Dobrivoje Topalović je rođen 21. septembra 1944. godine na malu Gospojinu, u selu Preljina kod Čačka, a preminuo je danas od teške bolesti, što je potvrdila pevačica Snežana Đurišić. Ona je ispričala da je preminuo od karcinoma.
U Preljini je odrastao i završio osnovnu šklolu, a u Čačku tehničku školu, smer mašinski. Nakon završene srednje škole, radio je u preduzeću “Cer” nepunih dva meseca. U Beogradu je upisao višu tehničku ali je nakon dve godine izgubio pravo na dalje studiranje. Velika želja njegove majke je bila da joj sin bude inženjer. Kasnije je Dobrivoj pesmu Dobrice Erića “Gajila me majka kraj fenjera, negovala sa suzom u licu, želela je sina inženjera, a dobila lutalicu…” posvetio majci. Pevačku karijeru započeo je u kulturno-umetničkom društvu u Čačku.
Želja mu je bila da snimi ploču. Prijavljivao se na seoska takmičenja pevača amatera ali nigde nije mogao da osvoji prvu nagradu jer je u to vreme čačanski kraj bio poznat po dobrim pevačima. U to vreme, u Mrčajevcima, u susednom selu, živeo je Dragan Aleksić, harmonikaš i kompozitor, koji je već snimao za Diskos. Jednom prilikom, kada je Aleksić bio u nekoj kafani, Dobrivoje je zamolio orkestar da otpeva jednu pesmu kako bi ga Aleksić čuo. Nakon toga Aleksić ga je pozvao za sto, i tako je počela saradnja sa Aleksićem. Sa njim je snimio prve četiri singl ploče. Pesme nisu prošle tako slavno i uglavnom su se čule u čačanskom okrugu.
Prvi javni nastup imao je na festivalu “Ilidže” 1970. godine sa pesmom koju je Spasoje Dukić odbio, i osvojio je I nagradu publike. Nakon “Ilidže” je sve bilo mnogo lakše. U međuvremenu je prešao iz Diskosa u PGP. U Beogradu je počeo saradnju sa Milankovićem, međutim još uvek nije imao dobru pesmu. Prekretnica u njegovoj muzičkoj karijeri bila je pesma Obrena Pjevovića “Eh da mi je” koju je pevao na “Hit paradi”.
Nakon toga snimao je ploču sa kumom, Miroslavom Ilićem: “Otvor’ prozor curice malena” i počeo saradnju sa čuvenim Draganom Aleksandrićem, kompozitorom, instrumentalistom, i aranžerom koji je za Topalovića napravio nekoliko vrlo uspešnih pesama: “Volim te, jedino moje”, “Progovori sliko”, “Kad bi mog'o i umro bih za te”. Godine 1986. u saradnji sa Miroljubom Aranđelovićem Kemišom snimio je za PGP RTB jednu od najlepših pesama: “Crno vino”. Antologijska. Stihove je napisala pesnikinja Radmila Mudrinić.
Za ovu pesmu Dobrivoje kaže da mu je “ta pesma otvorila vrata i kod mlade publike. Ipak, mladi diktiraju šta će se slušati”.
Polagao je audiciju i snimio 10-12 trajnih snimaka za Radio Beograd. Uzete su i neke njegove pesme: “Ej da mi je”, “Imali smo bašču šljiva”, “Progovori sliko”. Dobrivoje Topalović je snimio veći broj singl ploča i albuma, nekoliko koktel ploča i više koktel video kaseta — ukupnog tiraža od preko milion primeraka. Pevao je na svim značajnijim domaćim festivalima narodne muzike i osvojio je više nagrada. Upoznao je i sarađivao sa mnogim kompozitorima i gostovao je skoro na svim kontinentima. Živeo je u rodnom selu Preljini a zimu provodio u Beogradu.
Tokom svoje višedecenijske karijere snimio je dvadeset šest singl-ploča i šesnaest studijskih albuma.
Prekretnica u njegovoj karijeri bila je pesma Obrena Pjevovića “Ej, da mi je”, koju je snimio 1981. godine.
U isto vreme započeo je saradnju sa kompozitorom Draganom Aleksandrićem, koji mu je u saradnji sa tekstopiscem Radmilom Todorović napisao neke od njegovih najlepših pesama: Kad bih mog'o i umro bih za te i Volim te, jedino moje (1982), Progovori, sliko i Hvala ti što postojiš (1985). 1986. godine snimio je album na kom se nalaze pesma Crno vino.
Dobitnik je Estradne nagrade Srbije (1983), Nagrade za životno delu na festivalu “Moravski biseri” (2014), Plakete “Zlatna lira” za izuzetna vokalna ostvarenja (2015), Nagrade za životno delo od strane Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije (2017), kao i nagrada na mnogim muzičkim festivalima.
(kurir.rs)
