Kako bi NBA liga izgledala da nije bilo Majkla Džordana? - BIGportal.ba
Košarka Sport

Kako bi NBA liga izgledala da nije bilo Majkla Džordana?

Interesantan scenario..

Majkl Džordan je prema mišljenju velikog broja ljudi najveći košarkaš svih vremena – ima 6 titula, 6 puta je bio MVP finala, 5 puta je bio MVP regularnog dela, 10 puta najbolji strelac, jednom najbolji defanzivac (iste godine kada je bio i MVP).

Džordan ima veliki broj rekorda i priznanja i zbog toga je mnogo vrhunskih igrača, živih legendi, ostajalo “praznih šaka”, ali šta bi bilo da Majkl Džordan ne postoji?

U ovom videu, autor se osvrnuo na tri stavke – nagradu za najboljeg strelca, MVP titule i titule šampiona NBA lige. Trejdovi i druge promene u ligi nisu bile teme ovog videa, jer je jednostavno mnogo pretpostavki i nezahvalno je porediti, navodi autor.

1987. godine i 1988. godine je Džordan bio najbolji strelac, a da nije bilo njega, nagrada bi otišla u ruke Džordanovom velikom rivalu: Dominiku Vilkinsu, sa 29 i 30.7 poena u proseku.

Naredne, 1989. godine, kao i 1990. godine, 1991. godine i 1992. godine, ova nagrada ide u ruke popularnom “Poštaru”, Karlu Melounu. Prosečno je postizao 31 poen, 29 poena, 28 poena i 27 poena…

1993. godine bi ponovo Dominik Vilkins bio najbolji strelac. To bi bila njegova četvrta titula najboljeg strelca i to sa 33 godine nakon jedne od najtežih sportskih povreda, kidanja ahilove tetive.

Godina 1994. i 1995. se preskaču, jer je Džordan tada bio u penziji, pa se selimo na 1996. godinu, gde bi Hakim Olajdžuvon sa 26.9 poena u proseku bio najbolji strelac.

Karl Meloun bi ponovo 1997. godine bio najbolji strelac sa 27.4 poena po utakmici, što znači da bi umesto 0 ovih titula zbog Majkla Džordana, Karl Meloun imao ukupno pet titula najboljeg strelca NBA lige.

Šekil O’Nil bi 1998. godine sa 28.3 poena u proseku bio najbolji strelac lige, a to je bio samo početak vrhunca njegove karijere.

Idemo na MVP naslove, koje je Džordan ukupno imao 5. Te 1988. godine, kada je “MJ” osvojio svoju prvu MVP titulu, ona bi išla u ruke Leriju Birdu koji bi to uradio u maltene bilo kojoj drugoj sezoni.

Boston Seltiksi su imali 57 pobeda i 25 poraza, a Bird je tada prosečno imao 29.9 poena, 9,3 skokova, 6.1 asistencija, 1.6 ukradenih lopti i 52% šuta iz igre uz, naravno, 50-40-90 sezonu (50 odsto iz igre, 40 za tri poena i 90 sa linije za slobodna bacanja).

1991. godine bi u ovom slučaju MVP naslov sa sobom poneo Irvin Medžik Džonson. U (do kratkog povratka 1996) poslednjoj sezoni vodio Lejkerse do 58 pobeda uz 19.4 poena, 12.5 asistencija i 7 skokova u proseku.

MVP 1992. godine bi bio Klajd Dreksler. Portland je imao 57 pobeda te godine, a Dreksler prosečno postizao 25 poena, 6.6 skokova, 6.7 asistencija i 1.8 ukradenu na 47% šuta iz igre.

Uz Karla Melouna, Klajd Dreksler bi verovatno najviše profitirao “nestankom” Majkla Džordana.

MVP 1996. godine bi u ovom slučaju bio Dejvid “Admiral” Robinson, koji je Sparse vodio na učinak 59 pobeda i 23 poraza, a Robinson je prosečno imao 25 poena, 12.2 skokova, 3 asistencije i čak 3.3 blokade na 51.6 odsto šuta iz igre.

MVP titula 1998. godine bi pripala Karlu Melounu koji je vodio Jutu do 62 pobede te sezone, što je bio jedan od najboljih učinaka jedne NBA ekipe ikada. Karl je imao 27 poena, 10.3 skokova i 3.9 asistencija uz 1.2 ukradenu i 53% šuta iz igre.

I, na kraju, ostale su šampionske titule. Ovo je jedini deo gde će biti analize i pogađanja, pa autor naglašava da se sva neslaganja mogu diskutovati.

1991. godine su Džordanovi Bulsi savladali Detroit Pistonse u finalu Istoka, a u velikom finalu porazili su Los Anđeles Lejkerse, pa se veruje da bi Pistonsi i Lejkersi pružili legendarno finale.

