Italija i muzika: Od Sanrema do Evrovizije - šta je ostalo od čuvene kancone tokom globalne muzičke evolucije - BIGportal.ba
Magazin Zanimljivo

Italija i muzika: Od Sanrema do Evrovizije – šta je ostalo od čuvene kancone tokom globalne muzičke evolucije

Italijani su podeljeni oko toga da li će Evrovizija ukrasti popularnost Sanremu.

Kada je čuveni italijanski kantautor Domeniko Modunjo na festivalu Sanremo otpevao pesmu “Nel blu dipinto di blu” (U plavom obojenom u plavo) ili poznatiju kao “Volare” davne 1958. godine, svi u dvorani Teatra Ariston, ostali su u šoku.

Nešto slično dogodilo se i 2021. godine na drugom velikom muzičkom takmičenju – Pesmi Evrovizije.

Pobedila je italijanska grupa Maneskin sa izrazito rok pesmom, žanrom koji nije uobičajen za najveće muzičko takmičenje u Evropi.

Italijani su, međutim, podeljeni oko toga da li će Evrovizija ukrasti popularnost Sanremu.

“Evrovizija je kao cirkus, festival bez ideja i prepun plagijata.

“Žalosno je videti takvu ekonomsku mašineriju i toliko uloženog novca u festival koji proizvede jednog ili nijednog muzičara”, kaže muzičar Flavio Marketi za BBC na srpskom.

Ali njegova 17-godišnja ćerka Frančeska voli Evroviziju jer nudi širok spektar muzičkih žanrova.

Sanremo više nije to što je nekada bio, kaže Marketi i izražava žaljenje što danas ne predstavlja italijansku muziku.

“Ja sam svirao sa Domenikom Modunjom. To je muzika”, dodaje Marketi.

Modunjo i muzička revolucija

Publika festivala u Sanremu je do Modunja i njegove zarazne pesme bila naviknuta na statične nastupe umetnika, uz eventualno blagi naklon pred mikrofonom i bez previše naglih pokreta ili gestikulacija tokom pevanja.

Uostalom, festival i nosi zvaničan naziv Nacionalni festival lake muzike.

Modunjo je doneo nešto sasvim novo i otud šok svih u dvorani, pa i organizatora.

Zaprepašćeni pesmom, koja je u to vreme bila drugačija u odnosu na laganu italijansku kanconu, ali i više neobičnim ponašanjem pevača na sceni – Modunjo je širio ruke, mlatarao glavom i urlajući pevao refren pesme, kao da leti.

Žiri je čak imao nameru da diskvalifikuje Modunja.

Međutim, organizatori su u međuvremenu shvatili da su ljudi prikovani za televizore i da je publika poludela za Modunjovom pesmom.

Tada je odlučeno da on može da nastavi da se takmiči, a njegova pesma je odnela ubedljivu pobedu na Sanremu.

Godinu dana kasnije, Modunjo je bio predstavnik Italije na Evroviziji, muzičkom festivalu koji nastaje samo dve godine ranije, i to upravo po uzoru na Sanremo.

Tada je osvojio treće mesto, a 1959. godine Modunjo je ponovo na italijanskom festivalu sa kojim se sve više identifikovala cela nacija.

Modunjo postaje najpopularniji pevač u zemlji, a njegova najpoznatija pesma prozor u svet italijanskoj kanconi.

“Bila je to revolucija na italijanskoj muzičkoj sceni”, kaže za BBC na srpskom Tonino Pinto, poznati muzički kritičar i novinar RAI televizije, koji je godinama izveštavao sa ovog festivala.

“Modunjo je doneo nešto sasvim novo i tako postao preteča tramsformacija i promena koje su karakterstične za italijansku pesmu, ali i za festival Sanremo”, dodaje.

Zašto je festival u Sanremu toliko važan Italijanima?

Pesma “Volare” postala je globalno popularna i pre početka globalizacije, a samim tim i italijanska kancona.

