“Sve što sam ispričala bilo je u nadi da će se time zaustaviti medijska hajka i psihološko zlostavljanje nad jednom mladom ženom, Danijelom Štajnfeld, koja je uspela da se uzdigne iz pepela i prozove nasilnika na odgovornost. A i celo društvo jer tragična trauma koja se desila Danijeli Štajnfeld nije priča o izolovanom činu – jednoj žrtvi jednog nasilja, niti o jednom nasilniku”, navodi Isaković za Nedeljnik.
“To je priča o pojavi koja je mnogo češća nego što je društvo spremno da prizna. Koliko sam shvatila, Danijela nije želela da svojom prijavom otvori javnu debatu. Verovala je da će je zakon u njenoj domovini zaštititi i još važnije: da će zaštititi druge devojke od istog i sličnih nasilnika time što će se ovaj nasilnik zaustaviti u razularenoj bahatosti”, nastavlja glumica.
“Sve su u to vreme bile studentkinje. Imale su između 20 i 24 godine. Te devojke se međusobno ne poznaju, ali njihove priče imaju mnogo sličnosti u opisu njegovog nasilnog i manipulativnog ponašanja. Voljne su da svedoče pred Tužilaštvom, ali samo pod uslovom da njihov identitet ostane u tajnosti. Naglasile su da ga se boje, ali i da su zaprepašćene toksičnim napisima u tabloidima, pa i šire. Pitale su me da li mogu da nekako meni kažu sve što su doživele od Lečića, ali da sačuvam njihov identitet”, nastavlja Isaković.
Svedoci su, nastavlja Merima Isaković, voljni da ona preda snimke gde su njihovi glasovi maskirani na uvid Tužilaštvu, a takođe su voljne da razgovaraju direktno sa tužiocem i svedoče, ako im je zagarantovana tajnost identiteta.
Podsetimo, Isaković je početkom aprila ove godine u velikoj ispovesti u “Nedeljnku” rekla je da ju je Branislav Lečić seksualno napastvovao pre četiri decenije.
