Japan i hrana: Šta je sluzava superhrana koja je podijelila zemlju - BIGportal.ba
Magazin Zanimljivo

Japan i hrana: Šta je sluzava superhrana koja je podijelila zemlju

Nato (Nattō) je tradicionalno japansko jelo napravljeno od fermentisane soje.

Svaki dan bez pauze, moja šezdesetpetogodišnja majka priprema jelo za koje bi mnogi ljudi rekli da izgleda, miriše i ima odvratni ukus.

Nato (Nattō) je tradicionalno japansko jelo napravljeno od fermentisane soje.

Ima miris amonijaka i konzistenciju sličnu sluzi zbog čega nikoga ne ostavlja ravnodušnim, čak ni ljude koji odrastaju s njim.

Istraživanje kompanije Nifti, japanskog pružaoca internet usluga iz 2017. godine, pokazalo je da samo oko 62 odsto Japanaca zapravo uživa u natou. Takođe je otkrilo da 13 odsto aktivno ne voli taj ukus.

Bez obzira na to, mnogi ga jedu zbog koristi za zdravlje.

“Nato je vrlo smrdljiva hrana. Definitivno primećujete miris”, rekla je Juki Gomi, japanska kuvarica koji vodi školu kuvanja – Jukina Kuhinja, u Londonu.

“Ali uvek ga imam u frižideru.”

Ona kaže da je to osnovni proizvod u njenom domu, na isti način na koji su sir i jogurt lako dostupni u mnogim zapadnim domaćinstvima.

“Porcija natoa dnevno sprečava smrt”

Japanci odavno hvale nato kao superhranu i veruju da je konzumacija povezana sa poboljšanim protokom krvi i smanjenim rizikom od moždanog udara – faktori koji su posebno privlačni u zemlji u kojoj živi jedna od najstarijih populacija na svetu.

Moja majka se često hvali da joj nato održava krv “sara sara” (svilenkastom).

Japanska novinska stranica SoraNews24 otišla je toliko daleko da je proglasila da “porcija natoa dnevno sprečava smrt”.

Hitoši Širakava, profesor ishrane i nauke o hrani na Fakultetu poljoprivrednih nauka u Sendaiju, na Univerzitetu Tohoku, sugeriše da je to za neke “verovatno tačno”.

On navodi dugoročnu studiju objavljenu u časopisu British Medical Journal ranije ove godine.

Istraživači iz Nacionalnog centra za rak u Tokiju otkrili su da muškarci i žene koji su svakodnevno jeli fermentisanu hranu na bazi soje, kao što je nato, smanjuju rizik od umiranja od moždanih ili srčanih udara za 10 odsto.

“Fermentisana hrana od soje ređe gubi (hranljive) komponente tokom obrade, što se smatra jednim od razloga jasne povezanosti između konzumacije natoa i (smanjenog) rizika od kardiovaskularnih bolesti”, rekao je Širakava.

Te nutritivne komponente uključuju obilje proteina, gvožđa i dijetalnih vlakana, koji pozitivno utiču na krvni pritisak i težinu.

Nato bi čak mogao pomoći ljudima da se osećaju i izgledaju mlađe. Jedna porcija (otprilike 40-50 grama) ima isti nivo vitamina K kao dnevna potreba koju je postavila japanska vlada i može pomoći u sprečavanju osteoporoze.

Nato je takođe prepun vitamina B6 i vitamina E, za koje Širakava kaže da pojačavaju obnavljanje ćelija i usporavaju starenje kože.

Fermentisana soja bila je sastavni deo japanske ishrane mnogo pre nego što su se shvatile njene hranljive prednosti.

Doktor Samjuel Jamašita, profesor japanske istorije na koledžu Pomona u Klermontu u Kaliforniji, kaže da je hrana prvi put u Japan uvedena iz Kine tokom perioda Nara (710-784. godine).

“Istorijski podaci u Japanu sugerišu da je nato, iako je uveden u ishranu 700-tih godina, postao popularan i među aristokratama i ratnicima u periodu Kamakura (1192-1333) i postao važan, zajedno sa tofuom, u vegetarijanskoj kuhinji, nadahnutoj budistima koja se pojavila u narednom periodu Muromači (1338-1573)”, rekao je on.

Jamašita kaže da je nato evoluirao u japansku ishranu do perioda Edo (1603-1867), kada se pojavio u kuvarima i počeo da se priprema u kući.

Soja bi se namočila u vodi ili kuvala na pari, a zatim mešala sa bakterijom Bacillus subtilis.

Zatim bi je umotali u slamu i ostavili da fermentiše oko jedan dan, u zavisnosti od godišnjeg doba i temperature.

Danas nato uključuje mnogo manje priprema i dostupan je u prodavnicama i supermarketima širom Japana.

Komplet natoa, koji obično sadrži tri male posude od polistirenske pene, košta oko 2.50 evra.

Svaka posuda sadrži jednu porciju natoa i male paketiće tarea (mešavina sojinog sosa) i karašija (ljuti senf).

Da biste pripremili nato, jednostavno promešajte tri sastojka, a zatim prelijte lepljivu mešavinu preko posude belog pirinča na pari.

