“To je donekle subjektivna presuda jer se ne radi samo o broju slučajeva. Reč je o ozbiljnosti i uticaju”, kaže dr Majkl Rajan, šef za hitna pitanja Svetske zdravstvene organizacije.
U januaru 2020, SZO je označila virus kao globalnu zdravstvenu krizu “od međunarodnog značaja”. Nekoliko meseci kasnije, u martu, zdravstvena agencija Ujedinjenih nacija opisala je epidemiju kao “pandemiju”, ukazujući na činjenicu da se virus proširio na skoro sve kontinente i brojni drugi zdravstveni zvaničnici su govorili da se može tako opisati.
Pandemija bi se mogla uveliko smatrati završenom kada SZO odluči da virus više nije hitan slučaj od međunarodnog značaja, a to je oznaka koju njen stručni komitet ponovo procenjuje svaka tri meseca. Ali kada bi se najakutnije faze krize smirile, unutar zemalja mogle bi varirati.
“Neće se desiti situacija da jednog dana neko kaže: ‘U redu, pandemija je gotova'”, kaže dr Kris Vuds, stručnjak za zarazne bolesti sa Univerziteta Djuk. Iako ne postoje univerzalno usaglašeni kriterijumi, on je rekao da će zemlje verovatno tražiti kontinuirano smanjenje slučajeva tokom vremena.
Naučnici očekuju da će kovid 19 na kraju postati predvidljiviji virus poput gripa, što znači da će izazvati sezonske epidemije, ali ne i ogromne skokove koje trenutno vidimo. Ali čak i tada, Vuds kaže da bi se neke navike, kao što je nošenje maski na javnim mestima, mogle nastaviti.
“Čak i nakon što se pandemija završi, kovid će i dalje biti sa nama”, kaže on.
