Javni prevoz i Luksemburg: Besplatne vožnje, ali po koju cijenu - BIGportal.ba
Magazin Zanimljivo

Javni prevoz i Luksemburg: Besplatne vožnje, ali po koju cijenu

Jedan od ciljeva je da se smanje gužve u saobraćaju, ali kritičari to vide samo kao PR trik.

Posle više meseci podizanja velike prašine, u Luksemburgu je konačno krenuo besplatan javni prevoz.

Sa populacijom od svega 614.000 stanovnika, to je verovatno jedna od najmanjih zemalja u Evropi.

Ali kampanja za “besplatnu mobilnost” uzbudila je maštu mnogih. Autobusi, tramvaji i vozovi sada se slobodno kreću, a vama na treba karta za njih.

Jedan od ciljeva je da se smanje gužve u saobraćaju, ali kritičari to vide samo kao PR caku.

“Vlada želi da Luksemburg postane laboratorija za mobilnost”, kaže ministar za mobilnost Fransoa Bauš, koji ističe ubrzani rast broja stanovnika u velikom vojvodstvu, sa porastom od 40 odsto u poslednjih 20 godina.

Nekih 200.000 radnika – skoro polovina radne snage Luksemburga – putuje iz Belgije, Francuske i Nemačke, privučeni visokim platama i bogatom ekonomijom.

Jedan plakat iz kampanje poredi ove promene sa prvim koracima na Mesecu/Luxembourg government

Veliki subotnji dan obeležen je koncertima na četiri železničke stanice i brojnim drugim događajima.

Markus Hese, profesor urbanih studija na Univerzitetu u Luksemburgu, kaže da je sva ta “raskoš” koju su organizovali pogrešno rešenje za složeni problem.

Jedno od pitanja je da li će besplatan javni prevoz zaista biti besplatan.

Koliko to košta?

Putovanje prevozom biće besplatno i za državljane i za posetioce, sem za putnike prve klase u vozovima.

Cena projekta iznosiće 41 milion evra u izgubljenom prihodu od karata, ali to će nadoknaditi poreski obveznici.

“Naravno, samo zato što ga zovem besplatnim prevozom, to ne znači da ga niko ne plaća”, rekao je Bauš, koji je član luksemburške zelene stranke Dei Greng.

Ukupni troškovi vođenja javnog prevoza iznose više od 500 miliona evra tako da vlada gubitak u prihodima od karata vidi kao relativno mali.

Zaposleni u javnom prevozu neće izgubiti poslove, samo će provoditi manje vremena proveravajući karte.

Nije da su bile previše skupe ni pre 29. februara. Jedna karta je koštala dva evra, a dvostruko više za celodnevnu vožnju.

Mnogim radnicima u Luksemburgu država subvencioniše godišnju kartu, tako da zapravo vrlo malo ljudi uopšte troši novac na prevoz.

Zašto to uraditi?

Vlada ima nekoliko razloga:

  • Ona govori o socijalnoj meri koja će više udariti po džepu većih poreskih obveznika nego drugih
  • Želi da ukloni automobile sa puteva – Luksemburg ima više automobila po 1.000 ljudi nego bilo koja druga zemlja u EU
  • Ona želi da u roku od pet godina ima 20 odsto više putnika u javnom prevozu
  • Skrenuće pažnju Luksemburžana na ekološke probleme njihove zemlje
  • Želi da uloži u saobraćajnu mrežu kako bi se izborila sa ionako velikim porastom broja putnika

Zašto to uraditi?

Vlada ima nekoliko razloga:

  • ona govori o socijalnoj meri koja će više udariti po džepu većih poreskih obveznika nego drugih
  • želi da ukloni automobile sa puteva – Luksemburg ima više automobila na 1.000 ljudi nego bilo koja druga zemlja u EU
  • ona želi da u roku od pet godina ima 20 odsto više putnika u javnom prevozu
  • skrenuće pažnju Luksemburžana na ekološke probleme njihove zemlje
  • želi da uloži u saobraćajnu mrežu kako bi se izborila sa ionako velikim porastom broja putnika

Šta tu ima da vam se ne dopada?

Luksemburg ima stravičan problem sa saobraćajem. Glavni putevi su redovno zakrčeni u špicu, autobusi su staromodni, a železnička mreža je ozloglašena po kašnjenjima.

Cena dizela i benzina u Luksemburgu je niska, u poređenju sa njenim susedima, tako da ne samo da mnogi putnici iz susednih zemalja voze na posao, već i “benzinski turisti” prelaze granicu da napune rezervoare.

