Znamo da ishrana zasnovana na biljnim namirnicama može da bude dobra opcija za ljude koji žele da poboljšaju svoje zdravlje, a nova studija zasnovana na stvarnim prehrambenim navikama otkriva nove uvide u to zašto bi to mogao da bude slučaj.
Studija je pratila grupu od 200 zdravih ljudi iz šireg područja Soluna, u Grčkoj, koji se uzdržavaju od mesa, ribe, mlečnih proizvoda i jaja (u suštini prelazeći na vegansku ishranu) ukupno 180-200 dana svake godine, kao deo verske prakse povezane sa pravoslavnim hrišćanstvom.
Ovi pravoslavni hrišćani praktikuju ovaj oblik posta sredom i petkom svake nedelje, kao i tokom četiri duža perioda u toku godine.
To uključuje 40 dana pre Božića; 48 dana pre Uskrsa (Veliki post); od 8 do 42 dana tokom takozvanog Apostolskog posta ili Petrovdanskog posta; i 15 dana u avgustu, povodom Uspenja Presvete Bogorodice, prenosi Science Alert.
“Ovaj režim ishrane predstavlja stvarni obrazac ishrane koji je snažno motivisan verskim uverenjima i obično je deo kulture porodice u kojoj su rođeni ljudi koji ga praktikuju”, objašnjavaju biostatističar Aleksandros Simistiras i njegove kolege u radu objavljenom u časopisu Nature Communications.
Kako navodi, “tokom ograničavanja životinjskih proizvoda, pored izraženog smanjenja unosa životinjskih masti, osobe koje povremeno praktikuju ograničenje smanjuju unos proteina (kao udeo ukupnog energetskog unosa)”, i dodaje da je to posledica uzdržavanja od gotovo svih izvora životinjskih proteina i nije praćeno smanjenjem ukupnog energetskog unosa.
Što se naučnika tiče, ova verska tradicija predstavlja gotovo idealan prirodni eksperiment za posmatranje načina na koji se aktivnost gena menja u zavisnosti od ishrane.
“Doslednost ovog obrasca ishrane i predvidljivost prelaska između svaštojedske ishrane i ograničavanja životinjskih proizvoda čine ovu studiju uporedivom sa studijom prehrambene intervencije”, ističu Simistiras i njegov tim.
Za kontrolnu grupu, istraživači su uključili 211 učesnika iz istog područja koji ne praktikuju ova ograničenja u ishrani.
Otkrili su nekoliko važnih promena u hemiji tela – naročito u određenim nivoima ekspresije gena.
Istraživači su već znali da pravoslavna tradicija prelaska na pretežno biljnu hranu dovodi do „opsežnog metaboličkog reprogramiranja, sa uglavnom korisnim efektima na zdravlje, uključujući… izmenjenu zastupljenost ključnih imunometaboličkih proteina, među kojima je i snažni metabolički hormon FGF21“.
Nova studija je otkrila da su učesnici koji praktikuju post bez mesa, a koji takođe imaju određenu varijantu gena koja reguliše nivo proteina FGF21, pokazali fiziološke znake za koje istraživači smatraju da bi mogli da budu povezani sa procesom poznatim kao “beiging” masnog tkiva, pri kojem bele masne ćelije, koje skladište energiju, počinju da se ponašaju mnogo više poput smeđih masnih ćelija, koje se lako sagorevaju radi stvaranja toplote.
“Iako ove nalaze treba tumačiti sa oprezom, moguće je da nivoi FGF21 izazvani ishranom mogu da utiču na proces ‘beiginga’ masnog tkiva kod ljudi”, pišu autori.
Određena varijanta gena koja učestvuje u regulisanju proteina nazvanog LBR (neophodnog za biosintezu holesterola) takođe je bila pogođena odricanjem od mesa, i to za samo nekoliko nedelja.
Činilo se da je ta ista varijanta gena imala još jedan efekat povezan sa gojaznošću.
“Ovo povećanje ekspresije LBR-a zavisno od genotipa moglo bi da bude kompenzatorni odgovor na smanjeni unos holesterola putem ishrane tokom ograničavanja životinjskih proizvoda u poređenju sa svaštojedskom ishranom”, navode autori.
To ukazuje koliko je složena međusobna povezanost ishrane i genetike kada je reč o gojaznosti.
“Nosioci ove varijante mogu da budu nešto zaštićeniji od gojaznosti delovanjem LBR-a kada praktikuju ograničenje u ishrani“, objašnjavaju autori i dodaju da bi ovaj nalaz mogao da doprinese našem razumevanju zašto osobe koje se pridržavaju sličnih obrazaca ishrane mogu da imaju različit rizik od gojaznosti i pruža širi uvid u mehanizme koji oblikuju razlike u riziku od bolesti zavisne od ishrane”.
Na kraju, studija otkriva brojne polazne tačke za dalja istraživanja složene međusobne povezanosti ishrane, genetike i metaboličkih stanja.
Čini se da čak i samo nekoliko nedelja bez mesa i mlečnih proizvoda može da napravi veliku razliku.
Foto: Shutterstock/RossHelen
Izvor: N1
