Kad Nijemac napravi... Zašto je njihova aplikacija bolja od ostalih? - BIGportal.ba
Hardware i software Tehnologija

Kad Nijemac napravi… Zašto je njihova aplikacija bolja od ostalih?

Neke zemlje već dugo koriste korona aplikacije koje obrađuju kontakte među ljudima i tako čine vidljivim lance infekcija. U Nemačkoj će tek početi da se koristi korona-aplikacija gde je zaštita podataka primerno rešena.

“Ono što se dugo pravi na kraju će biti bolje”, kaže jedna nemačka poslovica. Uvođenje aplikacije upozorenja u slučaju infekcije koronavirusom za pametne telefone u Nemačkoj trajalo je nešto duže nego u mnogim drugim zemljama.

Kina i Južna Koreja su, na primer, još u martu počele sa korišćenjem odgovarajuće aplikacije. Evropske države, poput Francuske, su to uradile početkom juna.

Zašto je pitanje zaštite podataka bolje rešeno nego u drugim zemljama?

Za razliku od Kine, gde aplikacije za upozoravanje na infekcije koronavirusom beleže kompletne profile kretanja korisnika i šalju ih na računare državnih službi, nemačka aplikacija uopšte ne locira korisnike.

Nemačka aplikacija ne otkriva gde se neko nalazi; nijedna služba ne može da špijunira korisnike. Aplikacija samo prepoznaje koji su drugi korisnici aplikacije trenutno u blizini. To funkcioniše putem Blututa, preko kojeg telefonski uređaji mogu da razmenjuju ​​podatke s onima u neposrednoj blizini.

Telefoni pri tom međusobno kratko razmenjuju identifikacione brojeve. Podaci o tim kontaktima čuvaju se samo na pametnom telefonu određenog korisnika. Oni su šifrirani, tako da čak ni vlasnik telefona ne može da ih vidi. Prikupljeni podaci se nakon dve nedelje automatski brišu, piše Deutsche Welle.

Pored toga, postoje podaci i na verifikacionim i serverima aplikacije. Međutim, oni su anonimni i koriste se za slanje ključeva za verifikaciju i brojeva transakcija kako bi sistem bezbedno funkcionisao. Da bi povećali poverenje u aplikaciju i obezbedili transparentnost, programeri su unapred objavili izvorni kod aplikacije.

Kako funkcioniše procedura upozorenja kada se neko zarazi?

Ako neka laboratorija ustanovi da se neko zarazio, njemu se, zajedno sa rezultatom testiranja, šalje posebno generisan QR-kod koji bi trebalo da skenira pametnim telefonom. Tek od tog trenutka moguće je aktiviranje slanja upozorenja. Pri tom telefon šalje anonimne podatke kontakt-osoba na centralni server.

Potom server automatski šalje upozorenje u vidu puš-poruke svima onima koji su dokazano u poslednjih 14 dana, tokom najmanje 15 minuta imali kontakt sa zaraženom osobom.

Dozvola za slanje poruke upozorenja od laboratorija pomoću QR-koda potrebna je kako bi se obezbedilo da niko ne može da izazove lažni alarm.

Oni koji dobiju takvo upozorenje dobijaju i preporuke kako da se ponašaju. Na primer, da se podvrgnu testiranju na koronavirus kod lekara, kao i karantinu.

Kada će se aplikacija naći u upotrebi i ko možda je koristi?

Kako je i najavio savezni ministar zdravlja Nemačke Jens Špan, programeri – Dojče telekom i SAP – aplikaciju su predstavili u trećoj nedelji juna 2020. godine. Od sada je dakle ona dostupna.

Aplikaciju neće moći da instaliraju svi korisnici pametnih telefona: ona funkcioniše na Android-uređajima operativnog sistema 6 i iOS-uređejima operativnog sistema 13.5.

