Iz Ankare, tražili su da Mario Dragi “odmah povuće” svoje reči, što je on odbio, a onda je turski podpredsednik Faut Oktaj, uputio Italiju “da ukoliko želi da utvrdi šta je diktatura, pogleda u svoju nedavnu prošlost”, aludirajući na fašizam i fašističkog vođu Benita Musolinija.
Uprkos nimalo diplomatskim rečima, mediji primećuju da obe zemlje, ali i sedište EU, Brisel, nastoje da umanje tenzije i izbegnu dalje zaoštravanje.
Na konferenciji za medije u Briselu, na pitanje da li EU deli ocenu da je turski predsednik diktator, rečeno je da “nije na Evropskoj uniji da ocenjuje sistem i jednu osobu u drugoj zemlji”.
Spor je, podseća agencija Ansa, nastao nakon posete delegacije EU Ankari kada je predsednica Evropske vlade, Ursula fon der Lajen tretirana kao “žena”, to jest postavljena da sedi na sofi udaljenoj od dva muškarca, predsednika Erdogana i predsednika Evropskog saveta Žana Mišela.
Povodom diplomatskog spora, “Hafington post” tvrdi da su odnosi EU i Turske u “praktičnoj fazi”, to jest izbegavaju se teške i sporne teme, kao što su ljudska prava, ne pregovara se o eventulanom pridruživanju Turske Evropskoj uniji, već dogovara o zadržavanju sirijskih i drugih izbeglica sa Bliskog istoka, kojih je u Turskoj tri mliona i 600 hiljada.
S tim u vezi list tvrdi da je na stolu “pozitivna agenda”, to jest pregovaranje o onome što zanima obe strane, Brisel i Ankaru, a to je finansijska pomoći Turskoj za rešavanje izbegličke krize.
“Ono što zanima EU su samo geostrateški interesi i diplomatski spor Italija-Turska neće eskalirati jer to nikome ne odgovara, zaključuje “Hafington post”.
