Tekst “Direktno u mozak: Tehnološka fantazija o mogućnostima televizije” objavio je portal Index u saradnji sa Yugopapirom, a gotovo da je proročanski.
Septembar 1975: “Započinjemo emisiju. Jeste li spremni? U redu. Vi koji ste uzeli nove tablete danas ćete na ekranima videti ono što niko drugi ne može. Ono što je drugima nevidljivo, vi ćete ne samo videti, nego i svim čulima osetiti”.
Ovakav tekst televizijskog spikera upućen gledaocu može danas da nam izgleda fantastičan, ali pogledajmo kakvu televizijsku budućnost zamišljaju stručnjaci.
Poznati futurolozi razmišljaju o kombinaciji televizije s raznim medicinskim preparatima i lekovima. Tehnološka fantazija najavljuje mogućnost televizije koja može da zaobiđe oko, uho i druga čula i da sliku direktno šalje u mozak, u centre koji kontrolišu vid, sluh ili miris.
To će nekima izgledati zabavno, nekima zastrašujuće ili neverovatno, ali jedan drugi televizijski prodor, koji nam je po ostvarenju i realnosti bliži, predviđa čak i dublje promene u našem svakodnevnom životu. TV poruka danas je jednosmerna. To je činjenica. Kod kuće, u sobi, pasivni smo posmatrači onog što je na programu. U tom pogledu naš život je mnogo dublje povezan s telefonom nego s televizijom. Posao ugovaramo telefonom, o njemu umnogome zavisi naše prijateljstvo, društveni život, telefon nam pomaže u ljubavi. Sami odlučujemo kad ćemo i u koju svrhu upotrebiti tu jednostavnu, malu spravu bez koje ne možemo da zamislimo normalan život.
Međutim, televizijski pronalazači, elektronski inženjeri, umetnici, velike kompanije za tzv. audio-vizualne medije, svi žure u nastojanju da moderna televizija dostigne pa i prestigne “staromodni telefon”. Već se pripremaju dvojni TV-kablovski sistemi, usavršene kasete, slikofoni, informativne banke, kompjuterske veze…
Sve to vodi novom sistemu koji bismo mogli nazvati Indi-video, drugim rečima: individualizovane komunikacije pomoću televizije. Budući da ovde govorimo o čovekovoj moći komuniciranja, novi Indi-video sistem u tom smislu bi mogao da donese fundamentalne promene. Nabrojaćemo samo neke od mogućnosti.
Pioniri Indi-video razvoja predviđaju male, jeftine TV kamere kojima bismo se služili kao sada telefonima ili elektronskim računarima. Oni već govore i o vremenu kada ćemo moći individualno da zovemo prijatelje ili saradnike i prenesemo im ne samo perfektne slike u koloru, nego i odgovarajući miris, ukus i druge čulne ugođaje.
Unapređen, takav bi sistem mogao potpuno da izmeni naš način života i rada. Mnogi poslovi ne zahtevaju prisutnost na radnom mestu. Preko odgovarajućih televizijsko-kompjutorskih veza većina nas mogla bi jednako dobro da obavlja dnevne poslove, a da ostane kod kuće.
Mogli bismo da kontrolišemo mašine, gotove proizvode, održavamo sastanke, ne prekoračivši kućni prag. Ovo bi takođe moglo da izbriše divlju žurbu u kojoj danas gubimo živce i strpljenje. Uštedeli bismo mnogo energije potrebne za odlazak na posao i povratak kući.
Posebno je zanimljiva mogućnost svakog građanina da utiče na javno mnjenje; da trenutno iznese pred javnost svoje ideje.
Dovoljno bi bilo da čovek uperi prema sebi svoju Indi-video kameru i prenese svoje sugestije, iskustvo i znanje grupi ljudi koji u to vreme razmatra društveno važne odluke. Ta buduća faza razvoja televizije možda jeste i kraj dosadašnjeg modela mas-medija koji daju šablonske modele potrošnje. Novi sistem obećava veliku količinu raznovrsnih ideja u najneposrednijem obliku.
Čovek će individualno imati sto načina da se izrazi, da kreira, da izabere ono što mu odgovara.
Kakve bi popratne pojave nova tehnologija Indi-video sistema mogla da donese, ne mogu da kažu ni najbolji stručnjaci. Koliko bi ljudi htelo da živi u izolaciji, bez živog susreta sa sugrađanima?
Kakve bi tragove na naš nervni sistem ostavile raznolike i brojne poruke u svakodnevnom televizijskom kontaktu? Kakav bi nam bio intimni život?
Sve su to pitanja na koja nema preciznog odgovora, ali – po svemu sudeći – budući televizijski sistem biće fundamentalno drugačiji od današnjeg.