Ono što mnogi misle, a greše, je da su tada Pistonsi bili “matora i istrošena ekipa”, a zapravo je Džo Dumars imao 27 godina, Ajzea Tomas 29, kao i Denis Rodman, a Bil Lambir je imao 33 godine.

Lejkersi bi u ovom slučaju imali prednost domaćeg terena zbog boljeg učinka u regularnom delu sezone, a mnogi smatraju da su lako pali u finalu zbog povrede dvojice važnih igrača koje se možda ne bi desile…

Prognoza je da bi Lejkersi ovo dobili posle šest odigranih utakmica.

Selimo se na 1992. godinu, kada su Bulsi pobedili Portland posle šest utakmica i to je bila ona čuvena utakmica kada je Džordan ubacio 6 trojki za poluvreme i slegnuo ramenima (shrug game).

Bulsi su prethodno u finalu Istoka savladali Klivlend Kavalirse, sjajnu ekipu predvođenu Bredom Doertijem, Lerijem Nensom i Markom Prajsom, dok je Portland imao širok roster predvođen gore pomenutim Drekslerom.

Zbog boljeg međusobnog učinka i broja pobeda u regularnom delu sezone, Portland bi imao prednost domaćeg terena u ovom finalu i posle 6 ili 7 utakmica bi postali NBA šampioni.

Čikago Bulsi su 1993. godine u finalu pobedili Finiks Sanse, a u finalu Istoka su bili bolji od Njujork Niksa. Dakle, ovo bi bio okršaj Čarlsa Barklija i Patrika Juinga…

Niksi su imali 60 pobeda te sezone, a Sansi 62 što znači da bi Finiks imao prednost domaćeg terena. Jedan od glavnih faktora bi bile upravo ove dve pomenute zvezde, pa se zbog sitnica veruje da bi Finiks posle 6 utakmica slomio Nikse i postao NBA šampion.

Idemo na 1996. godinu, kada su Čikago Bulsi u finalu slomili Sijetl Supersonikse, a prethodno bili bolji od Orlando Medžika sa sve Šekilom O’Nilom i Enfernijem “Penijem” Hardavejem.

Naravno, Sijetl su predvodili Geri Pejton i Šon Kemp. Ovo bi bilo veoma zanimljivo jer se radi o jednim od najboljih timova koji nikada nisu osvajali titule, a čak treba podsetiti i da se Horas Grant povredio u prvoj utakmici finala Istoka i da nije igrao za Orlando…

O’Nil je i tada bio veliki problem, ali je Sijetl bio najbolji defanzivni tim i to bi moglo da donese prevagu i da posle sedam odigranih utakmica postanu NBA šampioni preko Orlanda.

U finalu 1997. godine bi u finalu igrali košarkaši Majami Hita i Jute Džez. Pet Rajli je tada vodio Majami nakon dolaska iz Niksa, transfer koji je podigao veliku prašinu…

Na parketu su imali ljude poput Tima Hardaveja, Džamala Mešburna, Alonza Morninga i doneli su 61 pobedu Majamiju, dok je Juta regularni deo završila sa 64 pobede pa bi Meloun, Stokton i drugovi imali prednost domaćeg terena.

Juta je dobila oba meča u regularnom delu sezone, a “sudar titana” (Melouna i Morninga dva najsnažnija igrača u ligi tada), pa se veruje da bi Džezeri pobedili Majami i postali šampioni.

Za kraj, NBA finale 1998. godine igrali su Čikago Bulsi i Juta Džez. Bulsi su tada u finalu Istoka savladali Indijana Pejserse sa Redžijem Milerom i u veliko finale došli na megdan Juti Džez.

Indijana je imala 58 pobeda u regularnom delu, a Juta 62, pa bi tada aktuelni šampion lige imao prednost domaćeg terena, pa bi Miler, Smits, Malin, Rouz i ostali imali velike probleme sa opasnom Jutom.

Ipak, Indijana je imala izuzetno dobru ekipu, pa se veruje da bi imali to što je potrebno da se savlada Juta i da bi posle sedam utakmica postali NBA šampioni…

Dakle, u ovoj situaciji bi najviše profitirala Juta, pošto bi imala jednu šampionsku titulu, a i njihov igrač Karl Meloun bi mogao da ima nekoliko individualnih priznanja više.

b92.net

Danas objavljeno

MVP Jokić na novom zadatku

Vanja A

Basketaši Srbije na “krovu” svijeta – Bulut trojkom u posljednjoj sekundi srušio Ruse

V.R.

Zisis kratko uživao u penzionerskim danima – novi angažman za Grka

V.R.

Ostavite komentar