Besplatan javni prevoz neće zapravo razrešiti problem sa automobilima, prema profesoru Heseu, zato što Luksemburg ima “visoke plate a niske cene goriva, tako da ljudi kupuju kola.”

Mnogi od onih koji putuju iz susednih zemalja žive u oblastima bez pristojnog javnog prevoza tako da on smatra da će oni i dalje nastaviti da voze.

Luksemburžani koji trenutno voze bicikle mogli bi takođe da siđu sa četvorotočkaša kako bi uživali u besplatnom prevozu.

On takođe smatra da je vlada odabrala potpuno pogrešan trenutak za ovo.

Nova tramvajska mreža se proširuje, a novac se troši na vozove i autobuski sistem, ali to će potrajati, tvrdi on.

“Oni ulažu toliko da iako je čitav sistem obnovljen, kašnjenja se zapravo povećavaju, zato što sve vreme rade na šinama pokušavajući da ih poprave.”

Šta tu ima da vam se ne dopada?

Luksemburg ima stravičan problem sa saobraćajem. Glavni putevi su redovno zakrčeni u špicu, autobusi su staromodni, a železnička mreža je ozloglašena po kašnjenjima.

Cena dizela i benzina u Luksemburgu je niska, u poređenju sa njenim susedima, tako da ne samo da mnogi putnici iz susednih zemalja voze na posao, već i “benzinski turisti” prelaze granicu da napune rezervoare.

Besplatan javni prevoz neće zapravo razrešiti problem s automobilima, prema profesoru Heseu, zato što Luksemburg ima “visoke plate, a niske cene goriva, tako da ljudi kupuju kola”.

Mnogi od onih koji putuju iz susednih zemalja žive u oblastima bez pristojnog javnog prevoza tako da on smatra da će oni i dalje nastaviti da voze.

Luksemburžani koji trenutno voze bicikle mogli bi takođe da siđu sa dvotočkaša kako bi uživali u besplatnom prevozu.

On takođe smatra da je vlada odabrala potpuno pogrešan trenutak za ovo.

Nova tramvajska mreža se proširuje, a novac se troši na vozove i autobuski sistem, ali to će potrajati, tvrdi on.

“Oni ulažu toliko da iako je čitav sistem obnovljen, kašnjenja se zapravo povećavaju, zato što sve vreme rade na šinama pokušavajući da ih poprave.”

Hoće li se infrastruktura u Luksemburgu poboljšati?

Jedan od ključnih ciljeva je da se javni prevoz poboljša, sa obećanjem od četiri milijarde evra za vozove između 2018. i 2027. godine.

Vlada procenjuje da će broj korisnika prevoza porasti za 20 odsto u narednih pet godina, a proširenje tramvajske mreže i autobusa uspeće da se izbori sa tim.

Luksemburg troši više ekonomskog priliva na saobraćaj od većine drugih evropskih država, sa prijavljenih 600 evra godišnje po osobi.

Kritičari se žale da plan neće rešiti problem nestašice smeštaja, koji je prisilio hiljade Luksemburžana da emigriraju van granica zemlje istovremeno zadržavajući poslove u zemlji.

Ko još ima besplatan prevoz?

Glavni grad Estonije Talin uveo je besplatan javni prevoz 2013. godine, ali samo za stanovnike. Nije isključio proširenje plana na ostale, ali ne želi da potroši dodatnih 20 miliona evra, koliko bi ga to koštalo.

Grad na severu Francuske Dankerk – koji ima 200.000 stanovnika – takođe je uveo besplatna putovanja 2018. godine, što je dovelo do dramatičnog porasta broja autobuskih putnika.

Bio je to toliki uspeh da je privukao pažnju gradonačelnice Pariza En Hidalgo. U sklopu obećanja za gradonačelničku kampanju, ona želi da uvede besplatan prevoz za mlađe od 18.

Ona je već prethodno pokrenula ideju besplatnog prevoza za sve Parižane, ali to bi na kraju izašlo oko 500 evra po domaćinstvu, što se naširoko doživljava kao preskupo.


Izvor: BBC News na srpskom

Danas objavljeno

Tata Makaroni dao sinu ime HTML

Zeljka

Buran život Fare Fosit i Rajana O’Nila: Droga, prevare, problematičan odnos sa djecom

Zeljka

Nova “igračka” Džefa Bezosa?

Zeljka

Ostavite komentar