Sloboda Mićalović ima veoma specifično ime, a njen otac Dragan je došao na ideju da je tako nazove i to dok je je igrao monodramu “Ivo Lola Ribar”, a ona je to pre nekoliko godina i ispričala javno.
Naša glumica je dobila ime po Slobodi Bodi Trajković, koja je bila čuvena draga Lole Ribara.
“Moj otac je igrao monodarmu ‘Ivo Lola Ribar’, a Sloboda Trajković je bila Lolina verenica. To je najlepša ljubavna priča, poput našeg ‘Romea i Julije”, rekla je tada Boba, pa dodala da njena imenjakinja na neki način i danas živi, kroz nju.
Inače, Sloboda Trajković rođena je u Vrnjačkoj Banji 1918. godine, u godini kada je završen Prvi svetski rat. NJen otac Svetolik, ugledni apotekar, nazvao ju je tako u ime trijumfa slobode.
NJen brat Miroslav bio je veoma aktivan u Narodno-oslobodilačkoj borbi i živeo je u Beogradu, gde je i ona stigla na studije hemije i gde ju je Miroslav ju je 1937. upoznao s danas čuvenim Ivom Lolom Ribarom.
“Od prvog susreta je počela ljubav, velika i predivna”, pričala je kasnije Slobodina sestra Milica, jedina članica ove porodice koja je preživela Drugi svetski rat.
Ipak, Drugi svetski rat je stao na put njihovoj ljubavi – Lola je otišao da se bori, a Sloboda se vratila kući jer Beograd nije bio bezbedan. Ostalo je zabeleženo pismo koje je Ribar poslao svojoj dragoj:
“Najdraža, jedina moja!
Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam – optimista sam kao i uvek – da te ono nikada neće stići već da ćemo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano… U mom životu postoje samo dve stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo hteli nismo, kao i milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, već preko naše borbe i naše pobede. I zato su te dve stvari u suštini, u meni samom, jedno… Ako primaš ovo pismo – ako, dakle, ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati najdraža! U svetu u kome budeš tada živela naći ćeš, uvek živ, najbolji deo mene samog i svu moju ljubav prema tebi… I želim da nikada ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s tobom dočekam veliki čas pobede.”
Pobedu nisu dočekali, a pismo nije ni stiglo do Slobode. Ono je završilo u policiji, a Sloboda je privedena. Policajci su je dugo terali da napiše pismo svom voljenom da bi im pomogla da ga pronađu, a ona je to odbijala, zbog čega je pet meseci provela u logorima.
Ivo Lola Ribar poginuo je 27. novembra 1943. godine od neprijateljske avionske bombe, dok se spremao da krene za Kairo, na mesto šefa Vojne misije NOV i POJ pri Štabu savezničke komande za Bliski istok.
Verenica Sloboda ugušena je sa porodicom u gasnoj komori Banjičkog logora 9. maja 1942, nakon što je uhapsila Specijalna policija Nedićeve vlade i mučila je u Glavnjači i na Banjici, tražeći da napiše Ivi Loli pismo, kojim bi ga namamila, da bi ga uhapsili.
