“Misteriozna smrt mlade majke i otmica njenog sina koja je usledila nakon toga otvaraju decenijama dugu misteriju o pravom identitetu žene i ubici za kojim tragaju federalne vlasti”, glasi opis dokumentarca.
Upravo taj događaj je toliko jeziv i mučan da ga se ne bi setili ni scenaristi najpopularnijih kriminalističkih serija. U dokumentarcu se radi o stvarnim osobama – devojčici koja je oteta i godinama je bila u rukama pedofila i ubice. Ona je izrasla u pametnu ženu, ali je bila pod kontrolom bolesnog monstruma iz čijih kandži nije mogla da pobegne. Devojka je stvarna, isto kao i monstrum.
Nazivaju ga najuvrnutijim dokumentarcem godine
Osim što gledaoci konstantno pišu objave po društvenim mrežama i ostavljaju recenzije o dokumentarcu na IMDb-ju, ni kritičari ga nisu zaobišli u komentarisanju. Na “Daily Beastu” objavljen je članak pod naslovom Netfliksov “Girl in the Picture” je najuvrnutiji kriminalistički dokumentarac godine.
“Toliko je ludog i zla u svetu da striming platformama nikada neće ponestati materijala za prave kriminalističke dokumentarce. “Girl in the Picture” je najnovije poglavlje u Netfliksovoj beskrajnoj istrazi o svim depresivnim, sramotnim i zbunjujućim stvarima, prepričava zapanjujuću sagu o otmici, seksualnom zlostavljanju, ubistvu i višestrukim identitetima koji gomilaju nečuvene preokrete”, glasi početak filmske kritike Nika Šagera.
“I na kraju iz dokumentarca nema šta da se izvuče osim da su neki ljudi odvratne sociopate koji će učiniti neopisive stvari kako bi zadovoljili vlastite dementne porive te da su nevini često nesposobni da pobegnu iz zamki u kojima se nalaze”, Nikov je zaključak.
“To nikada ne bi smelo da se vidi na dečjem licu…”
“Ovaj istiniti kriminalistički dokumentarac nije prazan ni besmislen kao mnogi drugi u tom žanru, ali nas svejedno sve pretvara u jezive voajere. Pitajte svoje prijatelje jesu li gledali Netfliksov film “Girl in the Picture”. Ako jesu, odmah ćete znati. To je zato što će im se lica naborati i delovaće zabrinuto”, glasi deo recenzije filmske kritičarke Džesi Tompson za “Independent”.
Lusi Mangan je za “The Guardian” napisala da je dokumentarac “još čudniji i tužniji budući da prati sve dublji misteriju iza naizgled jednostavnog slučaja neke nesreće”.
“Slika na koju se upućuje u naslovu prikazuje šestogodišnju Šeron kako sedi na očevom kolenu sa izrazom lica koji je neopisiv, osim što se može reći da se to nikada ne bi smelo videti na dečjem licu. Borgmanina najveća zasluga u priči je što zadržava žrtve u prvom planu – nešto što svi moderni dokumentarci tvrde da čine, ali vrlo malo njih istinski to uspeva.”
“Girl in the Picture” je dobar i vredan dodatak žanru koji kolektivno, iako nesvesno, postavlja pitanje: Što je moglo da se učini sa svim životima, sa svom radošću i energijom koje su ukrali ti ljudi koji misle da imaju pravo da uzmu šta god žele, iskoriste i uništite?” pita se Lusi Mangan u svojoj recenziji.
Istinita priča iza dokumentarca
U ovom dokumentarcu riječ je o istinitoj priči koja prati misteriozni slučaj Suzanne Marie Sevakis, koja je rođena 9. rujna 1969. godine, a pronađena je mrtva pokraj ceste 1990. godine. Koristila je mnogo lažnih imena u životu – Suzanne Davis, Sharon Marshall, Tonya Tadlock, Tonya Hughes… Često se selila, a školovala se u raznim školama upravo zbog čestog mijenjanja mjesta boravišta.
Bila je jedna od četvero djece koje je rodila Sandi Chipman, a oteo ju je očuh Franklin Delano Floyd, koji je također mijenjao imena. Pretvarao se da je odgaja kao svoje dijete, a kad je odrasla, oženio ju je. Franklinove laži i prevare konačno se počinju otkrivati kada agent FBI-a počne istraživati sumnjivi zahtjev za životno osiguranje.
