Petnaest minuta koji su mogli da unište svet
Petrov je imao samo 15 minuta da obavesti sovjetskog vrhovnog komandanta o napadu. A znao je šta bi to izazvalo – uplašeni pretnjom Sovjeti bi aktivirali svoje nuklearno oružje i svet bi ušao u novi svetski rat.
Petnaest minuta tokom kojih je Petrov rešio da ne učini – ništa!
Instinkt mu je govorio da nešto nije u redu. Drugi, odvojeni radar nije “uhvatio” nikakve projektile, ali šanse su i dalje bile 50:50 da se radi o pravom alarmu. U slučaju da greši njegova domovina bi pretrpela stravična razaranja i izgubila početnu prednost u potencijalnom “atomskom” ratu.
Stanislav Petrov je bio čovek koji je prosudio da je u pitanju lažna uzbuna i nije upozorenje sistema prijavio nadređenima.
Sistem je u sledećem trenutku pokazao da su nuklearne rakete počele da padaju po SSSR-u. Ali, ništa se nije dešavalo! Moskva nije bila srušena!
Samo se, neobjašnjivo, sistem za kontrolu pokvario, a odluka Stanislava Petrova sprečila je nuklearni rat. Tek tada, 23 minuta nakon oglašavanja alarma, Stanislav je podigao telefon i pozvao nadređene kako bi prijavio – ne napad, nego grešku.
“Nagrada”
Uprkos tome što je svojim nečinjenjem verovatno sprečio nuklearni rat, na pukovnika Petrova nadređeni su gledali sa podozrenjem. Jer, prekršio je naređenja i vojni protokol. Detaljno je ispitan i iako nije kažnjen, procenjeno je da je reč o vojniku kome se više ne može verovati.
Nakon toga, kao da su svi samo čekali priliku da ga sklone. O napredovanju ili nekakvoj nagradi nije bilo ni govora! Prekomandovan je na manje odgovornu poziciju, a ubrzo potom i penzionisan.
Svoje penzionerske dane je provodio tiho, povučeno i skromno živeći u gradu Frjazino. Bio je oženjen i imao je dvoje dece.
Što se same greške na sistemu tiče, kasnija istraga je utvrdila da su sovjetski sateliti pogrešno registrovali odbljeske Sunca kao interkontinentalne balističke rakete.
Priča Stanislava Petrova kao i sam incident, godinama su bili nepoznati javnosti. Zbog vojne tajnosti i međunarodne politike, Petrovljeva akcija je držane u tajnosti sve do 1998. godine kada je događaj pomenut u memoarima general-pukovnika Jurija Votinceva, nekadašnjeg komandanta Sovjetskih protivvazdušnih raketnih odbrambenih jedinica.
Nemački reditelj Karl Šumaher prvi je o događaju izvestio na Zapadu i Petrov je od tada slavljen kao “ovek koji je sprečio nuklearni rat”.
U januaru 2006. Petrov je putovao u SAD gde je nagrađen na sastanku Ujedinjenih nacija u Njujorku. Početkom sledeće godine objavljen je i dokumentarni film “Čovek koji je spasao svet” (“The Man Who Saved the World”). Od tada je dao nekoliko intervju, ali je manje-više i dalje živeo isto – tiho i povučeno.
Stanislav Petrov, “čovek koji je spasao svet”, umro je 19. maj 2017. kada mu je bio 77 godina. O njegovoj smrti nije izvestio nijedan medij, a vest se prvo pronela internetom.
