučnik Sivakumar Kupusami.
Dok se glavnina ilegalne trgovine i dalje krijumčari na Šri Lanku, Kupusami je saglasan da je ključno zaustavljanje kriminalnog lanca snabdevanja, te pomoć ribarima koji ilegalno uzimaju morski krastavac da uvide važnost životinja.
“Moramo ih uveriti u ekološku ulogu. Ako nema morskih krastavaca, onda ugrožavate more. To će uticati i na budućnost njihove dece. Prekid tog lanca ilegalnog snabdevanja i ubeđivanje ribara – moramo da radimo na oba ova fronta. U suprotnom će ova trgovina neprestano rasti”, zaključio je.
B92.
