I jedno i drugo je, tvrde stručnjaci, pogrešno. Da bi uživali u zdravoj raznovrsnoj ishrani trebalo bi da poštujemo neke osnovne parametre i usvojimo zdrave navike, nikako da gladujemo danima, nedeljama, mesecima kako bismo imali odgovarajuću liniju za leto.
“Zdrava, nutritivno vredna izbalansirana ishrana može da bude veoma ukusna, ali je negde u podsvesti većine da je ona bljutava. Mi sa zdravom hranom u suštini ‘detoksifikujemo’ i naravno dovodimo svoju liniju (kilažu) na željeni nivo. Pritom je bitno da jedemo obroke pripremljene od zdravih nutritivno vrednih namirnica u tačno određeno vreme, bez preskakanja obroka. To eliminiše nagon za prežderavanje i reguliše apetit”, kaže nutricionista Jasna Vujičić.
Izbegavate namirnice industrijskog porekla
To su one koje su prezasićene šećerima, mastima, belim brašnom i one koje imaju štetan način pripreme, poput prženog i pohovanog u dubokom ulju, onog gde su dodavane razne zaprške. Izbacite razne umake na bazi majoneza, odnosno ulja, razne analogne sireve, gazirane napitke, grickalice (čipseve, Flipseve..) pomfrit, pljeskavice, pice i ostalu brzu hranu. Nepoželjni su i slatkiši, keksevi, napolitanke, palačinke… sve ono što deca vole da jedu na velikom odmoru.
Ništa rigorozno nije zdravo, ali Vujičić savetuje da je bolje odmah izbaciti nezdrave načine ishrane nego ih zadržavati u smanjenom obimu.
“Razlog je u tome što odbacivanje loših navika u ishrani treba da bude permanentno, a ne da se ponavlja u budućnosti. Potrebno je neko vreme da se naviknete na novi režim ishrane, ali to nije nepremostiva prepreka. Zbog obilja namirnica i recepata ovaj prelazni period može da bude čak i zanimljiv i ukusan”.
Sezona slava i praznika je završena, tako da je manje izazova zbog kojih biste lako preterali.Jako je bitno da izbegavate preskakanje obroka, naročito doručka.
“Preskakanja obroka čini da vam nivo šećera u krvi oscilira u većem obimu i čini vas gladnijim. Izbegavajte da brzo jedete hranu. Svaki zalogaj treba da bude dobro zažvakan i tako pripremljen za varenje. Izbegavajte da uzimate obroke izvan onih koji ste planirali. Kada jedete ceo dan vi gubite sliku onoga šta ste pojeli u toku dana i možete lako da preterate. Izbegavajte kasne obroke. Gledajte da vam poslednji obrok bude najkasnije dva sata pred spavanje i da ne bude preobilan”, savetuje stručnjak za ishranu.
“U zavisnosti od zdravstenog stanja osobe neke stvari mogu u potpunosti da se izbace, a neke samo delimično”.
Foto: Depositphotos/EdZbarzhyvetsky
Da li vežbati ili promeniti ishranu?
Da li se prvo baciti na dijetu ili vežbati, ili i jedno i drugo, stvar je vaše konačne odluke, ali profesor sporta i fizičkog vaspitanja Milan Zarić smatra da ove dve stvari ne treba nikako odvajati i da je najbolji način za postizanje najbržih rezultata njihova kombinacija.
“Ukoliko odlučite da prvo krenete samo sa režimom ishrane, postoji realna opasnost da ćete relativno brzo smanjiti svoju mišićnu masu, izgubiti volumen mišića, a to znači i oblik i obline same musklature. Sa druge strane ako je vaš izbor samo fizička aktivnost bez menjanja navika u ishrani, onda budite spremne na činjenicu da nećete postići gotovo nikakve rezultate vežbanjem, odnosno nećete primetiti skoro nikakve estetske promene. Bićete jači, izdržljiviji, pa i srećniji ali će broj na vagi i obimi kritičnih regija ostati nepromenjeni”.
Nemoguće je ostvariti ijedan cilj treninga ako plan ishrane nije adekvatno postavljen, a to se, ističe Zarić, postiže tako što taj jelovnik pravi lični trener u saradnji sa nutricionistom.
Ni kad je vežbanje u pitanju ne treba počinjati naglo, niti preterivati, smatra Zarić. Za sebe kaže da je pristalica teorije da svaku novu naviku treba uvoditi postepeno.
“Dajte vremena telu da je prihvati, pa uvedite sledeću, pa sledeću i tako dok ne promenite svoj životni stil, kako u ishrani tako i u vežbanju”.
Foto: Depositphotos/ Kzenon
Da bi odredio tip vežbi, jako je bitno koji cilj ima osoba kojoj treba da preporuči vežbu, koje je starosne dobi, kakvu mu je istorija bavljenja fizičkim aktivnostima, da li ima nekih zdravstvenih problema i još barem 10 faktora. Ono što je svakako preporuka za veliku većinu ljudi, to su vežbe istezanje, trening snage i aerobni kardio trening.
Ukoliko spadate u grupu onih kojima je naporna i vežba i dijeta, nutricionista savetuje da ipak odaberete promenu režima ishrane.
“Mnogi imaju fizičke aktivnosti iako toga nisu ni svesni i kada se krećete u supermaketu sa kolicima – vi vežbate. Najbitnije je da imate 4 ili 5 obroka u toku dana, prilagođena uzrastu, polu, dnevnim obavezama, da je ta hrana nutritivno vredna, a ne industrijska. Satnica za obroke mora da bude prilagođena vašem dnevnom ritmu, a količine adekvatne. Trudite se da bar dva puta nedeljno jedete ribu, meso tri do četiri puta i voće i žitarice svaki dan. Ako je moguće birajte organsku hranu”.
