“Džej me je pozvao i rekao da ide ekipa sa Dorćola u jednu kafanu na provod i da hoće da pođem sa njima. Otišli smo u tu kafanu gde je bilo puno profesionalnih pevača. Bio je baš dobar provod. I sad mi kako sedimo gledamo u stepenice kojima se silazi u kafanu. Odjednom se pojavljuje jedan u kupaćim gaćama, vadi pištolj iz gaća i kreće da puca. Puca u zvučnike, puca u klavijature. I svi popadaše pod stolove. Jedini ja sedim”, priča Bregović a prenosi Mondo.
Kada se ovaj ispucao i otišao, ljudi su počeli da izlaze ispod stolova. A onda novi šok.
“Ovi krenuli da izlaze ispod stolova, a jedan frajer sa buketom ruža prilazi i pruža buket pevačici Mini a jedan drugi vadi prsten i prosi je. Posle je sve krenulo u nekom drugom ritmu, krenulo ka svadbi. I niko nije policiju zvao. Posle su neki zamerili Džeju što nije zvao onog tipa u gaćama. Zaboravili su da ga pozovu u izlazak i on je došao da im objasni da to ne može tako. Sutradan je on zvao da se izvini što je to uradio”, ispričao je Bregović.
Kaže kako su mu mnogi žestoki momci kada se sve to završilo čestitali što je imao dobre živce jer je ostao da sedi.
“A ja kontam, ma kakvi živci, nego imam slabe reflekse”, ispričao je Bregović.
Govoreći o našem mentalitetu prisetio se Brega kako je njegov brat hteo da u Njujorku organizuje provod kao što bi to bilo ovde na ovim prostorima.
“Kad smo se odselili u SAD moj brat je hteo da organizuje nedelju kako se to ovde radi – deca se igraju, vrti se jagnje, igra se fudbal. I to usred Njujorka. Ali je onda došla policija jer su komšije prijavile da neko vrti psa na ražnju. I dok smo objasnili da nije pas nego jagnje sve je posle prošla volja”, ispričao je Bregović.
Luđe od vrtenja jagnjeta u Njujorku je svakako Bregovićeva ideja da plovi okeanom. Ali prvo priča o tome kako je kupio svoj prvi brod. Za sve je zaslužna partija karata i lubenica.
“Prvi brod sam kupio kad smo Kornelije Kovač i ja radili ploču Zdravka Čolića u jednom mestu kod Makarske. Tog dana sam izgubio na kartama i trebalo je da odem po lubenicu u Makarsku. I tamo vidim neki zgodan brod, pitam da li je na prodaju i tako se vratim sa lubenicom i brodom”, kaže Brega.
A sad priča o plovidbi preko okeana.
“Brod od 10 i po metara mi je stajao i Splitu. Ništa nije pogodno za plovidbu okeanom, okean je užasan. Dvoje je samo pre mene u to vreme to uradilo. Jedan je Zagorac a jedan je Srbin. Dalmatinci kad čuju za tako nešto oni kažu – da li si normalan. Oni to neće da urade jer znaju kakvo je more. Ali ja sam oduvek znao da hoću da idem na okean. I krenuo sam sa tadašnjom devojkom a sadašnjom suprugom. Aj što smo mi ludi ali tek njeni roditelji. Zamišljam da meni dođe ćerka i kaže da ide sa dečkom preko okeana. Dečka bih ubio sigurno.
E sad, u Šolti ima jedna pećina u kojoj je crkvica i gde su se generacije pomoraca zavetovala kad krenu na daleki put. Rekao sam sebi da kd krenem na put preko okeana da ću doći da u toj crkvici zapalim sveću. Taj dan kad smo krenuli, ja se setim tek kod Visa da sam zaboravio da odem u crkvicu. Tu noć krene takva bura kakvu svet nije video. Kormilo mi je u ruci puklo. Ostao mi je u ruci samo jedan mali gvozdeni deo kojim sam uspeo da dođem do Barija. Imam i dan danas jednu tačku na leđima koja me boli zbog te noći”, ispričao je Brega u dahu.
Na kraju je sve dobro bilo a plovidbu preko oekana su završili za 25 dana.
(Kurir.rs/ Mondo)
