Često čujem u Kvangdžuu od vaterpolista i trenera rečenicu „Dobro smo se pripremili, idemo na pobjedničko postolje“.
Čini mi se da je to suštinski odgovor na sva pitanja. Ako ste na vreme napravili vaterpolo bazu, lako kasnije zidate svoju kulu uspeha.
Ista priča i u novinarstvu, priprema je važna, ovde je na delu samo realizacija. Pravovremene infomacije čine da se osećate komforno, sigurnije, prijatnije, kada je tako uvek se stvori prilika za efektnu improvizaciju koja ne dolazi slučajno.
Naravno, nema savršenog posla, odmah i dokaz. Napravio sam barem jedan ozbiljan propust. Nisam se dovoljno bavio kulinarstvom u Južnoj Koreji, mada sam znao da jedu manje nego mi, da caruje pirinač, piletina i riba.
Mene inače kod kuće zovu suhomesnati, jasno vam je zašto… Nisam ljubitelj povrća. Salate samo kad baš moram. Prvi doručak u hotelu i veliko iznenađenje. Očekivao sam jaja na više načina, kobasice, šunke, sir, jogurt, mleko, ali toga nema…
U restoranu gazduje povrće, umaci, nudle, ima i sitno isečenog mesa, najčešće piletine, neizostavni kimci, njihov ljuti kiseli kupus, obavezni pirinač i da ne zaboravim supe i čorbe…
Za nekoga raj, a ja na velikoj muci.
Možda će ova priča, ipak, imati srećan kraj. Lepota života je u preokretu, pa i prilagođavanju. Prolaze dani i već sam se navikao na drugačiju ishranu. Jela su ljuta, nisu masna, bogata belančevinama i vlaknima, rekao bih – u trendu.
Kada već pišem o kulinarstvu da pomenem i bibimbap, sastoji se od pirinča, ljutog sosa, povrća, jaja i mesa. Njihov tradicionalni roštilj zove se kalbi. Korejci uživaju u njemu sa puno priloga, umaka, salata, klica… uz pirinac se jede kim, sušena morska alga i to mi se veoma dopada.
Cene hrane u inače dobro snadbevenim prodavnicama su visoke, posebno mesa i voća, sve je i po pet puta skuplje nego u Srbiji. Srednji sloj u Južnoj Koreji zarađuje 3.500 dolara mesečno, pa su cene prilagođene platama. Nemojte me pitati kolike su menadžerske plate u Samsungu, nebo je granica
U gradu teško možete popiti kafu, čaj ili pivo za manje od pet dolara. Ako volite brzu hranu, na ulici je dostupna na gotovo svakom koraku, to nije skupo, nekoliko dolara.
Kvangdžu je živ i danju i noću, mnogo je mladih ljudi i to je lepo videti. Koreja ima budućnost. Ima mladost, poletnost, vedrinu. Baš kao Srbija u vaterpolu. Naša reprezentacija je složna i odlučna da nas obraduje još jednom. Uostalom, zato smo tu.
Zbog radosti…
