Ona je u Tokiju zauzela četvrto mesto u finalu, a za medalju joj je falilo šest centimetara.
Španovićevoj prethodne godine nisu bile nimalo lake, a problem su joj pravile povrede.
Poslednje dve godine su bile pravi izazov da se istraje u olimpijskom snu uz slomnjenu kost u stopalu i povrede. Tokom zimske sezone, Tokio se činio kao nemoguća misija ali potreba za doslednosti snu i istrajavanju u lošim trenucima kao nasleđe i potvrda mlađim generacija da će te prilike hiljadu puta sažvakati i pljunuti na pod upravo game changer situacije”.
“Sport je za mene oduvek bio i biće pozornica gde se oblikuješ kao čovek pa onda kao takmičar, daješ sve od sebe u svim sferama rada i zivota, postujes tuđ rad koliko i svoj, odmeravaš svoje sportske sposobnosti uz sve propratne faktore a ne mesto gde lečiš svoje komplekse. Iz nekog sna ne želiš da se probudiš, iz nekog jedva čekaš ali jedna stvar im je zajednička – proći će”, napisala je Ivana Španović i još poručila:
“Hvala vam svima puno na podršci. Moja uverenja o onome što radim i na koji način, uvek će biti višestruko veća od svake sumnje koja se ispreči i zato – show must go on.”
b92.