Dakle, aktuelna generacija Renault Clija ili Hyundai Bayona imaće rok do 2024. godine za aktivaciju tehnologije. Ključno je pitanje kako će delovati?
– Svi automobili biće opremljeni prednjim kamerama i navigacijskim uređajima. Pomoću jednog i drugog sistema automobil će detektovati ograničenje brzine.
– Ako vozite automobil brže od ograničenja, uključuje se zvučno upozorenje.
– Umesto zvučnog upozorenje mogu da se koriste trepćeća svetla u kabini.
– Takođe, nakon prekoračenje ograničenja brzine moguće su i vibracije papučice gasa.
– Nakon nekog vremena, ako nastavite da vozite brže od ograničenja ove mere će se same isključiti.
– Kod svakog uključivanja automobila sistem će moći da se isključi. Međutim, kad završite s vožnjom, isključite automobil i ponovo ga uključite – sistem će opet biti aktiviran i opet će biti potrebno da se isključi.
Po procenama ISA sistem bi do 2022. trebalo da bude gotovo 100 posto tačan, odnosno tačno će prepoznavati ograničenja brzine. Uz pozitivne strane ovog propisa pominju se i negativne – vozači bi mogli da postanu prekomforni i da nekritički voze automatizmom po ograničenjima brzine, a u slučaju poledice, na primer, ograničenje brzine može da bude čak i previsoko postavljeno. Drugi izazov je prepoznavanje znakova promenjivih ograničenja brzine, koji su česti na displejima na putevima. Tu će prednje kamere morati da funkcionišu bez greške.
Izvor: Revijahak.hr