Osim toga, na uređajima moraju da budu uključene Gugl-plej usluge. No, ta softverska komponenta nije instalirana na Huavej-uređajima. Prva verzija aplikacije u početku će da biti dostupna na nemačkom i engleskom, dok se za ostale jezike, poput turskog, očekuje uskoro.

Koje su slabosti?

Nisu sve laboratorije za testiranje na SARS-CoV-2, kao ni sve zdravstvene službe, opremljene odgovarajućom digitalnom infrastrukturom potrebnom da bi se rezultati ispitivanja poslali u sistem i generirali QR-kodovi.

Stoga će pacijenti koji su testirani u takvim laboratorijama i zato ne dobiju upotrebljiv QR-kod morati da svoje podatke pošalju hotlajn-službi, koju su zajedno uspostavili Dojče telekom i SAP. Taj pozivni centar bi trebalo da bude u mogućnosti da obradi oko 1.000 poziva dnevno.

Pri tome će pacijenti morati da odgovore na pitanja kojima će zaposleni pozivnog centra da ustanove da su stvarno testirani. Međutim, kroz ta pitanja i odgovore ne sme da se dopusti da se o pacijentu izvode zaključci.

U ovoj komplikovanoj proceduri pak postoji rizik da pacijenti izazovu lažni alarm ili nenamerno otkriju svoje lične podatke.

Pojedinačna rešenja evropskih zemalja

Velika slabost svih aplikacija za upozoravanje na zarazu koronavisrusom – uključujući i nemačku – jeste to da je uvek reč o pojedinačnim, nacionalnim rešenjima.

One uopšte nisu kompatibilne u celom svetu, pa čak i unutar Evropske unije postoji najmanje sedam različitih rešenja koja nisu međusobno povezana ili kompatibilna. Tako putnici koji žele da zaštite sebe i druge korišćenjem aplikacije, imaju samo mogućnost da istovremeno instaliraju nekoliko aplikacija.

Dodatni problem je to što se za nemačku i francusku aplikaciju upozorenje može poslati samo ako je određeni nacionalni institut za testiranje potvrdio infekciju. Ako, na primer, jedan nemački institut ustanovi infekciju nakon povratka neke osobe iz Francuske, putem francuske aplikacije se ne može preneti poruka upozorenja.

Iako se skoro sva evropska rešenja baziraju na razmeni podataka putem Blututa, tako da zadovoljavaju minimalni standard zaštite podataka, u Francuskoj se podaci pohranjuju na centralnom serveru.

Nisu sve aplikacije toliko sigurne da ne može doći do propusta. Tako, recimo, austrijska aplikacija olakšava slanje lažne prijave infekcije, jer ne mora da se dokaže postojanje pozitivnog rezultata testiranja. Slična situacija je i u Velikoj Britaniji, gde postoji mehanizam kojim se lažni alarmi mogu ponovo staviti van snage.

Predviđeno je da se aplikacije za Nemačku, Austriju i Švajcarsku u dogledno vreme međusobno povežu jer koriste jedinstveni standard koji su razvili Epl i Gugl.

Može li aplikacija da isprazni bateriju mobilnog telefona?

Za programere je to bila velika briga. I upravo zbog toga su konfigurisali aplikaciju tako da ona nije stalno uključena kako bi tražila druge pametne telefone, već da se u određenim intervalima nakratko aktivira. Na taj način želi da se izbjegne to da korisnici deinstaliraju aplikaciju iz razloga što im se telefonske baterije stalno prazne.

Cilj stručnjaka jeste da oko 60 procenata stanovništva instalira aplikaciju. Ministar zdravlja Špan je pak bio malo oprezniji. Bio bi, kaže, zadovoljan ako to uradi nekoliko miliona ljudi.

Danas objavljeno

Istraživanje odgovorilo: Ko bolje štiti podatke – Android ili iPhone?

D

Sljedeći nivo: Sprema se savitljivi iPhone

D

Ovu aplikaciju koriste milijarde, a nema ni osnovnu zaštitu korisnika

D

Ostavite komentar