Posetioci jedne od najčuvenijih plaža na svetu Kopakabane pamte je po moru, pesku, surfovanju, ali i jedinstvenom šetalištu od kaldrme. Upečatljive crno-bele geometrijske šare prekrivaju pločnik u dužini od četiri kilometra.
„Portugalska kaldrma je po prirodi takva. Neki je vole, druge ne. Pošto danas ne možemo da održavamo kvalitet pločnika, ima mnogo ljudi koji bi voleli da se to ukloni, ali kaldrma predstavlja deo identiteta stanovnika Rio de Žaneira“, naglašava Rita Moura, koordinatorka kursa za pravljenje portugalskih pločnika.
Pre jednog veka kada se prvi put pojavila u gradu, brodovima su stizali portugalski majstori za takve pločnike, čak i kamenje. Danas su gradske vlasti organizovale kurs za obuku naredne generacije majstora tog zanata. Cilj je da se obuči šezdesetoro mladih za pravljenje pločnika u portugalskom stilu.
Posle dve nedelje učenja osnovne tehnike sečenja kamena i stavljanja na pločnik, pred polaznicima je bio prvi izazov – da zamene deo kaldrme pored Kopakabane, sve to pod budnim okom instruktora, koji je poslednji majstor za portugalsku kaldrmu u Rio de Žaneiru.
„Tajna ovakvih portugalskih pločnika jeste u tome da morate da ih zavolite. Ako to nije tako, nema nikakvog smisla. Veliki sam ljubitelj ovakve kaldrme. Kadgod prođem pored mozaika na šetalištu provedem sate gledajući u šare, koje su prelepe“, kaže Gedeao Azevedo, jedan od poslednjih majstora za pravljenje portugalske kaldrme.
„U nekim trenucima to je za mene bilo terapeutsko iskustvo. Uživala sam, a vreme mi je brzo prošlo“, tvrdi Neuza Marija Oliveira, polaznica kursa.
Održavanje takvog pločnika je veoma izazovno, tvrde predstavnici gradskih vlasti.
„To je veoma prostrana oblast. Portugalska kaldrma danas zauzima milion i dve stotine hiljada kvadratnih metara površine. Osim šetališta sporedne ulice u susedstvu su naš najveći izazov, jer ima mnogo onih koji nanose štetu kaldrmi, poput vozača kamioneta, vozila komunalnih službi i servisa koji obavljaju popravke. Oni ne vode računa o pločnicima“, ističe Ana Laura Seko, gradska sekretarka za konzervaciju.
Tokom sedamdesetih godina, šetalište uz plažu, Avenida Atlantika, bilo je prošireno pošto je i plaža Kopakabana dobila više prostora.
Brazilski slikar i pejzažista Roberto Burle Marks dobio je zadatak da osmisli novi dizajn šetališta. Iskoristio je biomorfne šare za pločnik, dodao svoj apstraktni dizajn koji sada prekriva centralni i unutrašnji deo šetališta. U jednom trenutku to je bio najveći umetnički rad na otvorenom na svetu, tvrde lokalne vlasti.
Izvor: RTS