Ostali sastojci koji se obično koriste za doterivanje jela su seckani negi (mladi luk) i sirovo jaje.

Kada podignete štapiće da biste pojeli krajnji rezultat, svaki zalogaj prate lepljive strune.

Božji dar za zaposlene majke

U Japanu se nato najčešće jede za doručak. Moja majka nije posebno sklona ukusu, ali svako jutro jede porciju, isključivo zbog njegovih hranljivih sastojaka.

Akemi Fukuta, prodavačica nakita u tokijskom okrugu Ginza, kaže da ga jede nekoliko puta nedeljno, jer smatra da je i zdrav i ukusan.

Gomi voli da sprema nato za večeru svoje četvorogodišnje ćerke i kaže da je to dar za zaposlene majke.

Neki ljudi, poput Majuko Suzuki, imaju potpuno drugačiji nivo zahvalnosti za jednostavno jelo.

Ona jede nato dva do tri puta dnevno i napravila je karijeru jer je bila “nato influenserka”.

Na Jutjubu i Instagramu poznata kao Nattō Musume (nato devojka), Suzuki promoviše restorane koji nude neobična jela inspirisana natom i deli svoje recepte koji sadrže sluzavu soju.

Redovno deli fotografije sumnjivih kombinacija poput nato testenine, nato pice, pa čak i nato sladoleda.

“Sviđa mi se jedinstveni ukus koji fermentacija donosi”, objasnila je. “Kada dodate nato svojim receptima, uspevate da dodate i bogate i blage note u hranu.”

S obzirom na njen entuzijazam, nije iznenađenje da je Suzuki tri puta posetila Sendaiju, nato restoran u Tokiju koji nudi nato na švedskom stolu.

Za oko 7.50 evra, kupci mogu pojesti nekoliko varijacija jela, edamame nato, goma (susam) nato i vakame (morske alge) nato.

Restoran prodaje i malo neočekivani desert: nato uštipci.

Predsednik Sendaija Ito Hidefumi treća je generacija porodice koja je preuzela posao koji je osnovan u oblasti Jamanaši 1961.

Kaže da se Sendaija proširio na glavni grad Japana kao odgovor na potražnju kupaca. Takođe u gradu postoji nekoliko automata koji sadrže nato proizvode kompanije Sendaija.

“Veoma je dragoceno preuzeti porodično preduzeće koje ljudima nudi tako zdrave proizvode”, rekao je.

Muzej odvratne hrane

Uprkos svojoj reputaciji superhrane, nato nije uspeo da stekne popularnost van Japana.

Međutim, privukao je dovoljno pažnje da završi u Muzeju odvratne hrane u Malmeu u Švedskoj.

“Dve stvari koje su većini ljudi problematične sa natom su ljigavost i miris”, rekao je direktor muzeja Andreas Arens.

“Nato sadrži bakterije koje se takođe nalaze u prljavštini, pa ima onaj zemljani miris.”

Muzej odvratne hrane sadrži nato pored jela poput cuy (pečeni zamorci iz Perua) i casu marzu (sir sa dodacima ličina sa Sardinije).

Izložba takođe uključuje američke grickalice poput Pop-tartsa i Tvinkisa.

“Ono što nam se čini odvratnim i ukusnim često je kulturološki uslovljeno”, rekao je Arens.

“Sve zavisi od toga sa čime smo odrasli i šta smo uslovljeni da volimo. Nešto poput natoa je vrlo dobar primer za to.”

Gomi previše dobro razume taj osećaj.

Seća se da je oklevala da u knjigu “Suši kod kuće: Kako do savršenog i jednostavnog sušija, vodič za početnike” iz 2013. godine uključi recept za nato maki (suši rolnice).

“Bila sam uplašena da se ljudima neće svideti takve smrdljive stvari. Skoro sam se postidela”, priznala je.

Ali Gomi kaže da je od tada viđala studente koji su dolazili na njene časove kuvanja i želeli su da saznaju više o natou.

“Više ljudi putuje u Japan i boravi u riokanima (tradicionalnim japanskim gostionicama) koji poslužuju nato za doručak”, rekla je.

“Vrate se i kažu mi da su probali neke čudne, lepljive stvari… neki od njih to mrze. Ne krivim ih. Ali neki od njih kažu da im se prilično sviđa i žele znati gde to mogu da kupe.”

Gomi kaže da se nada da će njeni vršnjaci koji nisu Japanci ceniti nato jednako kao i ona.

“Volela bih da ga vidim šire dostupnog na mestima poput pijace”, rekla je. “Svakako postoji trend prema fermentisanoj hrani (i piću), kao što su kimči, kefir i kombuha. Čini se da je nato vreme pred vratima.”

Pogledajte video o cvetanju japanskih trešnjihttps://www.b92.net/embed/bbc.php?nav_id=1835946



Izvor: BBC News na srpskom©

Danas objavljeno

Bili Ajliš je zbog svog bujnog poprsja izgubila 100.000 pratilaca

Vanja A

Nikolas Kejdž bos, pijan, u leopard pantalonama izbačen iz restorana

Vanja A

Komarci najviše napadaju ove tipove ljudi

Vanja A

Ostavite komentar