Dok su Italijani pevušili sanremovske pesme, početkom 60-tih godina prošlog veka, zemlja je ulazila u period privrednog buma.

Na pozornici teatra Ariston, osim muzičkih hitova, smenjivale su se i društveno, pa i politički angažovane pesme, vodile se razne polemike, pevači i voditelji pojavljivali se u prvim kreacijama modnih dizajnera, odvijale se ljubavne drame, ali i one tragične.

Kao što je bilo samoubistvo poznatog kantautora Luiđija Tenke.

“Sve to zajedno vremenom je postala slika ovog najvažnijeg događaja u zemlji Italiji, koja je osnivanjem ovog festivala 1951. godine samo želela da zaboravi traume posleratnog perioda”, dodaje novinar Pinto.

Kako je Sanremo vremenom postao i sve drugo, a ne samo muzika, već je obuhvatio sve aspekte italijanskog društva, njegova popularnost postala je ogromna.

Ova manifestacija u Sanremu, poznatom kao i grad cveća, dobijala je sve više na ekskluzivnosti, postavši i najkomercijalni događaj od nacionalnog značaja.

Zašto se Tenka ubio

Tenka se na festivalu 27. januara 1967. godine predstavio sa francuskom pevačicom i njegovom partnerkom Dalidom sa pesmom “Ciao amore, ciao” (Ćao ljubavi, ćao), zapravo antimilitaristička himna koju je ovaj pevač pretvorio u ljubavnu pesmu.

Međutim, pesma nije naišla na simpatije publike, a ni žirija, te sa našla tek na dvanaestom mestu od ukupno šesnaest takmičara.

Poslednje večeri takmičenja, poznati pevač popeo se na scenu i pre nego što je otpevao pesmu rekao je slavnom voditelju Majklu Bonđornu da će to biti poslednji put da peva tu pesmu.

Sledećeg jutra pronađen je mrtav u hotelskoj sobi, a pored njega ostale su prazne boce alkoholnih pića i pištolj kojim se ubio.

Takođe, i poruka namenjena publici festivala, u kojoj se Tenka oprašta, naglašavajući da ih je jako voleo, ali da se čini da je uzaludno proveo godine truda, s obzirom da nije pobedio na festivalu.

Ovo samoubistvo potreslo je italijansku javnost, a godine koje su usledile učinile su festival nešto manje popularnim.

I dan danas se vode polemike i plasiraju razne teorije o tome zašto se ubio – da li zbog poraza na festivalu ili ljubavnih problema.

Dvadeset godina kasnije, samoubistvo je izvršila i njegova tadašnja partnerka Dalida.

“Bezvremenski šarmantan muzički festival”

Filipo Skala, muzičar i voditelj na jednoj lokalnoj radio stanici u Milanu, priseća se radosnih dana kada je sa bratom i ostatkom porodice u danima festivala, nestrpljivo čekao nastupe poznatih izvođača, i onih koji bi se prvi put pojavili na veličanstvenoj pozornici.

“Bio je to ritualni događaj koji je obeležio moje detinjstvo.

“Iako je ovaj festival sada mnogo drugačiji, u odnosu na njegove početke, i dan danas je neprikosnoven, bezvremenski šarmantan”, govori Skala za BBC na srpskom.

“Sanremo je već nekoliko decenija svestrani kulturni fenomen, simbolično govori o Italiji, beleži važne istorijske trenutke i običaje našeg društva”, dodaje ovaj četrdesetšestogodišnjak.

Naglašava da je učestvovanje na festivalu veoma važno za italijanske umetnike.

Istog je mišljenja i Italijanka Roberta Kalči, nešto mlađe generacije.

“Porodica moje majke ima kuću nekoliko kilometara od grada Sanrema i uvek bih se u vreme festivala zatekla tamo, slučajno ili namerno, ne znam.

“Taj grad se potpuno transformiše u vreme festivala i mnogo sam srećna što i ja učestvujem u tome”, kaže Kalči.

Iako priznaje da poslednjih godina ne prati tako pažljivo šta se dešava u Teatru Ariston, kaže i da ima naviku da, u pauzi između dve epizode serije, baci pogled na Rai Uno – državne televizije koja uživo prenosi festival.

Ambrođo Maneti je penzioner iz Milana koji voli tvrđi zvuk i stoga je srećan zbog uspeha grupe Maneskin na festivalu Sanremo, a potom i na Pesmi Evrovizije ove godine.

“Ja sam odrastao uz Rolingstonse. Jedan od mojih omiljenih bendova je i AC/DC (Ejsidisi). Oduvek sam voleo malo žešći zvuk.

“Iako nisam lud za Saremom kao recimo moja žena, oduvek sam ga gledao.

“Bilo je tu i dobrih pevača koji su legende italijanske muzike, kao što su Mina, Andrijano Ćelentano, Vasko Rosi, Enriko Ruđeri”, kaže za BBC na srpskom Maneti.

“Kroz vreme festival je imao uspone i padove. Poslednjih godina, nažalost, više liči na neko takmičenje za mlade talente.

“Međutim, i među njima ima zaista dobrih, kao što je grupa Maneskin.

“Iako festival nije više ono što je nekada bio, drago mi je da je rok muzika konačno dobila svoj prostor.”

Grupa Maneskin najavila je nastup na Sanremu i ove godine:

Federika Sforca, mlada kozmetičarka, kaže da je Sanremo gledala kao mala sa roditeljima, ali odavno ga ne prati.

“Više mi se dopada internacionalna muzika.

“Poštujem naše velike muzičare, ali to nije žanr koji rado slušam”, kaže Sforca.

I ona je srećna što je Maneskin pobedio na Sanremu, jer su bili njen favorit takođe tokom njihovog takmičenja tokom Iks Faktora.

“Posebno mi je drago što su pobedili na Evroviziji koju sam prvi put gledala prošle godine.”

Sanremo je Sanremo

Iako bi u zemlji Verdija, Pučinija i Rosinija trebalo da postoje strogi kriterijumi za razlikovanje između kvalitetnih muzičkih žanrova i onih koji to nisu, na Sanremu je vremenom postalo dozvoljeno sve, a festival je postajao sve glamurozniji.

Imao je, međutim, i mračne periode, a posebno godinama posle samoubistva pevača Luiđija Tenke 1967. godine.

Posle te tragedije, na festivalu su nekoliko godina uglavnom učestvovali ne tako afirmisani autori tog perioda.

Ipak, nije trebalo dugo vremena da se vrati na mesto koje zaslužuje.

A da je “Sanremo je Sanremo”, što je zvanični slogan ove manifestacije, uveren je i poznati italijanski kantautor Pupo.

I ove godine, slogan festivala se nije menjao, a na njemu će se takmiči 25 italijanskih pevača za najbolju kanconu u zemlji.

Davne 1980. godine pesmom “Su di noi” (Iznad nas), Pupo je zauzeo treću poziciju.

Njegova pesma ne samo da je postala hit u Italiji i vratila kredibilitet poznatoj manifestaciji, već je postala veoma poznata u Istočnoj Evropi, a pre svega u Rusiji.

“RAI televizije koja je organizator, pozvala me je da učestvujem.

“Tada je program festivala vodio glumac Robero Beninji. Bio je to veliki spektakl”, priseća se Pupo.

“Od tada, Sanremo postaje prestižni festival, bez kojeg veliki umetnici danas ne bi to bili”, dodaje ovaj italijanski pevač.

Istog je mišljenja i pevač Al Bano koji se čak osamnaest puta takmičio na festivalu.

Jednom prilikom je i pobedio, a njegov hit “FelicitÇa) kojim se 1982. godine pozicionirao na drugom mestu, postao je univerzalan.

A kada je u pitanju Evrovizija, Al Bano koji je tri puta učestvovao na tom takmičenju, za BBC na srpskom govori da je ovo evropsko takmičenje fantastično i da zaslužuje bolju poziciju u Italiji.

Takođe se nada da će pobeda grupe Maneskin probuditi interesovanja Italijana za Evroviziju u budućnosti.

https://twitter.com/thisismaneskin/status/1482798174980947978

Evrovizija – festival koji ne interesuje italijansku publiku

Muzička manifestacija u malom primorskom italijanskom gradu, koji je zahvaljujući upravo njoj postao globalno poznat, bila je i uzor za osnivanje brojnih jugoslovenskih festivala, od najstarijeg muzičkog festivala u Zagrebu, zatim onog u Opatiji, kao i Beogradskog proleća, sve do sarajevskog festivala “Vaš šlager sezone”.

Sanremo bio je takođe i uzor za osnivanje Pesme Evrovizije.

Ne samo da je Italija bila jedan od osnivača internacionalnog festivala muzike, učestvjući u njegovom prvom izdanju 1956. godine, već je i zaslužna za ovakav format Evrovizije.

Međutim, Italijani nikada pridavali poseban značaj Pesmi Evrovizije.

Ova zemlja, dva puta je pobedila na Evroviziji, davne 1964. godine pesmom “Non Ho L’EtÐiljoje Ćinkveti, a zatim je 1990. godine Toto Kutunjo pobedio na Evroviziji održanoj u Zagrebu, čuvenom pesmom “Insieme/1992” (Zajedno/1992).

Bilo je to vreme evropskog zanosa, ujedinjenja Evrope, ali i nade da će rat u bivšoj Jugoslaviji ipak biti izbegnut.

Iako je Evrovizija naredne godine održana u Rimu, ovo takmičenje nikada nije imalo takav odjek i značaj među italijanskom publikom.

Smatrajući da nije isplativo prenositi događaj “koji niko ne gleda”, Televizija RAI punih četrnaest godina nije prenosila Evroviziju – od 1997. do 2011. godine.

Sanja Lučić, voditeljka na milanskom radiju Radio Popolare, kaže da je Evroviziju prestala da prati od kada živi u Italiji – a došla je pre više od 20 godina.

“Iako se Italija vratila na to takmičenje pre deset godina, ono što sam primetila jeste da je samo 2021. godine imalo veliku gledanost i izazvalo interesovanje gledalaca”, kaže za BBC na srpskom Lučić, koja je izveštavala i iz Sanrema.

Da li je Maneskin vratio Evroviziju Italijanima?

Grupa Maneskin je od uličnih svirača u Rimu, preko takmičenja Iks Faktor i pobedom na Sanremu (pesmom “Zitti e Buoni “- Ćutljivi i dobri), potom osvojila i evropsku publiku.

Ali muzičar Flavio Marketi smatra da ovaj rok bend ipak nije ništa revolucionarno.

“U Italiji je oduvek postojala alternativna scena, a rok muzika je možda malo više došla do izražaja poslednjih godina, pa tako i na Sanremu”, kaže Marketi za BBC na srpskom.

Dodaje da je samo prošle godine napravio izuzetak i gledao Evroviziju.

Sa njim se slaže novinar Tonino Pinto koji smatra da su upravo Maneskin pravo osveženje i da su konačno vratili kredibilitet italijanskoj rok muzici u svetu.

Marketijeva ćerka, sedamnestogodišnjakinja Frančeska, obožava grupu Maneskin.

Iako do sada nije nikada gledala Evroviziju, a ove godine jeste i to zbog Damjana, frontmena grupe.

Ona kaže da je to manifestacija koja joj se mnogo više sviđa od Sanrema.

“Za razliku od Sanrema, Evrovizija je mnogo bliža mom ukusu, kao i mladima mojih godina, jer nudi širok spektar muzičkih žanrova iz cele Evrope.

“Volim Evroviziju”, kaže Frančeska.


Izvor: BBC News na srpskom

Danas objavljeno

Preminuo glumac Rej Liota

M.

Frizura kao kod Heder Loklir iz najboljih dana – kosa bujna kao osamdesetih

Zeljka

Kako da se na prirodne načine zaštitite od komaraca

Zeljka

Ostavite komentar